Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dokle će trajati inflacija

Evropska centralna banka očekuje smirivanje u narednoj godini, dok drugi ukazuju da će poremećaji potrajati
(Фото А. Васиљевић)

Koliko će trajati inflacija, odnosno koliko dugo će još poskupljivati roba i usluge, pitanje je na koje odgovor traži čitav svet. Neki su optimisti, neki nisu. Ako je za utehu, prema izjavama čelnika Evropske centralne banke (ECB) inflacija neće potrajati još dugo. Već narednog leta ponovo će biti niska, a prema istom izvoru ne očekuje se ni rast kamata.

Kristin Lagard, predsednica (ECB) izjavila je da oni očekuju nagli pad inflacije u narednoj godini. U EU u oktobru potrošačke cene su porasle 4,1 odsto, a ECB je u septembru prognozirala da će inflacija u evrozoni u proseku naredne godine skliznuti na 1,7 procenata, pa na 1,5 odsto u 2023.

„Zastoji u snabdevanju i rast troškova energije trebalo bi da popuste naredne godine, što bi značilo i znatno nižu inflaciju, ali period normalizacije cena trajaće duže nego što se očekivalo. I terminski ugovori za energente pokazuju primetan pad cena”, rekla je Lagardova. Dodala je da uslovi za podizanje kamatnih stopa verovatno neće biti ispunjeni u narednoj godini. Jer, nakon očekivanog završetka pandemijske krize biće važno da monetarna politika podrži oporavak i održivi povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto, kazala je čelnica glavne evropske banke.

Objasnila je da, kada se očekuje da će inflatorni pritisak oslabiti kao što je to sada slučaj, nije logično da se zaoštri monetarna politika, odnosno povećaju kamate, jer bi to imalo efekat kočnice oporavka privrede.

Inflacija nije opasna dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, i mi smo daleko od toga da ona bude dvocifrena, kaže prof. Ljubodrag Savić

I na „domaćem terenu” slična su očekivanja da će inflacija sredinom naredne godine znatno oslabiti. To je saopštila centralna banka, a takva su predviđanja i privrede i bankarskog sektora. Prema rezultatima oktobarske ankete o inflacionim očekivanjima finansijski sektor pretpostavlja da će inflacija u oktobru naredne godine iznositi četiri odsto, dok privrednici predviđaju inflaciju na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke od tri odsto.

Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona se kod finansijskog sektora kreću oko centralne vrednosti cilja Narodne banke od tri odsto, dok su očekivanja privrednika nešto niža i iznose 2,5 procenata.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu nije optimista da će inflacija tako brzo da bude savladana, a razlog za takav stav vidi u brojnim poremećajima u svetskoj privredi. Tek kada se normalizuje svetska trgovina, odnosno uspostave pokidani lanci snabdevanja, moguće je smirivanje inflacije. Ona se, kaže, ne smanjuje dekretom, već se mora delovati na uzrok, a to su globalni poremećaji koji se ne mogu lako ispraviti.

„Mnogi svetski stručnjaci govore da će se svet vratiti u stanje pre pandemije tek za četiri, pet godina. Neke države brže, neke sporije. Generalno, problemi nisu nastajali juče, već duže vreme otkako su razvijene zemlje zbog niske cene radne snage, ekološke zaštite svojih zemalja, izostanka sindikalnog organizovanja odlučile da najveći deo prljavih industrija presele na Daleki istok. Zatim je tehnologija omogućila razvoj saobraćaja i samim tim smanjivanje troškova transporta što je argument da se azijska tržište razvijaju. Ali, pandemija je zatvorila granice i prekinula saobraćaj. Lanci za snabdevanje postali su usko grlo. Nije moguće da se u kratkom roku taj proces preokrene i mislim da će globalni poremećaji, većim ili manjim intenzitetom, još trajati”, napominje Savić.

Dodaje da je inflacija direktna posledica toga. Kada neke robe nema njena cena raste. Nije reč samo o finalnoj robi, već i o poluproizvodima za, na primer, automobilsku industriju. Kada stane jedna takva delatnost vuče i druge poput trgovine, osiguranja. Cena čelika povećana je 140 odsto, bakra 80 procenata, gas je poskupeo nekoliko puta, nafta ne toliko, a sve to su poluge razvoja svake zemlje. Ako te cene rastu nije moguće da ne raste globalna inflacija.

Prema njegovim rečima, inflacija nije opasna dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, i mi smo daleko od toga da ona bude dvocifrena.

 

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Inflacije ne moze biti na iole duzi rok ukoliko nema viska nastampanog novca koji to pokriva.Ili znacajnije promene u strukturi potrosnje-npr odreknete se letovanja i taj novac krenete da trosite na hranu (pa te cene skoce),vise idete peske, manje trosite na gorivo.I onda se konacno zapitamo sta znace onih po 20 evra, pa 30 evra, pa bilo i 100....pa penzionerima po 20000 iduce godine
Nidza
Inflacija nije 6%, vec oko 30%. Odlazak u bilo koji supermarket ce vas podsetiti na ovu tvrdnju.
Boza
Jahte su pojeftinile. Nemoj to da zaboravis.
Milanche
Verujte, to što mangupi trenutno i dogovoreno poskupljuju robu i usluge nema veze sa inflacijom već sa mešavinom bezobrazluka i panike. Skoro je premijerka javno rekla da će na duge staze to da im se obije o glavu. Ne bih da navodim firme jer neće objaviti komentar, ali znate otprilike ko sve to radi.
Боро
Hrana je poskupela u proseku 20-40% ali za profesora Savića to je samo 6%.
Jovanche
Zavisi sta vam je na tanjiru.
zoran
Drzave vole inflaciju. Povecava im prihod od PDV i ostalih poreza a smanjuje vrednost duga koji su napravile za "helikopter money". Cenu svega toga placa stanovnistvo.
Ekonomista
Ne bih se bas slozio. Inflacija je korisna ako je negde od 1-3 odsto. Ne valja kad je visa od 3 jer preti da se otrgne kontroli i udje u spiralu (Vajmar 30-ih i Jugoslavija 90-ih), ali ni niza od 1 jer postoji opasnost klizanja u deflaciju, koja odlaze potrosnju i razara drustveni rast.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.