Izgradnja brze pruge počinje od deonice Stalać‒Đunis

Ćićevac – Izgradnja brze pruge Beograd–Niš počeće od najzahtevnije deonice, Stalać–Đunis i to već u prvoj polovini 2022. U toku su radovi na obezbeđivanju dokumentacije, a do kraja godine u planu je da se na tenderu izabere izvođač radova.

Predviđena je izgradnja jednokanalnog, dvokolosečnog tunela broj četiri kod Ćićevca, dužine oko 3,3 kilometra. Tunel će imati tri evakuaciona tunela i dva pristupna puta.

‒ Projektovanje i izgradnja ovog tunela finansira se iz budžeta, a procenjena vrednost je 40 miliona evra. Po završetku tenderske procedure, izbora ponuđača i potpisivanja ugovora, očekuje se da radovi počnu u junu 2022. godine. Predviđeni rok gradnje  je 912 dana. Projektovanje i izgradnja tunela samo je prvi deo projekta – kaže Nenad Stanisavljević, pi-ar „Infrastrukture železnice Srbije”.

Postojeća pruga Stalać–Đunis ide dolinom reke Južne Morave. Duga je oko 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Između Stalaća i Đunisa sada postoji ukupno 68 objekata kraćih od 100 metara, jednokolosečni most dužine 156 metara, tunel Stevanac, dug 229 metara. Na pruzi danas postoji i dvanaest putnih prelaza.

Ovom prugom dnevno, u proseku, saobraća 35-40 putničkih i teretnih vozova.

‒ Mnogi veliki projekti su krenuli od opštine Ćićevac. Mi smo mala opština, ali na raskršću velikih saobraćajnica. Pored Moravskog koridora, koji je takođe krenuo sa izgradnjom iz Ćićevca, evo sada kreće izgradnja brze pruge. Radove očekujemo na proleće, za sada su pripremne radnje u toku zajedno sa „Železnicama Srbije”. Ovo je najzahtevnija deonica i počeće se sa probojem tunela u Braljini – kaže dr Mirijana Krkić, predsednica opštine Ćićevac.

Za ovu deonicu u planu je da se postojeća jednokolosečna pruga zameni dvokolosečnom elektrificiranom prugom, za brzinu do 160 km/sat.

Kada se deonica modernizuje trasa međunarodnog železničkog Koridora 10, od Šida, Beograda do Niša,biće dvokolosečna, čime će se eliminisati usko grlo.

‒ Teren kojim prolazi sadašnja trasa pruge ne dozvoljava povećanje projektovane brzine više od 120 kilometara na sat. S obzirom na to da će novom prugom između Stalaća i Đunisa vozovi saobraćati brzinom do 160 kilometara, postojeća trasa na delu od stanice Stalać do staniceĐunis morala je da se napusti – objašnjava  Nenad Stanisavljević, pi-ar „Infrastrukture železnice Srbije”.

Na novoj, dvokolosečnoj pruzi Stalać–Đunis, pored tunela za koji je trenutno tenderska procedura u toku, biće još četiri tunela, ukupne dužine 6.890 metara. Biće izgrađeno i sedam mostova ukupne dužine oko 505 metara, od kojih će svakako najduži i najteži biti most preko Južne Morave dug 298 metara. To znači da će oko 40 odsto dužine nove dvokolosečne pruge između Stalaća i Đunisa biti na mostovima i u tunelima.

‒ Za nas je bitno u opštini Ćićevac ubrzavanje prometa roba i usluga, dovođenje novih investitora s obzirom na to da je za svaku i investiciju potrebna dobra povezanost drumske i železničke infrastrukture. Zato mi kao lokalna samouprava očekujemo dolazak novih firmi – navodi dr Mirijana Krkić, predsednica opštine Ćićevac.

Na novoj pruzi biće ukupno 38 novih objekata tunela i mostova, gradiće se i jedan vijadukt (dug 290 metara), po dva nadvožnjaka i podvožnjaka, pasarela u stanici Đunis, podhodnik u stanici Stalać, galerija, propusti i potporni zidovi.

Sada se železničke kompozicije kreću maksimalnom brzinom između Stalaća i Braljine 65, a između Braljine i Đunisa 85 kilometara na sat. Jasno je šta će značiti nova dvokolosečna pruga na kojoj će biti omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat. Oko polovine transporta vozovima u Srbiji obavlja se Koridorom 10, koji predstavlja kičmu železničkog infrastrukturnog sistema u Srbiji.

Pruga od Beograda do Niša izgrađena je 1884. godine, a elektrificirana početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Inače, drugi kolosek od Paraćina do Stalaća u dužini od 21,1 km izgrađen je 1967. godine, a na deonici Đunis–Trupale (39,9 km) 1988. godine. Poslednji put koloseci u Železničkoj stanici „Stalać” rekonstruisani su 1967. godine.