Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: ANIKA BEN DAVID, ambasadorka Švedske

Mediji su kiseonik demokratije

U Srbiji ima više od 100 švedskih kompanija, koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi
(Фото: Анђелко Васиљевић)

Od 2000. godine Švedska je podržala Srbiju sa više od 200 miliona evra, to nas čini trećim najvećim donatorom u Srbiji, pored Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke, kaže u razgovoru za „Politiku” nova ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David. „Naše dve zemlje imaju snažne veze, jedan odsto stanovništva Švedske potiče sa ovih prostora. Imamo ambasade u svim zemljama zapadnog Balkana, a naša ambasada u Srbiji druga je po veličini u Evropi”, naglašava Anika Ben David.

Nedavno je usvojena nova razvojna strategija Švedske za podršku reformama u zemljama zapadnog Balkana. Šta time konkretno dobija Srbija?

Švedska dugo podržava Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, skoro dve decenije i više. Imamo razvojnu saradnju, novac poreskih obveznika dajemo na upravljanje vlastima u Srbiji, s ciljem da pomognemo da ojačaju demokratija i vladavina prava, da se unapredi životna sredina, razvije ekonomija, da se podigne kvalitet života svih građana, ali i da Srbija bude spremna jednog dana da postane punopravna članica EU. Prošlog meseca je usvojena nova strategija za zemlje zapadnog Balkana, ona je komplementarna u odnosu na standarde i zahteve koje unija postavlja u odnosu na Srbiju. Podrška koju su EU i Švedska do sada pružale nije bila dovoljno vidljiva. Od naredne godine Srbiji se dodeljuje 13 miliona evra godišnje u narednih sedam godina, a fokus je uglavnom isti kao i ranije.

Koje su razlike između nove i stare strategije?

Razlika je u tome da smo dodali više novca, nova strategija je doneta na sedam, a ne kao prethodna na pet godina, što je dokaz naše posvećenosti ovom procesu. Postoji nova oblast uneta u novu strategiju i odnosi se na podršku mirnom i inkluzivnom društvu i veći je naglasak na biodiverzitetu. Bivši švedski premijer Stefan Leven, koji je nekada bio metalostrugar, s obzirom na profesiju, bio je veoma posvećen doprinosu „global dila”, a to znači da je cilj da se obezbede pristojni uslovi za radnike. Mi ćemo na tome sada mnogo više da radimo. U Srbiji ima više od 100 švedskih kompanija, koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi. Švedska vlada i industrija tesno sarađuju s ciljem razvoja platforme za čist biznis, to jest zajedničke borbe protiv korupcije, protiv zagađivača okoline, kao i zajedničkih aktivnosti prema preduzećima koja nisu posvećena društvenoj odgovornosti. Šta to znači? Vlada Švedske očekuje od firmi da svoje poslovanje sprovode na društveno odgovoran način. U cilju međusobne konkurencije firme pojačavaju svoj rad na polju društvene odgovornosti. Za njih je društveno odgovorno poslovanje važna komponenta u pozicioniranju jer ih u suprotnom javnost i klijenti kažnjavaju time što odustaju od kupovine njihovih proizvoda. To utiče na kraju na mogućnost tih firmi da isplaćuju plate.

Koliko je švedsko društvo upoznato s tim da vlada pruža finansijsku pomoć mladim demokratijama?

Poslednjih 40-50 godina švedska vlada, bez obzira na političku strukturu i orijentaciju, posvećena je međunarodnoj solidarnosti. Nije zakon, ali je cilj da vlada odvoji jedan odsto svog BDP-a na razvojnu saradnju, sa čim je i javnost saglasna. Poreski obveznici smatraju da je poželjno dati podršku demokratiji, ekonomskom rastu i stabilnosti oko Švedske. Vlada Švedske je posvećena ovom cilju jer smatra da Srbija treba da bude u EU i zbog toga investira ovoliku količinu novca jer koliko je za Srbiju bitno da bude deo unije, toliko je i uniji bitno da Srbija u njoj nađe svoje mesto. Mi EU vidimo kao mirovni projekat, projekat pred svim izazovima s kojima se suočava svaka moderna nacija – klima, ekonomska kriza, migracije, terorizam. Moramo da radimo zajedno, to je najbolja agenda kako za nas tako i za mlade Srbe, za njihovu budućnost. Nastavićemo s fokusom na jačanju demokratije i demokratskih principa, vladavine prava, efikasnijeg i nezavisnog sudstva, slobode medija i pluralizma, zelenije Srbije sa čistijim vazduhom. Potpisali smo sporazum s ministarstvom zaštite životne sredine, a odnosi se na smanjenje emisije industrijskih gasova. Nastavićemo i sa ekonomskim jačanjem naše saradnje.

Kako komentarišete godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u kojem se navodi da pored učinjenog napretka ima područja gde je on ograničen, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma pravosuđa, sloboda izražavanja i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU?

Izveštaj se može opisati kao oprezni optimizam. Već dve godine zaključujemo da proces nije odmakao, to jest da stoji u mestu. Utisak je pomešan, ali važno je da ideja o EU nastavi da živi i da se proces nastavi. U kontekstu ovog izveštaja i inicijativa Srbije i napretka koji je u centru pažnje, mural ratnog zločinca je negativan i nesrećan razvoj događaja. EU ima jasan i čvrst stav o potrebi da se prevaziđe nasleđe prošlosti i da se podstiče pomirenje, to jest da se uzdržava od svake vrste glorifikacije ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina. Od svake zemlje koja teži da se priključi EU očekuje se da bude saglasna i da promoviše osnovne vrednosti unije – vladavinu prava, demokratiju i pravdu. Kao što smo istakli u našem poslednjem paketu proširenja, Srbija treba da nastavi i produbi reforme i u oblasti slobode izražavanja i domaćeg rešavanja ratnih zločina. To je suštinski bitno za zemlju da bi krenula na svom putu ka članstvu.

U Hrvatskoj, članici EU, mural Slobodanu Praljku može da stoji?

Bez obzira na to u kojoj zemlji se murali nalaze, teret prošlosti i nasleđe moraju da se prevaziđu radom na sebi i zajedničkim radom.

Na koji način bi se, prema vašem mišljenju, mogla popraviti situacija u područjima gde je konstatovan ograničen napredak Srbije?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih nije dve godine otvoreno nijedno poglavlje, a to je pre svega zbog nedostataka na polju vladavine prava. Bilo je nekih pozitivnih inicijativa. Jedna takva odnosi se na ustavne amandmane, što je sprovedeno u jednom prilično inkluzivnom i otvorenom procesu. Tako mi ocenjujemo. Nadamo se da je to početak jedne brže i ambicioznije dinamike.

Kako ocenjujete stanje u srpskim medijima?

Zastupamo već dugo slobodu izražavanja u širem smislu i smatramo da je pravo na informacije pravo svakog čoveka. Pozdravljamo rad na novoj medijskoj strategiji koja će u sebi uključivati gledišta različitih nosilaca interesa. U Srbiji treba da zaživi nezavisna i živahna medijska scena, a kaže se da su mediji kiseonik svake demokratije.

Da li je u međuvremenu među članicama EU splasnula želja za proširenjem?

Kada god je reč o pregovorima o članstvu u EU, uvek imate proces provere i ravnoteže, odnosno kriterijumi moraju biti ispunjeni. To je i dinamičan proces, unutar i van unije. Ono što se dogodilo s pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom i Albanijom, prema mišljenju švedske ministarke spoljnih poslova, potpuno je neprihvatljivo, s obzirom na to da jedna zemlja može da blokira razgovore. To stvara negativan utisak za sve druge zemlje koje su u istoj poziciji, jer bez obzira na to što su ispunile uslove, postoji mogućnost da im jedna zemlja, koja se usprotivi, blokira proces iz nekog drugog razloga. Švedska vlada smatra da pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom treba započeti odmah.

Šta mislite o regionalnim inicijativama kao što je „Otvoreni Balkan”?

Kao predstavnica jedne od zemalja EU rekla bih da sama EU pruža tu mogućnost, ali, takođe, mislim da su zapadnom Balkanu potrebne mogućnosti regionalne saradnje i povezivanje.

Švedska je 2014. inicirala program o feminističkoj spoljnoj politici. Da li to znači da su žene bolje diplomate?

Desilo se da su svi ambasadori u ovom regionu žene. Ne pridajemo toliku pažnju tome jer polovina ambasadora je ženskog pola, kao i direktori odeljenja, a to nam dođe kao zanimljiva činjenica. Ne mislim da su žene sposobnije ili da raspolažu boljim znanjem, već su neophodne iste mogućnosti u raspodeli tih poslova.

Zašto je digitalna diplomatija danas postala važna?

Nekadašnji ministar spoljnih poslova je 2013. godine svim ambasadama dao na raspolaganje tri sedmice da otvore naloge na „Tviteru” i da koriste društvene mreže. Tada nismo bili svesni značaja, ali vremenom smo razumeli koliko je to važno oruđe u komunikaciji i koliko uz pomoć društvenih mreža možemo da širimo informacije o politici Švedske i šta ona zastupa. Sada vidimo da mnoge vlade i lideri koriste društvene mreže kao kanal komunikacije i uspešni su u tome. Upravo radimo na jednoj strategiji, kako bi trebalo da upotrebljavamo digitalnu diplomatiju kao alatku za rad. Tako u Srbiji, primera radi, možemo da objasnimo zašto smo ovde, šta nas veže, to je kanal da dopremo do stanovništva, da pratimo šta se dešava na medijskoj i kulturnoj sceni Srbije i sve to je u telefonu. To ne znači da klasični mediji gube na značaju. Društvene mreže su samo dodatak tradicionalnim medijima jer daju širi pogled na demokratiju i svako ima pristup informaciji, a ugrožavanje ljudskih prava može se lako snimiti telefonom, dokumentovati. S druge strane, internet se može iskoristiti za dezinformaciju i propagandu. Zbog toga je u riziku neko ko se oslanja samo na informisanje putem društvenih mreža.

Andersonova je izvanredan um

Pomenuli ste bivšeg premijera, možete li da nam kažete nešto o Magdaleni Anderson, koja je pre nekoliko dana izabrana za prvu ženu premijera u istoriji Švedske i tog istog dana je podnela ostavku. Šta sada?

Nova premijerka Magdalena Anderson, koja je istog dana kada je izabrana podnela ostavku, ekonomista je i bila je ministar finansija sedam godina. Ona je izvanredan um. Uspela je da bude imenovana, ali nije zvanično preuzela dužnost premijera. Odlučila je da podnese ostavku jer nije od švedskog parlamenta dobila podršku za budžet. Sada je u toku demokratski proces i predsednik parlamenta preuzima proces formiranja nove vlade.

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Švedska
Kao švedski diplomata, gospođa priča bajke pune rupa. Švedske investicije u Srbiji zapošljavaju hiljade ljudi ali su to prodavci (IKEA, H&M isl.) koji su osetili bolji standard u Srbiji u zadnje vreme. Oni ne proizvode i ne izvoze ništa iz Srbije. Broj ljudi u Švedskoj poreklom iz regiona je možda i 3-4 posto, ali se računaju samo oni rođeni ovde. Deca i unuci su njihovi. A Magdalena Andersson je bivši službenik poreske uprave, čiji "um" je na nivou njenog prethodnika bez osnovne škole.
Mile Rad
Ali nije sve novinarstvo (mediji) kiseonik. Ima i tu previse otpada, ukljenmonoksida i ostalih zgadjivaca, barem to bi trebala da zna.
Ratko
Ako se ambasadorka toliko interesuje za medije onda bi neko u ambasadi trebao da joj prevede i komentare kao odjek na njene odgovore. U stidljivom pitanju o muralu Praljka bi trebalo biti iscitano podsecanje da u EU ima drzava gde pripadnici 'pogresnog' etniciteta zive ne bas mnogo bolje nego Jevreji tridestih godina proslog veka u Nemackoj…..
Kao uvek
Izmišljotina. I zna se odakle.
ma jok
ma kakav bre crni kiseonik mediji su oglasna tabla raznoraznih domacih i belosvetakih interesa i uticaja koji kvare svaki smislen autohtoni pokusaj sopstvenog organizivanja u smisao. samodovoljna grupa koja za pare ili namerno zagadjuje prostor oko nas.
nikola andric
Koji mediji?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.