Izabran Nacionalni savet za kulturu

Skupština Srbije izabrala je Nacionalni savet za kulturu, koji, kako je rekla resorna ministarka Maja Gojković, čini 11 uglednih stručnjaka koji su kroz životni vek dali doprinos našoj i svetskoj kulturi u svim oblastima i koji su garant da će ovo telo u naredne četiri godine ispuniti zadatke i poverenje koje im je ukazano. Izboru je prethodila rasprava u kojoj niko nije imao primedbe na „besprekorne biografije kandidata”, ali se polemisalo o izdvajanju za kulturu kod nas i u Evropi.

Za članove Nacionalnog saveta izabrani su: Zoran Vapa, na predlog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Željko Marković (Državni arhiv Srbije), Goran Vasić (Narodni muzej Srbije), Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Kundačina (Narodno pozorište u Beogradu), Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), Ivan Jevtić (SANU), Zlata Bojović (SANU), Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i Suzana Kujundžić Ostojić s liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

U raspravi je Jahja Fehratović (SPP) kazao da je ovo telo jedan od „najznačajnijih instituta koji treba da kreira put razvoja i očuvanja kulture”. Istakao je da su kandidati ljudi s „velikim biografijama, a posebno raduje što imamo i predstavnike nacionalnih manjina, to su ljudi koji su svojim kompetencijama zaslužili da budu tu, a ne zato što su deo manjinskih naroda”.

Jelena Mihailović (SPS) kazala je da su ključne reči „koje savet treba da predstavljaju – kontinuitet, nezavisnost i ambicija da skenira situaciju u kulturi, koja će i vladu i društvo motivisati da se kulturi posvetimo više”. Kazala je da Nacionalni savet godinama nije radio, da nije na njoj da ulazi u razloge, „ali morali smo više napora da uložimo da im se obezbedi nezavisnost od političkog uticaja”. Dodala je da se njena bojazan da među kandidatima neće biti umetnika s nezavisne kulturne scene, kojoj i sama pripada, ostvarila, „možda su i namerno zaobiđeni, tako je ostavljen prostor pričama o politizaciji saveta”. Kazala je da predloženi svojim biografijama „apsolutno zaslužuju da budu izabrani”, izrazivši nadu da će oni uticati na veća izdvajanja za kulturu, poredeći koliko za nju izdvajaju Velika Britanija, Nemačka i druge zemlje sa Srbijom, gde je izdvojeno 14.770 milijardi „što je 0,86 odsto”.

Ministarka Maja Gojković joj je odgovorila da, kad pokušava da nađe poređenje izdvajanja za kulturu kod nas i u zemljama okruženja i Evrope, ne može da nađe državu koja je, kao naša, deset godina bila pod sankcijama, koja je bombardovana i kojoj otimaju deo teritorije. Istakla je: „Ne bih nikako smogla snage da poredim Srbiju s Velikom Britanijom, koja ove probleme nije imala, pa je mogla da razvija zemlju. Nadčovečanske napore uložili su vlada i predsednik Aleksandar Vučić i pokazali da žele u istu ravan kulturu, kao i brigu za zdravlje, obrazovanje i infrastrukturu. Zahvalna sam što smo prvi put u istoriji za kulturu izdvojili onaj nezvanični evropski procenat i da smo dobili više novca nego u ovoj godini, i to godini koju je obeležila borba protiv pandemije.” Gojkovićeva je kazala i da predlagači „nisu imali nikakvu nameru da zaobiđu nezavisnu kulturnu scenu, imamo odličnu saradnju s njima, a pretpostavljam da je prilikom predlaganja bilo i upita ko želi da prihvati da bude član Nacionalnog saveta”.

Usvojeni „finansijski zakoni”

Poslanici su juče usvojili set od 14 „finansijskih zakona” koji će, između ostalog, omogućiti najavljeno povećanje plata i penzija, plaćanje registracije za motorna vozila po starosti, a ne kubikaži, bržu eksproprijaciju i transparentniji sistem subvencija u poljoprivredi.