Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Održana digitalna konferencija „Istinski muzej genija”

Музеј Николе Тесле (Фото А. Васиљевић)

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u saradnji sa Muzejem Nikole Tesle u Beogradu realizovalo je međunarodnu digitalnu konferenciju pod nazivom „Istinski muzej genija” preko svog Jutjub kanala.

Moderatori konferencije koja je podeljena u tri celine - panela, bili su docent dr Nikola Krstović, Univerzitet u Beogradu, predsednik IKOM Srbija i dr Ivana Ćirić, kustoskinja Muzeja Nikola Tesla.

Nakon uvodnog govora Danijele Vanušić, pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja RS, mnogi stručnjaci su govorili o preseljenju i transformaciji Muzeja u Beogradu u Termoelektranu „Snaga i svetlost”, izazovima i rebrendiranju takve ustanove.

Muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, Rifat Kulenović, otvorio je prvi panel naziva „Nasleđe koje živimo” i izdvojio nekoliko značajnih tehničkih muzeja u Srbiji, prenosi Tanjug.

Tako je istakao naselje Senjski rudnik u Despotovcu gde se nalazi istoimeni najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji, u čijem sklopu je i zgrada muzeja ugljarstva sa postavkom eksponata.

Prema njegovim rečima, preduzeti su koraci za očuvanje tog muzeja, koji bi se sam održavao kao ekološki muzej.

U vezi sa tim, u toku je realizacija projekta „Senjski Rudnik - eko muzej” čiji je cilj da se zaštiti i očuva prirodno i kulturno nasleđe rudnika mrkog uglja u Srbiji, i da se zaustavi propadanje - rehabilitacijom naselja Senjski Rudnik.

Takođe, Kulenović je u tu grupu spomenuo i Muzej vazduhoplovstva, koji je osnovan 1957. godine sa željom da se sačuvaju materijalna svedočanstva značajna za nastanak i razvoj avijacije na prostorima bivše Jugoslavije.

U svojim zbirkama i fondovima Muzej čuva preko 200 vazduhoplova, 130 avio-motora, više radara, raketa, preko 20.000 knjiga i tehničke dokumentacije, kao i 200.000 fotografija.

Muzej vazduhoplovstva (foto D. Jevremović)

Zajedničkim naporima civilnog i vojnog vazduhoplovstva na aerodromu „Beograd” - danas „Nikola Tesla”, izgrađen je objekat Muzeja, kao izuzetno arhitektonsko delo.

Na prostoru od 6.000 metara kvadratnih smeštena je stalna postavka, otvorena za publiku 21. maja 1989. godine.

Muzej Stara livnica iz Kragujevca je smešten u objektu nekadašnje Topolivnice iz 1882. godine, kao najstariji sačuvani deo vojne fabrike i Vojno-zanatlijske škole, prve te vrste u Kneževini Srbiji.

Muzej je osnovan 1953. godine, nalazi se u sastavu fabrike „Zastava oružje” u Kragujevcu i sadrži oko 5800 predmeta (zbirke oružja, opreme, ordenja, pečata, pehara i medalja, mašine i alata, arhivske građe, fotografija).

Na kraju, sagovornik se osvrnuo i na Muzej nauke i tehnike gde radi kao muzejski savetnik, a bio je direktor ove ustanove, i naveo značaj renoviranja zgrade u kojoj muzej radi, upravo na lokaciji stare termoelektrane na Dorćolu, u ulici Skender-begovoj 51.

Taj Muzej je osnovan 1989, dok od 2005. godine se nalazi u spomenutoj zgradi, a od decembra 2020. Vlada Republike Srbije donela je odluku da se za novu zgradu Muzeja Nikole Tesle opredeli Termoelektrana „Snaga i svetlost” baš u marini Dorćol, na desnoj obali Dunava, opštine Stari grad.

Branimir Jovanović, viši kustos, pomoćnik direktora Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, podvukao je koliko on sam i svi u timu Muzeja uživaju da budu deo te naučno-kulturne muzejske priče.

Sticajem okolnosti, sa manjim prekidima, skoro čitav radni vek Jovanović je proveo u ovom muzeju, što nije planirao na početku karijere, misleći da će se tu zadržati nekoliko meseci.

Istakao je da je doneta veoma važna odluka da se Muzej preseli u termoelektranu, i da su zadaci povodom toga zaista veliki, uspostavljena je kritička, koncepcijska priča i vremenski tok.

Jovanović je otkrio da je Muzej Nikole Tesle, osnovan 1952. godine, označen kao tehničko-memorijalni muzej, čiji je cilj zapravo bio promovisanje bratstva i jedinstva u vidu političkog projekta.

Dugo je Muzej bio zatvorena institucija, a kasnije su dolazile u posetu škole, jer je predstavljao obrazovnu ustanovu, a održavale su se i naučne konferencije.

Posle smrti Nikole Tesle (1856-1943), staranje o njegovoj imovini je prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. pripalo Savi Kosanoviću (1894-1956), sinu Tesline najmlađe sestre Marice.

Celokupna imovina Nikole Tesle je posle njegove smrti zapakovana, zapečaćena i predata Službi za čuvanje imovine stranaca.

Iz čuvenog hotela „Njujorker” ona je preneta u „Magacine i skladišta Menhetn”, a zaslugom Save Kosanovića 1951. godine su konačno svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle preneti u Beograd, i onda ih je on poklonio državi.

Sava Kosanović (1894-1956) bio je srpski političar, publicista i diplomata, u to vreme član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu i boravio je u Njujorku.

Na predlog Saveta za nauku i kulturu Vlade, petog decembra 1952. godine doneto je Rešenje o osnivanju Muzeja Nikole Tesle, koje je potpisao Josip Broz Tito.

Otvoren za javnost će biti 20. oktobra 1955. godine kao prvi tehnički muzej u Jugoslaviji, ali tek 1957. godina se smatra za početak zvanične muzeološke delatnosti, jer je tada, donetom urnom, bila kompletirana stalna postavka.

Od devetog oktobra 1969. muzej je u vlasništvu grada Beograda, kao jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, i u svetu, jedini muzej koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle.

Poseduje izuzetno vredne kolekcije: preko 160.000 originalnih dokumenata, 2.000 knjiga i časopisa, 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, 1.500 fotografija i staklenih fotoploča, preko 1.000 planova i crteža.

Toliki materijal je nemoguće držati u postojećem zdanju vile u Krunskoj ulici, već se čuva u depoima, i zato je doneta odluka da se muzej preseli u Termoelektranu „Snaga i svetlost” na Dorćolu.

O tako važnoj temi govorili su dalje takođe zaposleni u Muzeju Nikole Tesle - Vladimir Perić, antropolog i kustos, kao i Maksimian Alba, grafički i izložbeni dizajner.

Sonja Ifko sa Arhitektonskog fakulteta iz Ljubljane, detaljnim predstavljanjem studija slučaja svežih primera projekata iz Slovenije, napravila je paralelu sa izmeštanjem Muzeja Nikole Tesle.

Prvi takav je ambiciozan projekat Kulturni centar Evropske svemirske tehnologije u gradu Vitanje, osnovan 2013. godine, koji je korišćen za vojni nadzor, a sada i za umetnost.

Drugi primer je Tehnički muzej Slovenije u mestu Borovnica, nedaleko od Ljubljane, osnovan 2018. godine kao društveno angažovan projekat, koji ima veoma dobar prijem kod javnosti.

Do kraja višečasovne konferencije održana su još dva panela - „Transformacija karaktera u instituciju” i „Institucija koja živi među nama”, gde su govornici bili - Natalija Zarzecka, direktorka Krikoteke - Centra za dokumentaciju umetnosti Tadeuša Kantora iz Krakova (Poljska), Sandro Debono, muzejski mislilac i strateg, specijalni savetnik malteškog ministra kulture, Zorica Civrić Flores - viši kustos Muzeja nauke i tehnike Beograda i Tanasis Kontonikolaou, generalni direktor „NOESIS” iz Soluna (Grčka).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.