Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pandemija povećala obim posla i stvarnog radnog vremena

Sektor usluga, rad preko platformi, sistem dostave, ali i deo javne administracije, sektori zdravstva i prosvete – oblasti su koje iziskuju dodatno radno angažovanje
(Фото Н. Марјановић)

Tokom drugog kvartala 2021. zaposleni u EU su radili ukupno tri odsto više sati na svom glavnom poslu, u odnosu na prvi kvartal. Povećanja su zabeležena u većini zemalja članica, a najveći rast obima stvarnog radnog vremena primećen je u Grčkoj – za čak 18 odsto, preneo je Evrostat.

Ovi podaci mogu se apsolutno preslikati i na Srbiju, uveren je prof. Zoran Stojiljković, savetnik u sindikatu „Nezavisnost”, posebno na prosvetu, zdravstvo, sistem usluga, deo administracije, pojedine sektore industrije, sve poslovi iz zone socijalnih kontakata...

– Sektor usluga, rad preko platformi, dostava, ali i deo javne administracije – sve su to oblasti rada u kojima je potrebno dodatno angažovanje. Zato i jeste logično da se kaže da je pandemija povećala obim posla. Iako zvuči paradoksalno, danas je veoma sužen broj onih koji mogu da ne rade ništa. Svi uglavnom imaju više posla, što u našim uslovima ipak ne znači da će za taj rad dobiti i veće zarade. Jer, one ovde rastu samo selektivno, u određenim delatnostima. Položaj zaposlenih je najviše uslovljen situacijom na tržištu rada. Kada na tom tržištu nema više kvalifikovanih radnika, poslodavci su prinuđeni da angažuju priučene radnike, a sve dokle bude takva situaciju, neće ni biti povišenja plata – uveren je Stojiljković.

Kao primer povećanog obima rada otkako je proglašena pandemija navodi posao profesora koji su zbog situacije s kovidom 19 često prinuđeni da predavanja drže onlajn.

– Za njih više nema prostora za slobodniji pristup radu tokom predavanja, nema više čitanja materijala na času, moraju da se izbegavaju prezentacije u „paver pointu”, jer nije reč o razgovoru uživo već preko interneta. Pošto ne vide studente, profesori moraju da budu zanimljiviji kako bi održali pažnju na onlajn času, uvek imaju problem sa nekim ko sedi sa druge strane ekrana i komentariše... – nabraja prof. Stojiljković, pitajući gde su na to sve i pripreme za taj čas, gde su oni sati koji se provode za sticanje inventivnih veština u takvim uslovima rada.

– Možda je taj višak radnih sati u toku dana u zemljama EU novčano vrednovan, ali kod nas je to već pitanje. Obaška to na koga spadaju troškovi rada. Jer, u pandemijskim uslovima poslodavac je u prednosti pošto mu više nisu potrebne kancelarije, manje ljudi dolazi na posao, pa on onda gleda da redukuje troškove kroz, recimo, isplatu prevoza za zaposlene. Gde je tek ušteda na kancelarijskom materijalu, gde su naknade za korišćenje sredstava za rad? Danas je to sve na grbači radnika, kojima se kvare računari, telefoni, oni su ti koji troše kućni internet – objašnjava prof. Stojiljković, uveren da poslodavci sve to pokušavaju da prebace na teret zaposlenih koji, iako više rade, u Srbiji uglavnom nemaju i veće zarade.

Čekaju nas turbulentne godine

Da su našoj privredi potrebni oni zaposleni koji imaju već neka znanja i veštine, potvrđuje Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

– Na birou su i ljudi bez kvalifikacija ili sa nižim nivoom kvalifikacija, nezaposleni u godinama, pred penzijom, pa poslodavci nemaju interesa da ih angažuju, obučavaju, jer i to ih košta. Srbija će zato i nadalje uvoziti radnu snagu, iz Pakistana, Avganistana, Kazahstana, pogotovo za one najobičnije poslove. Privredi će nedostajati praktičnih radnih mesta. Tako da, što se tiče zapošljavanja i povećanog obima posla i radnih sati generalno, tek nas čekaju turbulentne godine, jer struktura naše privrede je takva da će opravak od kovida biti spor. Biće nam potrebna cela godina da dođemo samo na pretkrizni nivo – uveren je Rajić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nensi
Radim vise nego ikada. Plata ista. Sef me uznemirava i posle radnig dana sa porukama. Pandemija je sve okrenula naopacke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.