Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Prerađevine Otašević”

Izložbom u beogradskoj Galeriji Rima Dušan Otašević afirmiše model postmodernističkog umetnika za koga je istorija umetnosti nalik ogromnom tržnom centru
„Сусрет”, 2021.

Osim u Galeriji SANU, na izložbi „Slika slici” (i u stalnim postavkama naših najvećih muzeja), radove našeg slikara i akademika Dušana Otaševića mogu se od večeras u 19 sati, i to u većem obimu, videti i u beogradskoj Galeriji Rima.

Postavka njegovih dela sa nesvakidašnjim radnim naslovom (U TC „Istorija umetnosti”) trajaće u ovom izložbenom prostoru do kraja godine, a u celosti je zasnovana na Otaševićevom odnosu prema delima i autorima iz istorije umetnosti na koje umetnik kroz svoj višedecenijski opus referiše na različite načine.

Kroz raznovrsnu postmodernističku praksu citata, pastiša, kopija, simulakruma, Otašević od sredine osme decenije 20. veka sve do najnovijih radova koji će prvi put sada biti izloženi, uspostavlja vezu sa amblematskim delima i autorima iz umetničke prošlosti, od praistorije do pop-arta i konceptualne umetnosti.

Izložba obuhvata selekciju dela koje je sam umentik odredio terminom „prerađevine Otašević”, a među kojima publika može videti objekat „Sangstrel-portret slikara” iz 1975, kao prvi Otaševićev primer citata jednog dela iz istorije umetnosti (Mantenjinog Sv. Sebastijana), zatim radova iz svih istorijskih epoha u kojima se poziva na autore poput Leonarda da Vinčija, Vermera, Sezana, Maljeviča, Magrita, Dišana, Joko Ono, sve do najnovijih radova iz 2021, u kojima su dela Boša i Đota polazište za društveno kritičke ali i autobiografske sadržaje. Kako ističu iz galerije, posebnu celinu u okviru postavke, koju otvara najstariji eksponat na izložbi – Otaševićev manifestni objekat „Mrtva priroda” iz 1967. godine – čine radovi u kojima umetnik, sa svoje duhovito ironijske pozicije, sagledava prirodu umetničkog stvaralaštva i ličnost umetnika.

„Otašević svojim ’prerađevinama’ afirmiše model postmodernističkog umetnika za koga je istorija umetnosti nalik ogromnom tržnom centru u kome sam bira pravce svog kretanja i objekte interesovanja”, navodi se u katalogu izložbe čija je autorka Nevena Martinović, koja dodaje da umetnik sa jednakim interesovanjem prebira po rafovima istorije umetnosti, književnosti, religije i mitologije, tehničkih izuma, naučnih i paranaučnih teorija, koliko i banalnih navika i pojava savremene svakodnevice.

„Otaševiću je sasvim udobno u tom obilju narativa, jer on je glavni selektor i konzument, sasvim slobodan u svojim izborima. On je taj koji će na kraju dana izaći iz ultimativnog tržnog centra svih duhovnih i materijalnih proizvoda čovečanstva i poneti sa sobom samo ono za šta ima mesta u njegovoj vlastitoj priči”, ističe kustoskinja.

A sam Otašević o svom stvaralačkom postupku umeo je da kaže:

„Kad napravim jedan predmet on me više ne interesuje (neka mi ne zamere oni koji svoja dela vole kao rođenu dečicu). A taj predmet pravim kao što stolar pravi kredenac. Kao što limar pravi oluk. Nema misterije. Nema muze. Ne oslobađam se trauma stečenih u detinjstvu, ili dobijenih kasnije, u ovom nevaljalom modernom svetu. Nije mi potrebno difuzno svetlo u ateljeu (koje pada sa severa). Ne koračam unazad žmirkajući da bih utvrdio kako predmet izgleda; i ne moram da se slikam u gaćama pred svojim delima”.

Sa ovakve pozicije Otašević je u „Sangstrelu”, a zatim i u kasnijim „prerađevinama”, demistifikovao predstavu o slikaru-geniju jednako kroz svoj duhovito-ironijski sadržaj koliko i kroz autentičnu strukturu sopstvenog dela čija složenost ne proizlazi iz misterije ili zanosa, zaključuje Nevena Martinović.

Podsetimo, Dušan Otašević rođen je u Beogradu 1940. Akademiju likovnih umetnosti (danas Fakultet likovnih umetnosti) u Beogradu završio je 1966. u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić. Od 1965. priredio je blizu pedeset samostalnih izložbi i učestvovao na više od sto pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, na kojima je predstavio radove u različitim medijima (slike, objekte, instalacije, crteže, grafike, kolaže). Od početka sedamdesetih izvodi scenografije za pozorišne predstave. Član je ULUS-a od 1967. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu od 2000. do 2006. Dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2003, a redovni od 2009. Od 2011. obavlja dužnost upravnika Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dela mu se nalaze u mnogim muzejskim i galerijskim zbirkama, kao i u mnogim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je u radu brojnih kolonija, a živi i radi u Beogradu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.