Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dan kada se Srbiji priključila Baranja, Bačka i Banat

Sećanje na veliku odluku Velike narodne skupštine u Novom Sadu
Велика народна скупштина на којој је донета одлука о присаједињеу (Фото Музеј града Новог Сада)

Novi Sad – Tradiocionalno je juče na Trgu slobode obeležen 25. novembar, u znak sećanja na odluku Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu 1918. godine. Položeni su venci na spomen-ploču na zgradi na ovom trgu, u kojoj je odlučeno da se tadašnjoj kraljevini Srbiji priključe Banat, Bačka i Baranja.

Istorijski događaj je poznat kao prisajedinjenje Vojvodine, jer je dan ranije te godine, 24. novembra, u Rumi odlučeno o priključenju Srema kraljevini Srbiji.

„Ti datumi, ne samo da su obeležili 20. vek, nego su kruna nečega što je stvarano mnogo decenija i vekova ranije”, izjavio je tom prilikom gradonačelnik Miloš Vučević, koji je venac položio sa predsednicom gradske skupštine Jelenom Marinković Radomirović.

Odluka doneta tog 25. novembra, kako je istakao Vučević, promenila je tok istorije u pravom smeru zahvaljujući mudrosti naših predaka.

„Žao mi je što sećanje na taj istorijski važan datum nije više prisutno u srpskom narodu, jer on nije samo regionalni praznik već veliki događaj za celokupan srpski narod”, izjavio je gradonačelnik.

Velika narodna skupština je donela, podseća, veliku odluku, a na njoj su izborno pravo imale žene, što je tada bio raritet u Evropi.

Vence su položili i predstavnici Saveza bačkih Bunjevaca i Saveza potomaka ratnika Srbije 1912‒1920. Predsednik novosadskog Udruženja potomaka ratnika Srbije Goran Maksimović je naglasio da se tog 25. novembra dogodila najveća pobeda srpskog naroda i vojske. Srpski narod je u tom krvavom ratu doživeo neviđenu golgotu, pa se shodno tome, smatra, ovaj datum može nazvati „vaskrsom Srbije”.

Krestić: Pupinova nagrada kao rehabilitacija od uvreda

Novi Sad – Istoričaru i akademiku Vasiliju Krestiću sinoć je u Novom Sadu uručeno najviše godišnje pokrajinsko priznanje koje se dodeljuje povodom obeležavanja 25. novembra i prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Krestić je tom prilikom izjavio da ovu nagradu koja nosi ime Mihajla Pupina doživljava ne samo kao ličnu pobedu, već i kao pobedu nauke nad politikom i ideologijom.

„Doživljavam je i kao rehabilitaciju od svih teških uvreda koje su mi nedužnom godinama nanošene”, kazao je akademik na svečanoj akademiji u Srpskom narodnom pozorištu, gde mu je nagradu „Mihajlo Pupin” za 2021. uručio predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović.

Na svečanosti su uručena i druga ovogodišnja pokrajinska priznanja.

Kompozitoru Jovanu Adamovu dodeljeno je priznanje „Ferenc Feher” u oblasti kulture. Atletičarka Ivana Španović zahvalila se video-porukom iz Dubaija na priznanju „Momčilo Tapavica” (sport). Predsednici Udruženja „Veliko srce” Milanki Furtula uručeno je priznanje „Milica Tomić” (ravnopravnost polova). Kompaniji „Nektar” iz Bačke Palanke pripalo je priznanje „Lazar Dunđerski” (privreda), a profesoru srpskog jezika Dušanu Simiću iz škole u Bavaništu priznanje „Đorđe Natošević” (obrazovanje). 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ucimo istoriju, treba
Nekada, pre 1944-45, pevalo se: "Banat, Baranja i Backa - Tri srca junacka!" Posle preuzimanja Baranje od strane hrvatskih komunista, uz iznudjenu saglasnost komunista iz Srbije, pesma je promenjena. Od 1848, kada je i stvoreno Vojvodstvo Srpsko (kako glasi pravi naziv ove pokrajine i kako je vazio do 1918), Srem nije bio u njoj, ali JESTE bila Baranja. Srem je bio deo Vojne Krajine, i samostalno se prikljucio Srbiji 24. novembra 1918. Uzgred, glavni grad srpskog Srema je bio Vukovar. Istorija.
Aleksa
Vojna Krajina ukinuta je 1881. i od tada je Srem deo Kraljevine Hrvatske i Slavonije, u sklopu Austrougarske. Narodnom voljom defacto se direktno prisajedinjava Srbiji nakon sabora u Rumi 1918.
Баба
Барању смо поклонили Хрватима, нема везе што су ти људи јасно рекли да хоће у Србију. А са остала три окупаторска "војводства" смо исконструисали "Војводину". Тако нам и треба кад смо небрижљиви према себи.
Aleksa
Hteli mi to da priznamo ili ne, ali Vojvodina je prisajedinjenjem Srbiji usla u neprirodan drustveni okvir prelazeci iz visevekovnog srednjoevropskog u balkansko okruzenje i jedina je koja se nije vratila u prirodni evropski krug. Drzava Srbija je sputava u tome. Istina nije slatka, ali tako je.
sloba car
Pa valjda je nešto i doprinela Srbiji. Šta bi jeli da nema poljoprivrednih firmi iz Vojvodine? Meso iz Šumadije ili Čačka?
Бата
Ах, каква груба релативизација усмерена ка омаловажењу тековине Друга Тита који нам је 1945. подарио војвођански национални идентитет. Такође, шта ће рећи у нашој пријатељској Хрватској на ову тенденцију присвајања њихове Барање. Ми Срби...ох, пардон, хтедох рећи ми грађани Србије морамо да престанемо да инсистирамо на прошлости јер тиме угрожавамо европску перспективу.
Hajduk Veljko
Srem, Banat I Backa, tri srca junacka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.