Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uvoz i niske otkupne cene ispraznile obore

Svinjogojstvo je karakteristično za Vojvodinu, ali su obori sve prazniji, a u trgovinama je meso iz uvoza. Sever Srbije ove godine uvezao je za gotovo 60 odsto više mesa nego lane.
Ретка слика пуног обора (Фото Р. Крстинић)

Subotica – U poslednjih 10 godina prepolovljen je broj svinja na terenu severne Bačke, a u poslednjih godinu i po dana 80 odsto malih odgajivača, onih koji su imali do 15 svinja u oboru, prestalo je sa tovom. Ove podatke za „Politiku” iznosi Čaba Mikuška, predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole.

U isto vreme, opstali su veliki odgajivači koji su i uvećali broj tovljenika. Tako slika sa terena govori da iako se beleži pad u broju svinja koje se gaje za mesnu industriju, još veći je pad u broju domaćinstava koja se time bave. Razlog je jednostavna ekonomska zakonitost: oni koji tove ispod 15 komada svinja nemaju zaradu. „Ukoliko neko tovi 200 komada svinja, na jednoj zaradi oko 500 dinara. To znači da će nakon perioda od četiri ili pet meseci, koliko traje tov, imati prihod od 100.000 dinara ukupno, ili 25 hiljada mesečno. Ali ako neko ima 15 komada svinja, te zarade nema, i nema novca za dalju proizvodnju, za dažbine, za održavanje domaćinstva”, kaže Mikuška. Mali odgajivači nastavljaju da drže po nekoliko komada svinja više kao hobi, kaže naš sagovornik, jer od toga nema finansijske koristi.

„U poljoprivredi nije lako odustati. Za bavljenje ratarstvom ili stočarstvom potrebna su velika ulaganja, ili u mehanizaciju ili u objekte, i prelazak iz jedne grane u drugu nije ni lak ni jeftin”, kaže Mikuška.

Da se stočarstvo, odnosno pre svega svinjogojstvo nalazi na prekretnici pokazuju i podaci iz Regionalne privredne komore Subotica. „Mesna industrija Srbije beleži pad od osam odsto, što je najveći pad u svim kategorijama agrara. Istovremeno, u našem regionu, a on obuhvata uz grad Suboticu i još pet opština severne Bačke i Banata, beležimo pad od 19 odsto u prehrambenoj branši”, kaže Damir Vojnić Tunić, koordinator za poljoprivredu u RPK Subotica.

Sve prazniji domaći obori posledica su proizvođačkih i trgovačkih potresa koje je Evropi donela pandemija kovida, a koji se na svom kraju lome preko malih odgajivača u našem komšiluku.

„Meni za otkup nedeljno nedostaje bar 10 svinja”, kaže jedan subotički mesar koji se snabdevao od lokalnih odgajivača. Njegovi izvori snabdevanja svežim mesom su presušili, ali za razliku od njega, trgovinski lanci nemaju problema sa snabdevanjem.

„U Evropskoj uniji postoje viškovi mesa i njene države članice beleže veliki izvoz mesa koji završava kod naših klaničara, koji više ne otkupljuju žive svinje već sveže meso koje se dalje plasira”, objašnjava Damir Vojnić Tunić.

To objašnjava i činjenicu da je ove godine uvoz svinjskog mesa u regionu severne Vojvodine porastao u proseku za 59, 5 odsto u odnosu na isti period lane. Pri tome, mi ni nismo izvezli ni jedno prase. Sagovornik iz Regionalne privredne komore kaže da je svinjarstvo karakteristično upravo za Vojvodinu, gde ova grana čini 42 odsto poljoprivredne proizvodnje.

Domaće svinjsko meso zamenilo je ono iz uvoza, a države Evropske unije obilato koriste i ono što im naš zakon omogućava da se na tržište plasira mesto koje je zamrznuto i duže od šest meseci, što je ograničenje koje važi u uniji. Sa toliko mesa iz uvoza, pala je i cena domaćeg tovljenika te se kilogram žive vage prodaje po ceni od 155 do 160 dinara.

Damir Vojnić Tunić kaže da je procena da za kilogram svinjskog mesa treba osam kilograma kukuruza, što znači da bi klaničari meso trebali da otkupljuju bar za 200 dinara.

„Svinjogojstvo ima svojstvo cikličnosti, a sada smo u fazi gde se ukrstilo nekoliko negativnih faktora, povećanje cene hrane, prisustvo afričke kuge, kao i pad otkupne cene. Ova situacije je poznata kreatorima ekonomske i agrarne politike i pred Srbijom su sada dva pravca, ili da se pomogne domaćim proizvođačima, ili da se problemi svesno ignorišu”, kaže Damir Vojnić Tunić. Poznato je da je stočarstvo nosilac agrarne proizvodnje, i naša zemlja je još daleko od toga da ono, kao u EU, čini 60 odsto poljoprivrede zemlje. Damir Vojnić Tunić ističe i da jedan od problema naših stočara je da nemaju poslovno udruženje koje bi moglo da pregovara i sa kreatorima agrarne politike, ali i klaničarima.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Ogromna razlika u ceni zive stoke i preradjevina je nelogicna i neodrziva, oseca se pad cena jer je kupovna moc opala.
Киза
Мени овде нешто није јасно?! Ако увозимо јефтине вишкове меса из ЕУ, а цена живе ваге код нас пада, зашто је месо у продаји ДУПЛО скупље него пре пар месеци кад тога није било?! Само питам...
sloba
Uvoznicki lobi. Zato se i drzi fiksni kurs evra na ovako niskom nivou kako bi strana roba bila jeftinija. Kada bi kurs evra bio realan, sva strana roba je automatski skuplja a i onda bi se videlo koliko su nam zaista plate.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.