Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDAR KOBERIDZE, gruzijski scenarista i reditelj

Film kao magija našeg haotičnog vremena

Pomantični pristup u mojim filmovima jeste ono što mi nedostaje u svakodnevici
Александар Коберидзе (Фотографије 27. ФАФ)

Gruzin Aleksandar Koberidze (1984, Tbilisi), scenarista i reditelj, posle uspeha svog dugometražnog prvenca „Neka leto nikad ne dođe”, upustio se u novu čudesnu avanturu stvorivši film „Šta vidimo kada gledamo u nebo”, koji je na ovogodišnjem 71. Berlinalu osvojio nagradu međunarodnog žirija kritike Fipresci, a za koji dan srpsku premijeru imaće na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu.

U tročasovnoj sagi o ljubavi i o sudbinskim razmimoilaženjima, Koberidze nudi sve moguće blagodeti poetski snažnog magičnog realizma u filmskoj umetnosti. Sve ono što tako retko primetimo u stvarnosti iz svakodnevnog života, Koberidze sada stavlja u film. Kapljanje vode sa ulične česme, konzerve pića koje pokreće vetar, nepravilni nizovi parkiranih automobila, zvezda koja se pomalja pored susedne zgrade, gledanje fudbalske utakmice sa Argentinom, mimoilaženje prolaznika, a možda tako isto i budućih ljubavnika, unapred prokletih i osuđenih da se odmah po prvom sudbinskom susretu probude izgledajući potpuno drugačije. Da li će se ikada ponovo spojiti? To je glavna intriga ovog vizuelno raskošnog filma, nežne komedije o ljubavi i fudbalu, u kojoj Koberidze nudi svoj neortodoksni, idiosinkratičan autorski stil po kojem već postaje prepoznatljiv, o čemu govori u ovom razgovoru za „Politiku” vođenim putem „Zuma”...

Podarili ste nam opet magično realističku bajku?

Pitao sam se dugo kakve filmove želim da snimam i jedne noći sam odlučio da želim da moji naredni filmovi budu bajke. Pročitao sam mnogo bajki, a onda počeo da pišem scenario za ovaj film. Kada čitate mnogo bajki, vidite da se sve može desiti i osećate se mnogo slobodnije nego ranije. To je lep način da razmišljate o folkloru kao nečemu što vas oslobađa ograničenja da se morate držati pravila stvarnosti.

Oba vaša filma su ljubavne priče u kojima slučajnost i sudbina igraju veliku ulogu, vi ste romantični filmski stvaralac?

Mislim da je ovaj romantični pristup okruženju koji vidite u mojim filmovima ono što mi nedostaje u svakodnevnom životu, pa pokušavam da nadoknadim kroz filmove. Mislim da je način na koji se ljudi ponašaju i komuniciraju u ovim filmovima upravo ono što bih želeo da bude u mom životu ili u mom okruženju, što iskreno nije.

U filmu stavljate svoje aktere u stvarne situacije i tako povremeno sve poprima i formu kakvog urbanog dokumentarca?

To je zato što najviše volim da izađem i snimam svojim malim fotoaparatom dok hodam okolo. Tako mogu da osetim skriveni ritam ili logiku među svim stvarima koje se istovremeno dešavaju oko mene, mogu da osetim da smo mi i sve oko nas deo nekog velikog pokreta, onoga što ja zovem „glavni ritam”. Trenuci kada je neko u stanju da posmatra ovaj ritam ili čak oseti da je deo njega su veoma duhovni. Takođe mislim da su ljudska bića osuđena da ne budu stalno uključena u ovaj ritam i da je potreban veliki napor da se ova senzacija doživi makar i na kratko. Kada snimam filmove, pokušavam da uhvatim ove trenutke. Ponekad, na primer, dok glumac radi nešto u prvom planu, nešto neplanirano može da se dešava u pozadini. Ove dve scene su u interakciji i postaju jedna. Volim da pišem, da izmišljam, ali je slika za mene suštinski deo stvaralaštva. Može biti zanimljivo videti kako se pisane i inscenirane scene mogu mešati sa posmatračkim, kako posmatranje može postati fikcija i obrnuto. I otuda utisak povremene dokumentarističnosti.

Iz filma „Šta vidimo kada gledamo u nebo”
​​

U taj „glavni ritam” koji pominjete vi uklapate i specifičnu muziku?

Mislim da je jedna od svrha filma da nam pomogne da se približimo skrivenom ritmu, protoku vremena. Jedan, ali ne i jedini način da se to postigne jeste da posmatrate svoju okolinu dok čujete muziku. Ova muzika pomaže da se otkrije stvarna muzika svakodnevnog života. Pomaže nam da vidimo da je haos koji je svuda oko nas u stvari dobro komponovana simfonija. Ponekad sam davao neke reference svom bratu Đorđu Koberidzeu, kompozitoru, da objasnim pravac kojim želim da idem, a on bi onda stvarao komade koji su tekli na sličan način.

Svoju neobičnu ljubavnu priču postavili ste u pozadini svetskog prvenstva u fudbalu i tu se negde krije ključ razmevanja neuobičajenih zapleta?

Fudbal je moja najveća ljubav i strast. Istorija fudbala je kao mitologija, to je priča o bogovima, titanima, herojima, pobedama i tragedijama. Imam svoje heroje i volim da mogu da pratim njihove sudbine, čak i kada izgledaju teške ili nepravedne. Tu leži velika mudrost — kako teži put može biti bolji. U mom filmu vodim događaje u pravcu kojim sam želeo da idu, a ne putem kojim su na kraju krenuli. U sportu možete videti isti ritam koji sam ranije pomenuo. To je još uvek retko, ali možemo videti slučajeve da se neki sportisti spoje sa ovim „glavnim ritmom” i postignu magične stvari.

U „Šta vidimo kada gledamo u nebo” vaš netradicionalistički narativ često menja smer?

Mislim da je veliko pitanje šta je narativ za film i da li možemo snimiti film bez njega? Kada sam se ovo zapitao, nametnulo se veće pitanje: šta je film, ili šta, na primer, razlikuje narativni film od video-rada? Lično, često volim filmove koji nemaju priču, ali želim da je imaju filmovi koje sam snimam. To je jedno od pravila koje sam sebi postavio kada razmišljam o tome šta je film. Ako želim to što radim da nazovem filmom, onda to mora da ima neku vrstu priče. Uglavnom se trudim da imam jednostavnu priču koja neće zahtevati mnogo vremena da se ispriča, jer ostavlja više vremena da pokažem stvari koje su interesantnije. Ova moja priča nije toliko jednostavna i zbog toga sam koristio naratora kako bih pomogao gledaocu. Imati naratora daje osećaj da ste u bajci.

Kao i u svakoj bajci i vaši junaci su prevazišli na njih bačeno prokletstvo?

Od početka sam znao da mora da postoji šansa da se prokletsvo boravka u drugom telu mora prevazići. Beznađe nije dolazilo u obzir. Film je neka vrsta magije našeg vremena. Zaista je magično šta ljudi mogu da urade sa ovim medijem. Zato sam mislio da se u mom filmu ova posebna vrsta moderne magije može spustiti na likove kao izvor nade, nešto što im pomaže.

Zašto ste snimali u Kutaisiju, a ne u rodnom Tbilisiju?

Kutaisi je srce Gruzije, tamo je počelo mnogo važnih stvari i mnogi ljudi koji su ključni za gruzijsku kulturu, politiku, sport ili nauku potiču odatle. Tamo se dešava i nekoliko filmova kojima se divim, pa sam znao da će to biti plodno tle za moj film. Znao sam mnogo o prošlosti grada, ali malo o njegovoj sadašnjosti, te sam tamo proveo godinu dana sa svojim snimateljem Farazom Fešarakijem i mojim producentom Marijamom Šatberašvilijem, i svaki novi dan proveden tamo davao nam je više razloga da verujemo da je naša odluka da dođemo u Kutaisi bila ispravna.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.