Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova strategija EU favorizuje organsku hranu

Jedan od zahtevnih ciljeva je da do 2030. udeo ekološke proizvodnje dostigne 25 procenata u ukupnoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta
(Фото Pixabay)

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Republike Srpske ubuduće će moći lakše da se povezuju i trguju ali i nastupaju na trećim tržištima. Sporazumom o međusobnom priznanju sertifikata koji su potpisala dva resorna ministra biće pojednostavljena proceduru i olakšan plasman proizvoda na ova dva tržišta.

Zaključak je da su i Srbija i Republika Srpska globalno relativno mali proizvođači ali da imaju dobre preduslove za proizvodnju organskih proizvoda. Međusobno priznanje sertifikata može da podrazumeva i zajedničko pojavljivanje na tržištima nekih trećih zemalja.

Sa nedavnim usvajanjem strategije EU „Od polja do stola” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Reč je o paketu 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi i konzumira hrana. Strategija predviđa da će se do 2030. za 50 odsto smanjiti upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a veštačkih đubriva za 20 odsto.

Jedan od glavnih ciljeva jeste da, do tada, udeo ekološke proizvodnje u ukupnoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta EU dostigne 25 procenata. Države članice EU podstiču se da izrade nacionalne planove za ekološku poljoprivredu.

Od kada je implementirala evropske propise u organskoj proizvodnji Srbija je izvoz povećala sedam puta a najveće interesovanje za te proizvode postoji u Skandinaviji i Zapadnoj Evropi.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, površine zasada pod organskom hranom u Srbiji u 2020, uprkos pandemiji, povećane su za 800 hektara. Trenutno u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane, a proizvodnja se rasprostire na ukupno 24.000 hektara. Prošle godine izvoz organske hrane iz Srbije bio je 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je u 2019.

Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbija organika” smatra da je nova strategija EU dobra kada je reč o smernicama ali prezahtevna i verovatno teško ostvariva za tamošnje proizvođače u pogledu procenta povećanja površina pod organskom proizvodnjom.

– Što se Srbije tiče mi smo trenutno na oko 0,60 odsto, u odnosu na ukupne obradive površine, sa sve onim u periodu konverzije. Za nas bi bilo dobro i realno da ih do 2030. povećamo na 10 odsto, jer zaista imamo resurse i možemo vrlo brzo da konvertujemo velike površine – rekla je Simićeva za „Politiku” i dodala da je za ostvarivanje tog cilja potrebno udruživanje, zalaganje svih u organskom sektoru ali i snažna podrška države na svim nivoima.

Navela je da je naš potencijal to što nam poslednjih godina rastu grupe proizvođača u sistemu grupne sertifikacije. Sve više se razvija i mreža konsultanata u ruralnim regionima. Najveći potencijal su istočna i južna Srbija koje su „bogom dane za organsku proizvodnju”.

Napomenula je da je naša prilika upravo u grupnoj proizvodnji. Evropska unija sada novom regulativom, koja stupa na snagu od 1. januara 2022. uvodi grupnu sertifikaciju, koja nije bila deo njihove regulative.

– Mi već to imamo i to je bila naša neusaglašenost propisa sa onima u EU. Sada više neće biti tako. Nećemo morati da učimo iz početka kao što će morati države članice. Naš sistem je već razrađen, funkcioniše već nekoliko decenija i to nam daje komparativnu prednost – rekla je naša sagovornica.

Iz Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj EU ipak su nedavno upozorili da udaljavanje od konvencionalne proizvodnje nosi rizik poskupljenja hrane i to u okolnostima kada cene žitarica i gotovih proizvoda ruše rekorde.

Simićeva smatra da apsolutno postoji otpor konvencionalnih proizvođača i to na međunarodnom nivou i da su oni bili glavni zagovornici da strategija „Od polja do stola” ne bude usvojena.

Navela je da u Srbiji još nema dovoljno svesti o potrebi većeg konzumiranja organske hrane, delom i zbog materijalne situacije. Ipak, dodala je, postoji vrlo snažan indikator koji je pokazao da je u 2020. godini, bez obzira na sva ograničenja, porasla potražnja za organskim proizvodima, svuda pa i u Srbiji.

 

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
А ми фаворизујемо РУДНИКЕ!
Neva
Iz clanka vidim da je od ukupne obradive povrsine danas u Srbiji samo 0.60 % posveceno organskoj proizvodnji. Pozdravljam potpisani sporazum i verujem da ce se Srbija ugledati na Holandiju, koja ima manje obradive povrsine, ali proizvodi pedeset puta vise organske hrane.
popchulle
Neka, hvala, njihovu "organsku" hranu ne bih ni da probam.
Бранислав Станојловић
Све расло на чистом стајском ђубрету!
Филип
Не само да неће бити гаса, него ни хране.
техничке иновације у пољопривредном сектору
Пољопривредно земљиште (% површине земљишта) у Холандији је пријављено на 54,11% у 2018. години. Холандија је 2019. извезла пољопривредних производа у вредности од 94,5 милијарди евра. Холандске техничке иновације у пољопривредном сектору шире се широм света.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Низоземци и Израелци су највећи тровачи света вештачком храном.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.