Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svirepo ubistvo u Istanbulu skrenulo pažnju na stradanja žena

Opozicija tvrdi da je nasilničko ponašanje ohrabrio predsednik Erdogan kada je Ankara istupila iz Konvencije o zaštiti žena i porodice, usvojene upravo u gradu na Bosforu
Све више жена у Турској диже глас против насиља (EPA-EFE/Sedat Suna)

Nedavno brutalno ubistvo jedne devojke u Istanbulu na trenutak je potisnulo u drugi plan sve probleme, čak i epidemiju virusa korona, koja svakodnevno odnosi i po 250 života. U naselju Atašehir grada na Bosforu mladić Džan Guktug Boz je nasred ulice samurajskim mačem iskasapio dvadesetosmogodišnju Bašak Džengiz.

Javnost je šokirana. Ubica je uhapšen i motivi zločina se istražuju. Slučaj nije usamljen. Naprotiv. Prema nevladinim organizacijama, u Turskoj svakodnevno u nasilju u proseku strada po jedna žena. To su jezivi podaci. U Antaliji je nedavno silovana, pa ubijena dvadesetjednogodišnja studentkinja. Ubica, 48-godišnji biznismen Mustafa Ajhan, njeno telo je raskomadao i zapalio. Na putu od Ankare do Istanbula braća su nedavno ubila sestru pošto ih je „obrukala” jer se viđala s jednim momkom dok joj je muž bio u zatvoru.

Sa svih strana se čuju apeli: zaustavimo femicid. Na udaru se našao i predsednik Tajip Erdogan, koji je u martu doneo dekret i povukao Tursku iz Konvencije o zaštiti žena i porodice. Ona je pre deset godina usvojena u Istanbulu na sastanku zemalja članica Evropskog saveta.

„Nasilničko ponašanje prema ženama ohrabrili su oni koji su pocepali Istanbulsku konvenciju. Nakon toga (od 21. marta do sredine novembra) u Turskoj su ubijene 203 žene”, tvrdi lider opozicione Dobre partije Meral Akšener, koja je u koaliciji sa drugom po snazi strankom u zemlji – Republikanskom narodnom partijom.

U opoziciji obećavaju da će, kada dođu na vlast, promeniti zakone kako bi se zaoštrila borba protiv nasilja u porodici. Meral Akšener kaže da će nova vlada po hitnom postupku prihvatiti Istanbulsku konvenciju i pažljivo pratiti njeno sprovođenje. Erdoganova odluka o povlačenju iz te konvencije naišla je na kritike, ne samo u zemlji nego i u svetu, u Vašingtonu, a pogotovo u Briselu.

„Država treba da radi na suzbijanju nasilja prema ženama i u porodici, a ne da odbacuje međunarodne sporazume”, ističu u EU.

Tek posle toga u vladi su se čula objašnjenja zašto je šef države povukao taj potez, i to deset godina pošto je potpisao tu konvenciju.

„Prava žena su zaštićena našim zakonima, i to na najbolji mogući način. Turskoj nisu potrebne međunarodne konvencije”, pokušali su da opravdaju taj potez u vladi, ali je svakodnevni život dramatično demantuje.

Upućeniji tvrde da je predsednik Erdogan doneo tu odluku pošto je podlegao pritiscima konzervativnih struktura u kojima smatraju da se davanjem većih prava ženama podrivaju temelji tradicionalne turske porodice. To, po njima, dovodi do nemorala i većeg broja razvoda, kao i zloupotreba iza kojih stoje pripadnici LGBT populacije, koja zahvaljujući tome jača pozicije, što je „neprihvatljivo za jedno normalno društvo”.

To je očigledno borba za glasove na izborima koji se primiču. Problem nije novijeg datuma, već se sada samo zaoštrava. Barata se različitim podacima o broju žrtava, u zavisnosti odakle stižu. Prema nevladinoj organizaciji „Platforma za borbu protiv femicida”, u prošloj godini ubijeno je 380 žena, 50 više nego 2016, a čak 300 više nego na početku veka. Iza tih zločina najčešće stoje bivši i sadašnji partneri, kriminalci, a ponekad i njihove porodice, koje ih na taj način kažnjavaju zbog zabranjene ljubavi, što je u unutrašnjosti zemlje još uvek neoprostiv greh. U vladi uopšteno tvrde da su te brojke mnogo manje, ali ne spore da je to i dalje veliki problem.

Nevladine grupe često organizuju proteste sa kojih iznova poručuju: „Više nećemo da ćutimo, branićemo svoje živote.” Ali pokazalo se da, bez pomoći države i društva, one same ne mogu da dobiju tu bitku, što potvrđuju svakodnevni zločini. U nevladinim organizacijama ističu da državni organi često ne preduzimaju mere kako bi se sprečili zločini. U „Platformi za borbu protiv femicida” traže da se u svim opštinama hitno otvore „sigurne kuće”, gde bi ugrožene žene mogle da nađu privremeno utočište i izbegnu najgore. Kazne za nasilje u porodici su pre nekoliko godina pooštrene, ali se pokazalo da su one same za sebe nedovoljne. Potrebna je široka akcija u koju treba da se, pored tužilaca i sudija, uključe i škole, nevladine organizacije i posebno uticajne verske strukture.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

8.mart
O cemu mi pricamo . O zastiti zena se u svetu govori samo za 8.mart zato je situacija takva kakva jeste sem mozda u nordijskim zemljama .
Bebika M.
Erdogana kritikuju zbog istupanja iz Konvencije za zastitu zzena i porodice. Nije do kraja jasno zassto je povukao taj potez, ali pitanje je koliko bi to umanjilo broj stradalih zzena.
ZENECID
Nije turska nikakav izuzetak. To je problem sa kojim se suocavaju mnoge zemlje ukljucujući i Srbiju ali se o tome retko pise.
Samo zena
"Потребна је широка акција у коју треба да се, поред тужилаца и судија, укључе и школе, невладине организације и посебно утицајне верске структуре"....Ovo vazi i za Srbiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.