Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta smo nekada slavili na današnji dan – 29. novembar bio je praznik nad praznicima

Po dobrom običaju spajanja praznika s vikendom, toga i narednih nekoliko dana nije se radilo, prikazivani su partizanski filmovi, presecale su se vrpce novih fabrika, a reke ljudi oticale su iz velikih gradova i vraćale se posle uspešnih svinjokolja

Onima koji se sećaju, a posebno onima koji se i danas osećaju kao komunisti, ili slave – srećan 29. novembar, Dan republike. U Titovoj Jugoslaviji praznik se vezivao za 29. novembar 1943, dan kada je partizansko vođstvo donelo poznate odluke na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) u Jajcu, koje su proglašene za tekovine narodnooslobodilačke borbe.

Toga, i narednih nekoliko dana, svake godine, po dobrom običaju spajanja praznika s vikendom, nije se radilo. Reke ljudi oticale su iz velikih gradova, a vraćale su se posle uspešnih svinjokolja. Na televiziji su prikazivani filmovi koji veličaju partizansku borbu i jedinog maršala, kome je upravo na tom zasedanju na predlog Slovenaca dodeljen i taj čin, pravljene su priredbe pod nazivima „Republiko naša mila”, „Republiko, srećan ti rođendan” i slično, uz horove i recitale koji su prepisivani iz godine u godinu. Na TV ekranima je obavezno prikazivano Jajce s čuvenim vodopadom, slika delegata Drugog zasedanja AVNOJ-a, slika Tita koji sedi u prvom redu i jedini u fotelji, narodni heroji evocirali su uspomene, od 1964. dodeljivana je prestižna nagrada AVNOJ-a, presecane su vrpce i otvarane fabrike i putevi, pravljen je saldo napretka jugoslovenske države i privrede, s Titom i komunistima na čelu. To je bio praznik nad praznicima.

U odluci AVNOJ-a broj dva od šest, od 29. novembra 1943, uz navedene razloge koji počinju „s obzirom na to…” da je kralj Petar Drugi Karađorđević davao poverenje takvim „vladama” i njenom ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva Draži Mihailoviću, koga je unapredio u armijskog generala i učinio ga načelnikom svoje vrhovne komande, iako mu je bio poznat njihov izdajnički rad, da je davao unapređenja i odlikovanja izdajnicima i zločincima koji su u službi okupatora krivi za mnogobrojne zločine i izdajstva protiv svog naroda; da je, s druge strane, ražalovao one oficire bivše jugoslovenske vojske koji su od prvog dana ustanka bili u redovima narodnih boraca i mnogi pali herojskom smrću; kao i s obzirom na to da su pod zastavom kralja i monarhije vršena i da se još uvek vrše gnusna izdajstva i strašni zločini protiv svih naroda Jugoslavije, AVNOJ, izražavajući volju i težnju svih naroda Jugoslavije, donosi sledeću odluku:

1. Takozvanoj jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzimaju se sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a napose pravo da pred stranim državama zastupa narode Jugoslavije. To važi i za svaku drugu „vladu” koja bi ubuduće bila stvorena u zemlji ili van zemlje, a mimo volje naroda Jugoslavije, koja se danas izražava jedino u AVNOJ-u;

2. Kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjuje se povratak u zemlju, s tim da će pitanje kralja i monarhije rešiti sam narod svojom sopstvenom voljom posle oslobođenja čitave zemlje… Ovu odluku, koja je odmah stupila na snagu, potpisali su predsednik AVNOJ-a dr Ivan Ribar i sekretar Rodoljub Čolaković.

Iako je u grbu nove jugoslovenske federativne zajednice utisnut datum 28. novembar 1943, iako su komunisti tvrdili da je tada rođena nova Jugoslavija i ukinuta monarhija, a proglašena republika, u stvari slavio se 29. novembar 1945. godine. Toga dana je, na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, sazvana konstitutivna sednica Ustavotvorne skupštine od poslanika izabranih na izborima 11. novembra 1945, na kojima je lista Narodnog fronta na čelu s Titom odnela ubedljivu pobedu sa preko 88 odsto dobijenih glasova u celoj zemlji.

Izabrani poslanici su 28. novembra 1945, posle prijema kod J. B. Tita, svečane akademije u Narodnom pozorištu, na kojoj su izvedene simfonijska poema „Vesnik bure” i predstava Narodnog kazališta iz Zagreba „Matija Gubec”, pola sata posle ponoći otišli u skupštinu, gde su predali punomoćja, čime je skupština održala prvo zasedanje. Nikada do tada skupština nije počinjala svoje zasedanje posle ponoći.

Zastava i grb SFRJ (Foto Vikipedija)

Posle polaganja zakletve novoizabrani predsednici dva skupštinska doma (Savezne skupštine i Skupštine naroda) obavestili su poslanike da su „srpski poslanici, njih 115, podneli pismeni predlog da se izglasa predloženi tekst Deklaracije o proglašenju republike”. Istovetna kratka obrazloženja deklaracije pročitali su u oba doma akademik dr Siniša Stanković i dr Blagoje Nešković. U Saveznoj skupštini svi govornici podržali su „predlog” zastupnika Srbije da se svrgne monarhija i proglasi FNRJ. „Tim prijedlogom Srbija ponovo dokazuje da je dosljedna svojoj slobodarskoj prošlosti, da se ograđuje i da osuđuje sva zlodjela, što ih je velikosrpska klika s monarhijom na čelu počinila prije rata i u toku rata”, reči su prvog govornika Andrije Hebranga. Boris Kidrič je rekao da su „svi narodi Jugoslavije zahvalni srpskom narodu, koji je preko svojih predstavnika izrazio da narodi Jugoslavije hoće republiku”.

Posle kratkih govora poslanici su putem prozivke glasali i potpisivali tekst deklaracije. Prvi je to učinio Tito, „dok se dvoranom razleže pljesak i skandiranje: Tito, Tito!”. Svi poslanici su glasali „za” i potpisali tekst deklaracije, koji je ubrzo pročitan:

 „Ustavotvorna skupština rešila je i rešava u ime naroda... da se DFJ proglašava narodnom republikom pod imenom FNRJ. FNRJ je savezna narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslaviji. Ovom odlukom konačno se u ime svih naroda Jugoslavije ukida monarhija u Jugoslaviji, a Petar Drugi Karađorđević s celom dinastijom Karađorđević lišava se svih prava koja su njemu i dinastiji Karađorđević pripadala.”

Narod okupljen ispred skupštine pozdravili su Tito, ministri i poslanici, dok su na krovu zgrade Glavne pošte sinula svetleća slova „Živela republika”. Odmah zatim buknulo je crvenilo novog pozdrava „Živeo Tito”. Preko puta, na gvozdenoj kapiji Strog dvora, „građani su stavljali petokraku, a na pločniku, u gomili metala, ležali su razbijeni kruna i beli orao slomljenih krila”... „Nad skupštinskom zgradom se ukrštaju svetlosni mlazevi reflektora, a na vrhu kupole se crveni buktinja čiji titravi plamenovi simbolizuju zbratimljene narode Jugoslavije.” Tako je izgledalo proglašenje republike.

Kralj Petar je istog dana dao izjavu u kojoj je odluku o proglašenju republike ocenio kao „rezultat niza akta maršala Tita koji su imali za cilj da takvu odluku uzmu iz ruku samog naroda”. Budući da je u Jugoslaviji uspostavljen totalitaran oblik vladavine, kralj je smatrao da odluka o proglašenju republike nije izraz slobodne volje naroda, apelujući na saveznike da pomognu slobodu i demokratiju u Jugoslaviji.

 „Ja nisam na dan 27. marta 1941. po predlogu glavnih saveznika preuzeo na sebe ogromnu odgovornost da pozovem jugoslovenski narod u borbu protiv fašističkog totalitarizma zato da bi najslobodoljubiviji narod posle teških borbi i konačne pobede pao u jedno drugo slično ropstvo, naime ropstvo Josipa Broz Tita”, rekao je kralj Petar. Od svih vladara koji su zemlju poveli u rat protiv Nemaca „naš kralj je jedini koji se ne vraća u svoju zemlju zbog saradnje s neprijateljem protiv koga je ušao u rat”.

Tako je, uprošćeno, izgledalo proglašenje republike koje se slavilo najduže u Srbiji, čak do 2002. godine. Nestalo je Jugoslavije, od tekovina revolucije nije ostao kamen na kamen, bratstvo i jedinstvo pretvoreno je u surovi građanski rat, Srbija se po komunističkoj formuli svodi manje-više na prekumanovske granice, prestolonaslednik se vratio u dvor, ali ne i monarhija. Ostala je samo republika, teritorijalno ugrožena Srbija s tendencijom umanjenja i komunisti koji su tu oko nas, „umiksani” u društvene i državne strukture. Kao da se ništa nije desilo i kao da niko nije kriv.
(Direktor Instituta za savremenu istoriju)

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ЦЗВРС
Кад је Србија постала република и кад славимо тај дан? Србија територијално није постојала од 1918. до 1943. Мора да је Броз за то крив.
Раде Ковачевић
Југославија се није распала зато што је њеним народима досадило да живе добро. То је наивно и елегично размишљање. Антифшистички покрет је био сасвим оправдан, али није била оправдана намера комунистичких идеолога да антифашистичку борбу искористе за урушавање монархије. То је одбило искреног антифашисту генерала Краљевине Југославије Михаиловића да се повеже са Партизанским покретом. Још нешто: социјализам није могао трајно успети у сиромашној аграрној држави упркос револуционарној еуфорији.
Раде Ковачевић
[email protected] Генерал Југословенске војске Михаиловић није у борби против фашизма могао да учини више. Издаја Југославије на свим странама, чак и на савезничкој, била је правило. Посебно на страни усташке Хрватске. Околности очајне. Грешке неизбежне. Шта је важно? Словеначки и хрватски ултранационалисти не челу са Брозом, камуфлирани интернационалном комунистичком идеологијом, искористили су НОБ и Партизански покрет за револуционарни преврат. Броз је доживотно приграбио сву власт као апсолутни монарх.
Jorge
Kanite se jadnog Draže. Koliko je Židova spasio? Takvog salonskog antifašizma je bilo po cijeloj Evropi. I na kraju balade 1945. antifašisti četnici traže prolaz kroz Zagreb od "antifašiste" Pavelića.
Павле М. Дивнић
За Бога милога, људи, он се већ 67. изјаснио да је Хрват и направио је Југославију без Југословена а само су се Срби дичили Југословенством. Тито је у покушају да побегнен из руског заробљеништва налетео у Томску на Троцкисте који су га лансирали да дође у Југославију као "руски кадар" а Троцки је већ 1913. био Черчилов шпијун а 34 и Хитлеров. И ово што смо доживели само је последица свега тога јер Тито никада није био комуниста - па то показује и његов раскошни живот...!
Budimir
Svi smo 29og novembar koristili za svinjokolju , imalo se - moglo se , koliko nas danas moze da pastrmi ? Ne kazem da je za sve zasluzan Tito , ali bilo je to srecno vreme . Danas , da prostite , ne zna se ko je musko a ko zensko - Katastrofa bre !
Зорана
Титу до неба хвала што сам имала срећно и безбрижно детињство, завршила факултет, докторирала, а да родитеље нисам ни динара коштала. У СФРЈ имали смо живот достојан човека. Да напоменем да је мој отац био у четницима до 16. 09 1944. Никакве репресије према нама није било. Није било нотара, извршитеља, каматара, дерикожа... Славили смо славу и ишли на славе. Отац је радио у Војном отсеку на Врачару. А замислите несрећу да нам је остао КВаљ, недоношче...
M
Dobro se zivelo, sva deca su dobila jednake sanse. Kako bi bilo sa kraljem ne znam, ne zelim da nagadjam. Trebalo bi da spojimo ono sto je dobro iz oba sistema.
Борис М. Бања Лука
@Зорана Не знам какве везе хрватски комунистички диктатор има са вашом дипломом. То је резултат вашег рада и бриге и улагања ваших родитеља. Тај коме сте захвални никада дана у животу није радио, тако да не знам по којој логици он некоме нешто поклања. Имао је виле, возове, мерцедесе, најскупље. Око те "слободе" питајте Голооточане који су имали задовољство да робијају у конц логору за Србе у ХХ вијеку. Деда ми је ишао на испитивање јер је на путу до посла пролазио поред цркве, иначе није ишао.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.