Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energetska kriza mogla bi da bude rizik za budžet

Zbog viših cena gasa i struje možda će paket državne pomoći morati da bude veći od plana. – Sumnje u rok trajanja budžeta, jer je sledeća godina izborna kada se po pravilu radi rebalans javnih finansija
(Фото З. Анастасијевић)

Budžet za 2022. godinu usvojen je u rekordnom roku, bez velike diskusije, amandmana na njega nije bilo, a stručna javnost ga ocenjuje kao dobar pogotovo zato što je veliki prostor dat javnim investicijama. Rezerve, naravno, postoje, a jedna od njih je i to dokle će trajati. Jer, sledeća godina je izborna, a tada se po pravilu prekraja državna kasa, odnosno rade se rebalansi.

Na to je ukazao i Fiskalni savet (FS): „Specifičnost budžeta je to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu. Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi formiranje nove vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta.”

Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, kaže da je budžet oprezno projektovan s ambicijama da napravi veću uštedu. Njemu se čini da su prihodi potcenjeni s obzirom na procenjenu inflaciju i nominalni rast BDP-a. U takvim uslovima izvesno je da će prihodi biti veći. Zato smatra ima prostora da deficit bude i niži od projektovanih tri odsto BDP-a.

„Sledeća godina je izborna, a država je pokazala štedljivost što nije bio slučaj u ranijim sličnim situacijama. Jer, s najavljenim privrednim rastom većim od sedam odsto i inflacijom koja je sada 6,6 procenata zahtevi za povećanje plata u javnom sektoru mogli su biti i veći. A biće sedam do osam odsto što je moguće samo u sadašnjoj čvrstoj političkoj stabilnosti”, navodi Nikolić.

U budžetu vidi nastavak dobrih tendencija da su povećani izdaci za kapitalne investicije, a one nose privredni rast. Ovaj ekonomista rizike po ostvarenje budžetskih parametara primećuje u još nezavršenoj pandemiji, kao i u energetskoj krizi. Naime, u mnogim zemljama, pa i u onim u širem okruženju zdravstvena situacija se pogoršava, zatvaraju se, zbog čega će biti manje potrošnje, manje transporta.

„I energetska kriza posledica je pandemije. Kakav god dogovor sa Rusima da postignemo oko cene gasa on će biti skuplji nego što smo do sada plaćali. Njemu je cena za hiljadu kubika u prvoj polovini godine bila 240 dolara, a sada oko 400. Opcije su da trošak poskupljenja ’Srbijagas’ preuzme na sebe, da se veće cene prevale na građane i privredu, ali i da država pomogne ugroženim delovima privrede, što je i najavljeno, a to su posebno oni u proizvodnji metala. Ako stanje potraje državna pomoć privredi moraće da bude veća, a to znači i veće izdatke za budžet od planiranih”, smatra Nikolić.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je dobro što su javne investicije ostale visoke, ali slabost su izbor i realizacija.

„Javnost nije upoznata, niti ima dokaza, da je neki projekat najbolji i najpoželjniji. U socijalizmu se više diskutovalo kuda neka trasa treba da ide, ko je gradi, po kojoj ceni, koje tehnologije se koriste. Pitanje je da li metro treba da ide baš tom trasom. Loše je da se država finansijski optereti, a da nema od toga velike koristi”, napominje Arsić.

Prema njegovom mišljenju budžet nedovoljno smanjuje socijalnu nejednakost, a još nije uvedeno progresivno oporezivanje da oni koji više zarađuju plate porez i po većim poreskim stopama.

„Nije dobro što se pomoć od 20.000 dinara daje svim penzionerima i onima s prihodima od 25.000 i 100.000 dinara. Kod nas ima 150.000-200.000 starih bez ikakvih prihoda, a ništa se ne radi da se oni identifikuju i njima posebno pomogne. Znam da je za državu lakše da jednom uplatom sve reši. I deca su u dosadašnjim paketima pomoći ostala po strani, jer su podršku dobijali punoletni. Loše je i što se plate u javnom sektoru povećavaju po sektorima, a ne vrsti poslova, ali je očigledno da je tako državi lakše”, navodi Arsić.

Po oceni Fiskalnog saveta budžet je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. Predlog budžeta za 2022. predviđa nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine i umanjenje prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021. na 56,5 procenata na kraju 2022).

Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. Izdvajanja države za javne investicije su i u 2022. na ekonomski dobrom, visokom nivou. Energetska kriza kao mogući izvor fiskalnih troškova budžetom se potpuno previđa, navode iz FS-a.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Subotic
"Буџет за 2022. годину усвојен је у рекордном року, без велике дискусије, амандмана на њега није било" A sta u ovoj skupstini nije usvojeno? Za sta je bila velika diskusija? Za sta je podneto mnogo amandmana?
Boza
samo pitam-kako se zove budzetska stavka gde se vidi koliko je namenjeno sredstava za stimulaciju za dolazak stranih investitora? I koliki je iznos predvidjen?
geras
preoptimistično i nerealno je očekivati amandmane u ovakvoj skupštini .
Predragm
Dok se stampaju pare sve ce funkcionisati. Promenio devize u menjacnici sve nove dinare dobio. Drzava kupuje devize sa tim stampanim parama normalno po fiksnom kursu ko da je inflacija 0%.
Milomir
Ako Vi umete da smislite takav scenario, pri čemu se ne formira crno tržište deviza i kurs ne odlazi u nebesa, obezbedili ste sebi Nobela iz ekonomije.
Саша
Проблем је и да се децизе штампају што у суштини значи да један папир без вредности мењате за други. Људима саветујем да купе злато јер постоји ризик од глобалне суперинфлације и пратећих проблема у снабдевању свиме и свачему.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.