Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Uz kovid 19, prvi put i dijagnoza dijabetesa

Lekari primećuju da se u doba pandemije povećao broj novootkrivenih slučajeva: tokom bolničkog lečenja korona infekcije mnogima je uvedena insulinska terapija, a među njima su i osobe u dobi između 20 do 40 godina
(Pixabay)

Pandemija virusa korona dodatno je uvećala probleme obolelih od dijabetesa. O tome svakodnevno svedoči i dr Ljiljana Milovanović, internista-endokrinolog u Specijalnoj bolnici „Merkur” u Vrnjačkoj Banji, koja je od 2008. godine Nacionalni centar za dijabetes.

– Imamo priliv na hiljade pacijenata obolelih od šećerne bolesti svake godine, pa je tako bilo i tokom prethodne dve, s kratkim pauzama kada smo prekidali s radom, jer smo bili kovid bolnica. Po završetku prvog talasa stigao je i prvi nalet obolelih od dijabetesa, čije se pogoršanje moglo dovesti u vezu s koronom: visoki šećer kod nekih bio je posledica nekretanja, slabe fizičke aktivnosti, većeg kalorijskog unosa hrane i posledice straha, ali i kovid 19 infekcije. Sve to zajedno doprinelo je da imaju neregulisani šećer. Nekima je bila potrebna korekcija terapije tabletama ili im je bilo potrebno uvođenje nove terapije ili insulina – objašnjava za „Magazin” doktorka Milovanović.

Dr Ljiljana Milovanović (Foto lična arhiva)

Onda su se stvari promenile, toliko da su i sami lekari, koji se godinama bave lečenjem dijabetesa, bili iznenađeni.

– U kasnijim fazama, kada su usledili novi talasi korone i primanja vakcina, sve veći broj pacijenata dolazio je s novootkrivenim dijabetesom. Bolest je dijagnostikovana prvi put kako kod mlađih pacijenata u dobi između 20 do 40 godina, tako i kod starijih osoba. Obično je starijim pacijentima, tokom bolničkog lečenja od kovida 19, uvedena insulinska terapija, koja je za neke bila trajno rešenje ili kratkotrajno, do momenta kada je bilo moguće rešiti povećane vrednosti šećera u krvi tabletama ili dijabetskim režimom ishrane – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da su pomenuti mlađi ljudi u većini slučajeva imali predispozicije za dijabetes tip dva: bili su gojazni, malo su se kretali, pod svakodnevnim su stresom ili u porodici već imaju slučajeve obolevanja od šećerne bolesti.

Kako već duže od godinu i po dana živimo s pandemijom i kako ona više ne treba da bude izgovor da se ne potraži lekarska pomoć u slučaju pogoršanja ili da se ne vodi računa o zdravlju, doktorka poručuje i sledeće:

– Osobe s dijagnozom šećerne bolesti sada bi trebalo da se vrate na pređašnji način poštovanja mera lečenja. Gotovo svi pacijenti koji sada dolaze kažu da su imali kovid 19. Imala sam i ja koronu i želim da zaboravim na to! Tako savetujem i pacijentima koji se leče od dijabetesa. Ukoliko ih nešto akutno ne ugrožava, ukoliko nemaju komplikacije na krvnim sudovima, savetujem im da nastave, pre svega, sa smanjenjem telesne težine, jer svi su uglavnom dobili nekoliko kilograma više nego što su imali ranije usled nekretanja ili zbog upotrebe lekova koji dovode do povećanja telesne mase. Važno je da se vrate na očekivane vrednosti šećera u krvi u toku dana, da imaju više fizičke aktivnosti – nabraja dr Milovanović.

Takođe, podseća da su važne i češće kontrole, odnosno samokontrole vrednosti šećera u krvi, kao i povratak na stari režim javljanja nadležnom lekaru. Po njenim rečima, pacijenti u dobi od 40 do 90 godina, koji imaju dijabetes tip dva, treba dva puta godišnje da se jave endokrinologu radi kontrole svog stanja, ponekad i češće na tri do četiri meseca.

 – Najbolje je da se pacijent najpre javi svom izabranom lekaru, ali ako on nije u mogućnosti da koriguje povećane vrednosti šećera, dužan je da ga uputi internisti. Ako su rezultati i dalje loši, internista treba bolesnika da uputi na pregled kod supspecijaliste endokrinologa – kaže dr Milovanović i podseća da sada postoji i novi vid kontrole uz pomoć telemedicine, lečenja „na daljinu”. Jedna od novih mogućnosti je da na platformi „Doktok” izaberu lekara s kojim mogu da porazgovaraju o svom zdravstvenom stanju i otklone sve dileme koje imaju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.