Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Prahovu otkriveno još 14 potopljenih nemačkih brodova

Na dnu Dunava uz pomoć ronilaca i specijalnih uređaja pored 38 plovila pronađeno oko 600 potencijalnih neeksplodiranih ubojnih sredstava većih od 25 kilograma
(Фото: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре)

Na mestu gde su u Prahovu na Dunavu prošle godine počela istraživanja potopljene nemačke flotile, umesto ranije poznata 24 plovila, u toku ove godine pronađeno je još 14. Ona su deo otkrivene prošlosti koju moćni Dunav pokriva već 77 godina, od kraja Drugog svetskog rata, kada su po nalogu nemačkog generala Valtera fon Štetnera u akvatoriji luka Prahovo i Radujevac potopljeni svi nemački brodovi.

– Prvobitno je, osim potopljenih plovila, na dnu Dunava specifičnim istraživanjima otkriveno nekoliko hiljada predmeta koji su detektovani kao metali. Posle dodatnih snimanja i analiza otkriveno je oko 600 potencijalnih neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) većih od 25 kilograma- kaže Veljko Kovačević, v. d. pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i ističe da je izvršeno oko 95 odsto ugovorenih radova na snimanju potopljenih brodova i neeksplodiranih sredstava.

Na ovom strateški značajnom projektu, ne samo za našu zemlju već i za Evropsku uniju, kojim bi trebalo da se očisti i proširi tok Dunava od postojećih 100 metara na 180, korišćeni su specifični uređaji, ali i naši iskusni ronioci iz „Milenijum tima”. Reč je o ljudima s najvišim međunarodnim priznanjima i licencama u oblasti deminiranja, ali i poznavaocima brodskih konstrukcija, ubojnih sredstava i načina ronjenja u brzim vodama. Oni su na ovom poslovima radili od novembra 2020. do februara ove godine.

Ronioci su u toku podvodnih ispitivanja posebnu pažnju usmerili na delove oko olupina brodova. Utvrđeno je koje su vrste brodova na dnu reke i koliko su prekriveni šljunkom. Takođe je, nakon istraživanja, dobijena mapa na kojoj se vide pozicije plovila, kao i drugih metalnih predmeta i sredstava koji se nalaze na dnu Dunava.

– Naš zadatak je bio snimanje samo spoljašnosti brodova. Zbog specifičnosti lokacije i postavljenosti brodova nije bilo moguće ulaziti u same olupine jer bi to zahtevalo posebne uslove, metode rada i tehnike koje ćemo, nadamo se, primeniti u budućnosti prilikom vađenja samih olupina. Za nas je ovo bio izazovan projekat, najviše zbog nepredvidivosti uslova u vodi i van nje. Na primer, temperatura vode se u toku zarona menja. Ona je na dubini niža nego na površini, pa je regulacija temperature tela otežana, što zahteva korišćenje odgovarajuće zaštitne odeće. Osim toga, zbog izuzetne zamućenosti vode morali smo da obezbedimo i adekvatna podvodna svetla i odmagljivače, kako bi što vernije opisali deo gde se nalaze potopljeni brodovi – kažu u „Milenijum timu”, čiji su se ronioci spuštali na dubinu od 15 do 18 metara.

Posao su im otežavale i rečne struje, posebno snažne oko olupina, i specifičnost jedne od lokacije (E5 sektora), koja se nalazi u blizini srpske obale kod sela Prahovo.

– Na ovoj lokaciji tri broda se nalaze jedan preko drugog, a posebno je i to što se tu nalazi brod-bolnica s navodno potopljenim ranjenicima. Na tom mestu će biti neophodno odabrati poseban metod izvlačenja, s obzirom na to da se takav lokalitet u međunarodnoj plovidbi i ratnom pravu smatra „grobnicom” – objašnjavaju „Milenijum timu”.

Tačno stanje brodova je prikazano primenom hidrografskog premera, koji je podrazumevao merenje širokopojasnim ultrazvučnim dubinomerom, sonarom za bočno snimanje i subbotom profajlerom.

– Važno je da su brodovi konstruktivno ispravni, to jest da u toku godina nije došlo do njihovog raspadanja, što je značajno za njihovo izvlačenje. Da nisu u takvom stanju, taj posao bi se mogao podvesti pod rizik svih rizika jer kada su brodovi u fazi raspada, ne postoji gotovo nikakva zaštita ronilaca, i to može biti opasno i po njihov život – rekli su u „Milenijum timu”.

Za ronioce koji su učestvovali u akciji kod Prahova, a koji imaju iskustva i po više od 20 godina podvodnog razminiranja i uklanjanja brodova, ovo je bio najspecifičniji posao u karijeri i najveći stručno-tehnološki izazov.

Kako je ovo područje ocenjeno kao rizično zbog postojanja ubojnih sredstva, problema s visokim vodostajem i brzinama proticaja Dunava nizvodno od HE „Đerdap” i zbog smanjene vidljivosti, odlučeno je da se ronioci dalje ne spuštaju u reku. Odobrena je primena drugih mera, poput snimanja sonarima, kako se ne bi ugrozila bezbednost lica, ali i dobili rezultati koji će omogućiti lociranje NUS-a na brodovima.

– Ispitivanja su počela prošle godine i najpre je u periodu od novembra 2020. do februara 2021. izvršeno snimanje rečnog dna, a nakon toga je od marta do aprila urađena prva kampanja snimanja bočnim sonarom kojim su dobijene stvarne slike plovila na dubinama i većim od 20 metara. Kako bi se izvršilo detaljno snimanje terena, dodatno je od maja do juna izvršeno i snimanje subbotom profajlerom da bi se otkrila eventualna neeksplodirana ubojna sredstva ispod rečnog nanosa. U toku su završna dodatna snimanja specijalnim sonarom – rekao je Veljko Kovačević.

Na osnovu prikupljanje dokumentacije, Ministarstvo je u septembru apliciralo za odobravanje investicionog granta za obezbeđivanje dodatnih 40 odsto sredstava za uklanjanje ovih brodova, imajući u vidu da je 40 odsto sredstava već obezbeđeno kroz Finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom, a preostalih 20 odsto iz budžeta Republike Srbije.

Početak uklanjanja brodova očekuje se u junu 2022. godine.

Još se ne zna koliko je plovila pod vodom

Koliko je tačno nemačkih brodova potopljeno u Dunavu septembra 1944. godine, još nije poznato, ali se spominje broj od 60 do 240 plovila. Akcija napada na nemačku flotilu koja se s ljudstvom i ratnim materijalom povlačila sa Crnog mora bila je prva zajednička akcija koju su sprovele jedinice Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Pod pritiskom oslobodilaca nemački general Štetner doneo je odluku o potapanju svih nemačkih brodova.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола Станковић
Мој отац био нишанџија на топу у 14 Корпусу НОВЈ. Код Зуца партизани опколили армијску групу Штетнера. Његов штаб био код данашње поште. Гађају, али подбачај или пребачај. Командант 14. Корпуса Радивоје Јовановић Брадоња, лично заузима елементе и, директан погодак у штаб. Цео штаб разнесен. Брадоња је био један од најспособнијих команданата НОВЈ. Није био у љубави са комесарима. Стајао у реду са борцима за ручак, јео што и они. Сви борци, без изузетка, су га обожавали. Прави херој а заборављен.
dragan petrović
Ćutite bre, tražiće nam ratnu oodštetu.
Уааа политичари
Вилењак. Тако је се звала немачка операција потапања бродова а била је за џаба. Није спречила Црвену армију. Мало људи зна, да је и ЈБ Тито у Београд дошао бродом Црвене армије.
Боро
To bi mi trebali sve da platimo vadjenje, da očistimo lepo, pa da se izvinemo Nemcima što su nas tukli, pa da pitamo jel treba još!
Sloba Novski
Sad bi troskove uklanjana ovih bombi, mina i olupina trebala da plati Nemacka!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.