Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog Ukrajine prete Rusiji sankcijama, pa i ratom

Odlazeća kancelarka Angela Merkel zalaže se za uvođenje novih kaznenih mera Moskvi ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu
Матеуш Моравјецки и Ангела Меркел у Берлину (EPA-EFE/John Macdougall)

Ne samo da je EU spremna da nametne nove sankcije Ruskoj Federaciji, nego se, čini se, članice NATO-a ozbiljno spremaju i za rat s Moskvom. Povod je navodna ruska invazija na Ukrajinu, koju Moskva uporno demantuje, a Zapad istrajava na tome da je ona izvesna. Čak ni ukrajinske vlasti još nisu usaglašene povodom obaveštajnih podataka, koji, tvrdi se, govore o gomilanju ruskih snaga na zajedničkoj granici, ali je odlazeća kancelarka Angela Merkel rekla da EU mora da bude spremna za uvođenje dodatnih sankcija. I to u dva slučaja: ukoliko situacija eskalira u istočnoj Ukrajini i oko nje ili na granici Belorusije i Poljske. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Berlinu sa svojim poljskim kolegom Mateušom Moravjeckim, odlazeća kancelarka je rekla da EU mora da bude jedinstvena kad je reč o beloruskom korišćenju migranata kao oružja protiv Poljske i ruskom raspoređivanju trupa blizu granice s Ukrajinom. Poručila je da bi „agresija na suverenitet Ukrajine imala visoku cenu”.

Merkelova je pokušala da pre napuštanja funkcije organizuje još jedan sastanak „normandijske četvorke” i to je rekla i novinarima, jer smatra da vrata moraju da ostanu otvorena za dijalog sa Rusijom u vezi s ukrajinskim rešenjem. Rusija je sada na ivici da bude okrivljena za neuspeh. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nekoliko puta je ponovio, kao i sam Vladimir Putin, da sastanak mora da ima smisla, da se unapred dogovore oblasti u kojima može biti napretka, a ne da se organizuje samo da bi se reklo da je održan. Ruska strana upozorava da je Kijev zakočio mirovni proces jer ne ispunjava Sporazume iz Minska i da pokušava podsticanjem ratne opcije da reši problem.

O razlozima zbog kojih već dugo nije održan sastanak na nivou ministara spoljnih poslova „normandijske četvorke” (iako su održavani sastanci na nižim nivoima), kancelarka je ranije objasnila da Pariz, Berlin i Moskva imaju sasvim različite stavove. Ona je ponovo apelovala na ruskog predsednika da unapredi te pregovore kako bi došlo do ispunjavanja Minskih sporazuma. Njih dvoje su nedavno imali i telefonski razgovor u kojem je bilo reči i o ovoj temi, ali očigledno nisu postigli dogovor.

A u vezi sa svim tim pre desetak dana Lavrov je potegao nesvakidašnji potez: objavio je diplomatsku prepisku s kolegama iz Berlina i Pariza u vezi s pripremama sastanka „normandijske četvorke”. Pripremajući susret, Lavrov je svojim nemačkim i francuskim kolegama predložio nacrt zajedničke izjave, koji su oni odbili i predložili svoju, koja je, opet, za Moskvu bila neprihvatljiva. Rusija ima jedan uslov za učešće na sastanku u „normandijskom formatu” – zajedničku izjavu da je mirovni proces zastao zbog nespremnosti Ukrajine da ispuni ključne tačke Minskog sporazuma onim redosledom koji sugeriše „Štajnmajerova formula”. Taj redosled podrazumeva davanje posebnog statusa Donbasu u Ustavu Ukrajine i amnestiju za učesnike u ratu na istoku države, zatim održavanje izbora prema standardima OEBS-a, pa tek onda ukrajinsko preuzimanje kontrole nad granicom između Ruske Federacije i Donbasa.

Iako je u dogovaranju ovog redosleda učestvovao lično Frank-Valter Štajnmajer, sadašnji predsednik, a tada ministar spoljnih poslova Nemačke, Berlin i Pariz nisu hteli da pristanu da zajedničko saopštenje sadrži podsećanje na „Štajnmajerovu formulu”. Drugi razlog nesaglasnosti je da zvanična Moskva smatra da se ostale tačke „Minska 2” mogu realizovati samo direktnim pregovorima između Kijeva na jednoj i Donjecka-Luganska na drugoj strani, što Kijev odbacuje. Ruski mediji podsećaju da Berlin i Pariz Kijevu u tome povlađuju, što se videlo i u prepisci između ministara.

U francusko-nemačkom predlogu zajedničkog saopštenja na samom početku je navedeno da ruski predlog za direktan dijalog „sigurno neće biti prihvaćen”. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da su direktni razgovori osnovna pretpostavka, jer je takav dijalog dogovoren Sporazumom iz Minska 2 i odobren je u SB UN. Zbog toga je Moskva uverena da je Zapadu potreban sastanak „normandijske četvorke” ne da bi se primenili Sporazumi iz Minska, nego da bi se Rusija navela da sporazumi koji su dogovoreni, a nepovoljni su po Ukrajinu sada budu revidirani u njenu korist.

Merkelova je potom u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarala o situaciji na granici Belorusije s Ukrajinom i EU, a njen portparol napisao je na „Tviteru” da je zaključeno da bilo koji pokušaj podrivanja nezavisnosti Ukrajine neće proći bez posledica. Ukrajina je, u strahu od migranata koji se nalaze na belorusko-poljskoj granici, odlučila da podigne ogradu na granici s Belorusijom, očigledno učestvujući u teoriji da su migranti oružje Belorusije, i iza nje i Rusije, u destabilizaciji EU i okolnih država.

Dok EU govori o novim sankcijama Rusiji i Belorusiji, SAD intenziviraju priču da će Rusija, najverovatnije u januaru ili početkom februara, kad se smrzne tlo, poslati trupe iz tri pravca na Ukrajinu. Načelnik Glavne obaveštajne uprave (GRU) Ukrajine Kiril Budanov rekao je da će u tome imati podršku iz vazduha, a napad će, navodno, biti izveden artiljerijom i oklopnim vozilima, praćen amfibijskim operacijama ruskih trupa u Odesi i Marijupolju, kao i invazijom preko teritorije Belorusije. Njega je, međutim, demantovao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov rekavši da ovo odeljenje uopšte nije registrovalo pretnje koje je pomenuo Budanov.

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Peka
Da Crna Gora nije ušla u NATO, Merkelova bi iz bojažljivosti verovatno ovo prećutala.
Коста
Од Немаца ништа ново! Проблем је да Немци нису до корена денацификованi после 1945. После три лчетврт века, спремни су да опет "загноје" цео свет.
semberac
Putin je davno rekao svabama Vi ste bonus ispunili vise nemate pravo na gresku sad neka izvole
LaCosta
Nemci moraju da prete Rusima jer i njima prete Anglosaksonci i govore im sta moraju da rade.
Miroljub
Ma kakav rat sa Rusijom..Niko nesme da napadne Rusiju jer bi to bilo samoubistvo. NATO je neorganizovan, nemotivisan i vojnotehničko slabiji od rusije. NATO odavno nije ono što je bio pre 20 ak godina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.