Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: AFRIM GAŠI, predsednik partije Alternativa

Alternativa drži ključ nove vlade Severne Makedonije

Африм Гаши и Зоран Заев

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Trodnevna žalost u Severnoj Makedoniji nakon teške tragedije koja se dogodila u Bugarskoj, kad je vatra u autobuskoj nesreći odnela 46 života, odložila je rešavanje političke krize u ovoj državi. Nakon lokalnih izbora, na kojima je pobedila opozicija, predvođena najvećom makedonskom parlamentarnom strankom VMRO-DPMNE, premijer Zoran Zaev najavio je ostavku na partijsku i premijersku dužnost. Budući da ona još nije formalizovana, o njoj će se raspravljati danas u najvišim organima ove partije. Potom u Sobranju. Istovremeno, albanska partija Alternativa u svojim partijskim redovima odlučiće o pravcu države u ovom prelomnom trenutku.

Da li će Alternativa iz opozicije preći u redove vlasti i rešiti političku krizu, na poziv premijera, ili će nastaviti svoj opozicioni put ka rušenju Zaevljeve vlade i produbiti političku agoniju, saznaćemo nakon večerašnjih zaključaka ove partije. U intervjuu za „Politiku” Afrim Gaši, predsednik ove partije, ukazuje na principe koji će imati odlučujuću ulogu u donošenju ove odluke važne za Severnu Makedoniju. S njim smo razgovarali i o odnosima sa susednim zemljama, kao i o inicijativi „Otvoreni Balkan”.

 

Postali ste odlučujući faktor u rešavanju političke krize u Severnoj Makedoniji. Kako je do toga došlo i na koji način to utiče na prioritete vaše partije?

Ne bih rekao da je Alternativa sada postala politički faktor Republike Severne Makedonije. Uz naša četiri poslanika, od formiranja ove parlamentarne većine mi smo bili bitan akter političke scene. Svakako, naša uloga je postala značajnija s poslednjim dešavanjima, kada brojevi nisu omogućavali ni novu većinu, ni normalno funkcionisanje skupštine, niti nove parlamentarne izbore. Iskreno, mene ne raduje ova pozicija, jer smo mi bili i još smo posvećeni opozicionom delovanju, s jasnim stavom prema ovoj parlamentarnoj većini i ovoj vladi. To dokazuje i naše zalaganje u pokretanju inicijative o izglasavanju nepoverenja vladi. Međutim, nedostatak glasa jednog poslanika državu je gurnuo u duboku političku krizu, i to kada se nazire mogućnost za početak pregovora o članstvu u EU.

 

Pregovarate s partijom SDSM da budete deo vlasti. Budući da je vaš najveći oponent albanska partija DUI, da li će to uticati na donošenje konačne odluke o daljem putu partije Alternativa?

Mi nismo pokazali interes za uključenje u vladu. Ipak, nalazeći se u poziciji kad od nas zavisi bliža budućnost države, mi smo prihvatili da razgovaramo sa Zoranom Zaevim, premijerom u ostavci, da čujemo njegov koncept za novu vladu, diskutujemo o načinu na koji Alternativa može da pomogne.

Mi ćemo se svakako voditi očekivanjima naših glasača, interesima Albanaca u Severnoj Makedoniji, kao i državnim interesima koji su usko povezani s našim partijskim i nacionalnim ciljevima. Ako u pregovorima vidimo da g. Zaev stvarno ima iskrenu želju da spase zemlju iz ovog grča, nastojaćemo da mu pomognemo. Duboko smo zainteresovani za nastavak evroatlantskog kursa zemlje, otvaranje pregovora o članstvu u EU, rešavanje spora s Bugarskom i političku i ekonomsku stabilnost.

Ako SDSM i DUI žele samo četiri poslanička glasa, a da pritom ne žele da naša programska opredeljenja budu obuhvaćena u programu vlade i ako nisu spremni za uspostavljanje ravnoteže između političkih aktera u vlasti, nemamo neki poseban interes da se uključimo u tu vladu. Zbog toga ne mogu da prejudiciram ishod. Napomenuo bih da mi pregovaramo sa sadašnjim premijerom i budućim mandatarom, a ne s ostalim partijama koje su uključene u tu vladu.

Afrim Gaši

 

S druge strane, razgovarate i sa strankom VMRO-DPMNE, koja zahteva vanredne parlamentarne izbore?

Naša komunikacija s VMRO-DPMNE je na nivou opozicionih partija. Mi smo imali dogovor o međusobnoj podršci na lokalnim izborima i naša komunikacija se nastavlja. Imaćemo saradnju s VMRO-DPMNE u nekoliko opština, uključujući i Skoplje. Bili smo zainteresovani da oborimo ovu vladu, što se, nažalost, nije desilo, iz već poznatih razloga.

 

Kako ocenjujete politiku EU prema Severnoj Makedoniji, posebno kad govorimo o Prespanskom dogovoru? Nisu li građani izigrani?

Mislim da je, i pored visokog stepena korupcije u Severnoj Makedoniji, Prespanski dogovor bio dovoljan razlog za otvaranje pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU. To je bio ogroman napredak, koji, pored prijema u NATO, nije nagrađen i evropskom agendom. U svakom slučaju, mi smo uspravni ispred izazova o početku pregovora za članstvo i za formalno uključenje naše zemlje na evropski put.

Kad govorimo o proširenju EU na Balkanu, kao što sam i u drugim prilikama isticao, najbolje bi bilo da se ceo zapadni Balkan istovremeno uključi u EU. Pojedinačna članstva stvoriće probleme, koji će biti i te kako teški za rešavanje, imajući u vidu aktivne konflikte između Srba, s jedne strane, i Hrvata i Bošnjaka, s druge, između Crnogoraca i Srba ili, pak, između Albanaca i Srba. Ako EU hoće stabilan kontinent, to se može postići samo istovremenim uključivanjem svih zemalja zapadnog Balkana u EU.

 

Kako komentarišete odnose s Bugarskom? U čemu je rešenje ovog bilateralnog sukoba?

Smatram da je rešenje spora s Bugarskom u zajedničkom interesu obe države. Ako ona postane sponzor Makedonije na evropskom putu, od toga će, svakako, i ona imati korist. Razumem njihove primedbe i naučne argumente, ali kad govorimo o „dobrosusedskim odnosima”, oni treba da pokažu snagu za prevazilaženje ovog spora. Ne treba istorija da bude problem geografije, a još manje kočnica integracije. Naš evropski put biće duži i mi možemo u hodu da rešavamo neke nesporazume, ali se ni u kojem slučaju ne slažem da su blokade rešenje za to.

 

Kako ocenjujete odnose sa Srbijom? Kako se oni mogu unaprediti?

Republika Severna Makedonija i Republika Srbija imaju dobre susedske odnose, ali pritom ne sme da se zaboravi da su Albanci u Severnoj Makedoniji osetljivi kad pričamo o takvim odnosima. Kao što znate, mi Albanci – iako živimo u različitim državama – ipak se osećamo kao jedan narod i bol svakog Albanca, u bilo kojoj državi na Balkanu, zajednički je. Sve dok Srbija ima teritorijalne pretenzije ka republici Kosovo i ne prihvata da se izvini za genocid Miloševićevog režima 1998–1999. na Kosovu, za nas je teško prihvatljivo da se ponašamo kao da nas to uopšte ne dotiče. Mi smo usko povezani s Kosovom. Ja sam poreklom s Kosova i ni u jednoj situaciji ne mogu da budem ravnodušan ka takvim stavovima Srbije prema Kosovu.

Mi poštujemo sadašnje granice, upravo se zbog toga zalažemo za Balkan u EU bez granica, ali je neprihvatljivo da neko iz susedstva ima pretenzije ka drugom susedu, jer to nije evropska vrednost ka kojoj svi imamo cilj. Ako je za Srbiju bitan svaki Srbin u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, na Kosovu, a da ne pričam o Bosni – i za nas je isto tako bitno da svaki Albanac ima poštovanje i dostojan život gde god da živi na Balkanu.

Nacionalno pomirenje je moguće samo uz prihvatanje krivice i izvinjenje. Albanci su uvek spremni da oproste u ime viših ciljeva, kakvi su, na primer, evropski integracioni procesi.

 

Kakav je vaš stav kad je reč o inicijativi „Otvoreni Balkan”?

Mi nemamo apriori suprotstavljajući stav prema inicijativi „Otvoreni Balkan”. Dobrodošla je svaka inicijativa koja olakšava život građana, omogućava kretanje kapitala i ideja između balkanskih naroda, ali nijedna inicijativa ne treba da bude zamena evrointegracijama. Ako mi preko „Otvorenog Balkana” imamo snage da omogućimo našim građanima bolji i lakši život, to svakako treba da se pozdravi.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Игор Јанев
Тзв„ Северна Македонија" коју користите је лажно име проистекло из нелегалног Преспаског уговора, којим се крше основне норме Повеље УН, укључујући право на самоопределење, самоидентификацију, суверена једнакост држава и немешање у унутрашњу јурисдикцију. Употреба невалидног имена "Северна Македонија" дубоко вређа све часне Македонце, јер се префиксом "Северна" поништава национални идентитет једног народа и нације. Обавезна употреба деноминатора "Северна" erga omnes претставља елемент етоницида.
Slobodan Markovic
Zato smo se mi takvih problema resili.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.