Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: dr NEVENA VELjKOVIĆ, naučna savetnica u institutu „Vinča”

Naši ljudi su genetski skloni visokom krvnom pritisku

To je značajan podatak za naučnike koji se bave osmišljavanjem novih terapija za kardiovaskularna oboljenja, ali i za građane, jer mogu da dobiju preporuke za zdrav život kako bi se sačuvali od bolesti
(Фото лична архива)

Stanovnici Srbije razlikuju se od drugih žitelja Evrope zato što imaju varijantu gena koja se kod njih pojavljuje mnogo češće, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta za nuklearne nauke „Vinča”. Prema otkrićima nove studije, našu populaciju od ostalih Evropljana najviše izdvaja varijanta u genu PSPH, koji je povezan s nivoom glicina u ljudskom organizmu, odnosno aminokiseline koja učestvuje u izgradnji proteina, kreatina i drugih jedinjenja i ima efekat na sniženje krvnog pritiska. Pretpostavlja se da varijante koje utiču na nivo glicina u krvi mogu povećati osetljivost na različite kardiovaskularne bolesti. To je značajan podatak za naučnike koji se bave osmišljavanjem novih terapija za ova oboljenja, od kojih umire svaki drugi stanovnik naše zemlje, ali i za građane, jer mogu da dobiju preporuke za zdrav život kako bi se sačuvali od bolesti.

U razgovoru za „Politiku” dr Nevena Veljković, naučna savetnica u ovom institutu, naglašava da je ovo prvi korak u sagledavanju genetske strukture naše populacije, stanovnika koji danas žive na teritoriji Srbije. „Cilj nam je bio da utvrdimo koje su varijante gena česte kod nas, što ne samo da određuje naše mesto na svetskoj genetskoj mapi već je važno i sa medicinskog stanovišta”, naglašava dr Veljković.

Šta je bio cilj vašeg istraživanja?

Uspostavljajući prvi skup genetskih podataka o stanovnicima Srbije nećemo ostati zapostavljeni u razvoju novih terapija koje se zasnivaju upravo na ovim informacijama. Na primer, zanimalo nas je da vidimo da li neke varijante gena koje su najviše prisutne u našoj populaciji mogu da se povežu s kardiovaskularnim bolestima koje nas najviše opterećuju.

Koliko je ljudi obuhvatila studija?

Studija je obuhvatila analizu više od 4.000 gena kod 144 ispitanika. Prvi korak je bio sekvenciranje DNK koje je izveo tim dr Sonje Pavlović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetski inženjering. Uzorak je bio reprezentativan jer su ispitanici bili iz cele Srbije, zastupljeni u odnosu koji odražava gustinu naseljenosti naše zemlje. Drugi koraci koje su izveli naučnici iz Laboratorije za bioinformatiku instituta „Vinča” i kompanije „Seven bridžis” obuhvatili su bioinformatičku analizu, naše pozicioniranje na svetskoj genetskoj mapi i otkrivanje varijanti po kojima se mi izdvajamo od dosad najbolje istraženih evropskih populacija.

Do kojih saznanja ste došli?

Svaki gen ima više varijanti i one određuju razlike u ćelijskim procesima koje dovode do razlika u našem organizmu. Većina naših osobina i predispozicija, uključujući i sklonost ka bolestima, posledica su udruženog delovanja više gena koji su rasuti duž celog genoma. Naši rezultati su pokazali u kojim genima postoje varijante koje stanovnike savremene Srbije izdvajaju od ostalih evropskih populacija. Najveći broj tih gena je povezan s imunoodgovorom. Reč je o varijantama koje nisu patogene i sa kojima živimo zdravi i normalni, ali koje čine deo naših osobenosti i možda su u scenariju udruženog delovanja uključene u bolesti čiji nastanak možemo preduprediti ili odložiti. Slike naše i evropske populacije će se vremenom sigurno menjati kako budu napredovale tehnike sekvenciranja i kako se u analizu bude uključivalo sve više podataka i ispitanika. Ali, važno je bilo napraviti prvi korak. Taj prvi korak, ovu studiju, finansiralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zašto je važno poznavati i analizirati varijante gena koje su učestale kod građana Srbije?

Učestale varijante su deo populacionog genetskog panela koji treba da služi zdravstvenom sistemu i istraživačima da razvijaju personalizovane medicinske usluge tako što će za svakog od nas da odrede potencijalni rizik od obolevanja i da kreiraju preporuke za zdrav život i lečenje. Znanje o učestalim varijantama u određenoj populaciji prvi je uslov da bismo mogli da za pripadnike te populacije razumemo da li neka varijanta gena ima dobar ili potencijalno loš efekat. Pokazano je da nije dobro tumačiti značaj neke varijante za pojedinca ne poredeći ga s pripadnicima iste populacije. Zato mnoge zemlje rade velike nacionalne studije da bi odredile varijante gena koje su specifične za njihovu populaciju i svojim građanima tako obezbedile da tumačenje značaja varijanti određenog gena bude merodavno upravo za građane te zemlje.

Koje zemlje su radile svoje studije?

Najveći populacioni projekat u toku je onaj u Velikoj Britaniji, dok su skandinavske zemlje, Danska, Norveška i Švedska, među prvima napravile nacionalne baze podataka. Na Islandu se tog poduhvata prihvatila jedna privatna kompanija i još 2015. godine stvorila su veliku nacionalnih bazu genoma koju sada koriste za istraživanje genetskih razlika koje dovodi do odgovora zašto se neki ljudi razbole od kovida 19, a neki ne.

Gde se mi nalazimo na genetskoj mapi sveta?

Naše analize obuhvatile su ispitivanje odnosa s drugim populacijama i pokazale su da smo deo evropskog genetskog prostora. Ali, pokazali smo i da se naši uzorci grupišu u poseban klaster, što znači da nosimo određene specifičnosti i da je za nas neophodno napraviti poseban genetski panel.

Zbog čega je značajna mutacija u proteinu koja se zove SERB? Ima li neke veze sa Srbima?

Naše analize su identifikovale potpuno nove varijante gena, koje nisu pronađene ni u jednoj velikoj bazi podataka. To nije bilo sasvim neočekivano. Naime, u svetu postoji velika neravnopravnost jer su velike zemlje favorizovane u istraživanjima, a manje sredine sa svojim specifičnostima u varijantama gena su zapostavljene. Mi smo naše podatke pohranili u otvorenu evropsku bazu varijanti i sada su svima dostupni i vidljivi. Ipak, najuzbudljiviji trenutak i najveće iznenađenje bilo je otkriće da se protein „posfoserin proteaza”, proizvod pomenutog gena PSPH, koji nosi mutaciju koja nas najviše izdvaja od ostalih evropskih populacija, skraćeno zove – SERB. Taj skraćeni naziv je potekao od prvobitnog imena ovog proteina i nije ni u kakvoj vezi sa Srbima i Srbijom. Iako smo svesni da je u pitanju slučajnost, ovo otkriće je izazvalo posebne emocije. Mi smo rezultate studije izneli u časopisu „Naučni izveštaji”, koji izdaje „Priroda” pod nazivom „Prvi uvid u genetsku strukturu stanovništva moderne Srbije”. Ovo istraživanje sproveli su zajedno timovi instituta „Vinča” i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i kompanija „Seven bridžis”.

Hoće li istraživanje biti prošireno?

Veoma važno je proširiti ova istraživanja na što veći broj gena, ako je moguće i na ceo genom i u njega uključiti što veći broj ispitanika da bismo dobili što potpuniju sliku o tome koje nas varijante štite, a koje imaju štetan uticaj na naše zdravlje. Želeli bismo da analiziramo podatke više hiljada genoma i tako dobijemo ozbiljno reprezentativan uzorak. Druga važna grana našeg rada je istraživanje podataka i veštačka inteligencija. Kombinovanjem ekspertize u ovoj oblasti s genetskim podacima razvijaćemo modele za predviđanje odgovora na terapiju koji će biti potpuno prilagođeni našoj populaciji. Ovakva istraživanja pored superkompjutera zahtevaju i dobro obučene istraživače.

Imamo li mi adekvatan obrazovni kadar za ovako izazovne studije?

Definitivno da. Obrazovanje je zajedno s istraživanjem sastavni deo našeg posla. Institut „Vinča” je deo Univerziteta u Beogradu i učestvuje u obrazovanju studenata na svim nivoima. Danas je veliko uzbuđenje oko IT-ja, ali ne treba svi da traže svoje mesto u toj industriji fokusirajući se na programiranje. I u nauci i u industriji najveći inovativni potencijal imaju multidisciplinarni timovi koji imaju i ono što se stručno naziva „domensko znanje”, a u našoj oblasti to je ekspertiza iz molekularne biologije, biohemije i medicine. Zato se uvek trudim da ohrabrim naše studente da se posvete onome što najviše vole i da ne zanemaruju svoje talente.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Nasi ljudi nezdravo se hrane ,puse i previse konzumiraju alkohol i to prvsenstveno dovodi dovisokog krvnog pritiska a i drugih bolesti
Rodja
Da imaju kvalitetan zivot i taj gen ne bi bio izrazen
Коста
Не заборавите со(л). Сољење хране само погорошава ту склоност за високи притисак и изливе криви у мозак, срчане ударе итд. Пушење, масна храна која кречи крвне судове, некативност, итд. само праву лошу ставр још гором. Колико сма пута чуо да сланина "лечи"!
Коста
@Iz Britaniјe -- Нетачно, људи који већ имају повишени притисак треба да смање или одустану од соли. С обзиром да су Срби већ генетски предиспонирани да за високи притисак, требало би да ограниче со(л) -- из Америке.
Iz Britanije
So nije problem (posebno morska i planinska sa osnovnim mineralima), prirodne masti, životinjske i maslinove nisu problem, meso nije problem. Problem su prerađeni ugljeni hidrati, brašno, šećer, fruktoza, hidrogenizovane masti (margarini), biljna ulja, koji izazivaju upale u zglobovima, krvnim sudovima. Kombinujte masti, so i šećer, pritisak gore. Izbacite šećer nastavite sa mašću i solju, pritisak dole. Dokazano ali ne želi se da se čuje, jer zarada na šećeru je OGROMNA.
Srećko Bulajić
Izuzetno!
Misa
Alal ti vera Nevena.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.