Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

NDH na HRT-u i jedne stare novine

​Sa HRT-a su demantovali da je serijal bio ’bunkerisan’, već da se za emitovanje morao naći adekvatan termin. Od HRT-a smo saznali kako serijal košta oko milion i po kuna (oko 200.000 evra) te da je, po gruboj proceni, razlika između prvobitno od Klasića predloženih šest i ostvarenih 12 epizoda oko pola miliona kuna

U septembru ove godine na HRT-u se, šest godina nakon početka snimanja, počela emitovati serija „NDH”. Njen autor, poznati hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, pre početka emitovanja izjavio je: „Svakom režiseru je valjda najveća čast kada mu film i serija završe u bunkeru i to je ujedno najbolja reklama.”

Sa HRT-a su demantovali da je serijal bio „bunkerisan”, već da se za emitovanje morao naći adekvatan termin. Od HRT-a smo saznali kako serijal košta oko milion i po kuna (oko 200.000 evra) te da je, po gruboj proceni, razlika između prvobitno od Klasića predloženih šest i ostvarenih 12 epizoda oko pola miliona kuna.

I Klasić i HRT složili su se da je serijal dugoočekivani projekat u kojem će o NDH govoriti tridesetak doktora nauka i istoričara, a biće ilustrovan s više od dva sata filmskog materijala iz „Hrvatskog slikopisa”, otkupljenog od Jugoslovenske kinoteke.

Do momenta pisanja ovog teksta emitovano je sedam epizoda, a serijal, po mnogim kritičarima iz regiona, drži visok nivo. Serijal gledaju i Srbi poreklom iz Hrvatske, što zaključujem po tome što mi se mnogi javljaju iz svih krajeva sveta želeći da razmenimo mišljenja o pojedinim epizodama i događajima.

Najveće iznenađenje bilo mi je javljanje moje profesorke latinskog, ujedno i razredne, iz benkovačke gimnazije (1964–1968), D. M., koja sada živi kao penzioner u Kragujevcu. Profesorka je po očevoj strani unuka Jefte Medecijana, u čijoj štampariji u Beogradu su štampane prve dnevne novine u Srbiji „Male novine” (1888–1903). Njen otac Momčilo je 1920. kao kapetan na čelu kraljevske vojske na belom konju ujahao u Benkovac, gde se iduće godine oženio domaćom devojkom Nadom iz bogate porodice Knežević, iz tog se braka rodila moja profesorka (1931).

U tom javljanju profesorka mi kaže da je u svojoj privatnoj arhivi pronašla jedan članak iz italijanskih novina „Resto del Karlino”, iz septembra 1941, u kojem autor Korado Zoli iznosi neke činjenice o NDH, pa ako sam zainteresovan, ona bi ga prevela i poslala bi mi ga. Za nedelju-dve dobio sam imejlom i skenirani članak i prevod na srpski, iz kojeg izdvajam nekoliko detalja.

Autor teksta putuje vozom od Zagreba preko Ogulina prema Kninu i sedeći u vagon-restoranu razgovara s jednim nemačkim artiljerijskim majorom, koji dolazi iz Sarajeva i Banjaluke, o situaciji u BiH.

Nemački major opisuje BiH kao zemlju s mnogo planina, a malo dolina i ravnica, u kojoj živi siromašan narod. Manji broj Hrvata prezentuje imućniji sloj naročito u gradskim naseljima, dok je seoska populacija u velikoj većini srpska, od kojih su jedan deo pravoslavci, a drugi muslimani. Krajevi, narod i situacija kao stvoreni za gerilski rat. I rat stvarno postoji. Još gore, to je građanski rat između katolika Hrvata, s jedne strane, i pravoslavaca Srba ili muslimana s druge strane. „Delom su to domaći Hrvati, ali najgori elementi hrvatskog naroda, koji su često ispod 20 godina, svirepi delikventi maloletnici, regrutovani, naoružani i vođeni od Hrvata ’ustaša’, koji su došli iz inostranstva. Ti stranci su podsticali lokalno stanovništvo tako što su u nekim gradićima i skoro u svim seoskim naseljima pitali hrvatsko katoličko stanovništvo: ’Koji od Srba su vam se zamerili? Pokažite ih.’”

Sva mržnja, sav bes, sve nezadovoljene bedne zavisti izašli su na videlo; svi nenamireni dugovi, sve osvete seljaka hladnokrvno su izvršavane na užasne načine tako što su strani podstrekači puštali bande njihovih lokalnih regruta protiv tih denunciranih porodica kao na krivce za kroatofobičnost. „Nastao je masakr. Bio je užas. Čitave porodice, ljudi, žene, starci, deca, dojenčad, nepokretni, bili su podvrgnuti najokrutnijim metodama mučenja koje se mogu zamisliti.”

Stvari su se otrgle kontroli sve dotle da je u Travniku, oko 100 kilometara južno od Banjaluke, još prvih dana dok sam se tamo nalazio, jedan fratar obuzet pomamom s krstom u rukama predvodio jednu bandu ubica, dok nije bio zaustavljen od nemačkih okupacionih trupa.

Autor teksta, Italijan, ubacuje se konstatacijom: „Dakle, srednji vek!”, na šta Nemac odgovara: „Da, ali još gore, jer je bio dopunjen upotrebom mitraljeza, bombi, dinamitom i ostalim strahotama.”

Nastavlja izlaganje: Narod ugrožen do istrebljenja počeo je organizovati otpor koji je postajao sve jači. Svi su otišli u šume i ujedinili se u oružane grupe, smeštene na nepristupačnim predelima, odlučni da se biju s progoniteljima. Hrvati za njih kažu da su „komunisti”, zovu ih i „četnici”, a zovu ih još i „ustanici”, što je najtačnije jer je narod ustao protiv programiranog plana njihovog totalnog uništenja.

Vi znate, govori Nemac Italijanu, da je u budućoj „kraljevini” Hrvatskoj, pored četiri ili četiri i po miliona Hrvata, živelo milion i po Srba. Svakako da se ne mogu svi svrstati u ustanike, ali ih je ipak bilo dosta. Kako sam vam već rekao, oformljene su grupe koje su bile dobro naoružane i organizovane. Raštrkali su se po planinama i poljima, moglo bi se reći po čitavoj Bosni i Hercegovini, a i u Dalmaciji, a verujem i u Crnoj Gori. „Sigurno je da je to narod koji je spreman na sve samo da bi spasio goli život, nakon što je izgubio kuće, posede, zemlje – sve.”

Nemac je izišao u Ogulinu, a Italijan je produžio prema Kninu. U Gračacu su ih obavestili da voz ne može dalje. Komandir stanice, pokazujući mu dinarske planine, govori mu da se tamo nalaze „ustanici” koji su presekli prugu između Gračaca i Knina, a put će se moći nastaviti tek za nekoliko dana.

Italijan piše da je u Gračacu sišao s voza i svratio u jednu bednu kafanu. Bilo je po podne i Dinara se lepo videla pri zalasku sunca. „Razmišljao sam: u ovim krajevima lov je bio dugo zabranjen, pa su ptičice iz okolnih planina sletele u grad i bilo ih je svuda. Počeo sam tiho moliti: ’Gospode, zaštiti sva ova nevina stvorenja, na ovoj zemlji punoj patnje i suza!’”

Fascinirala su me zapažanja jednog Nemca i jednog Italijana, pripadnika okupatora tadašnje Jugoslavije, i sličnost tih događaja s onima s početka devedesetih prošlog veka, čiji sam savremenik, a pomalo i hroničar.

Još više me fasciniralo saznanje da je moja profesorka pomenuti članak koji je njena majka 1941. izrezala iz italijanskih novina, sačuvala sve do danas, kao i njena volja i želja da u poznim životnim godinama doprinese utvrđivanju istine o NDH, baš u vreme emitovanja serije na HRT-u o toj fašističkoj tvorevini, u kojoj su najviše stradali njeni i moji sunarodnici.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alberto Fortis
Zasto o ovome sto je uradila profesorka kao kad se pise o kakvom kurioziteu? Pisali su se novinski clanci o nasim krajevima u stranim novinama tokom ratnih devedestih vise nego svih drugin godina u celoj nasoj istoriji zajedno. Da ih je neko sve isekao i sacuvao mogao je samo sa njima da 'skine gace' haskom kengurskom sudu. (Sta su radili nasi uhljebi u ambasadama? Zamajavali se trazenjem kontejnera za sverc stilskog namestaja u Srbiju....) .
Filip Cosopt
Mi imamo snagu i hrabrost suočiti se sa poviješću NDH danas kao i u vrijeme SFRJ. Srbija nije imala niti će u dogledno vrijeme imati ni snagu ni hrabrost suočiti se sa počinjenim zločinima nad drugim narodima od 1918 do 1945 i od 1991 do 1995 do danas.
Бора Тодоровић
Суочила или поистоветила??? Изгледа је резултат хрватског суочавања са НДХ нестанак Срба из РХ и цветање усташтва у истој. Твој коментар на овај текст је у најмању руку циничан!
Gavrilo
Tacno Jorge, u zabiokovskim selima su neki, verovatno ondasnji Srbi cinili zlocine. Ali, ti Srbi nisu imali nikakve veze sa pokretom (JVuO) Draze Mihailovica. U okupiranoj Srbiji, progonjen od Nemaca, ilegalni pokret JVuO nije mogao imati ni telefonske ni radio veze sa pobunjenim Srbima u Hrvatskoj. A jos manje kontrolu nad njima.
Prikaži još odgovora
Jorge
Vidite, svatko ima neke svoje ladice iz kojih pabriči male i velike istine. Jedna od omiljenih u Srbiji je pozitivna uloga četnika, a sa druge strane imate i danas ožiljke kod ljudi kojima su, ničim izazvano, poklane obitelji u zabiokovskim selima.
Lazar
Iz clanka saznajemo da je HRT poceo prikazivanje filmske serije Hrvoja Klasica "NDH" septembra ove godine. Bilo bi pozeljno da je RTS otkupi da i mi vidimo kako danasnji Hrvati vide svoju problematicnu proslost. Srbi, Hrvati i Bosnjaci ne mogu vecito ziveti sa svojim mitovima. Oni moraju uskladiti svoje istine i lazi, i napisati zajednicke udzbenike istorije - kao sto su to, posle dugog natezanja, uradili Francuzi i Nemci. Da bi ziveli u miru kao dobri susedi.
cilj
ima na youtube-u
Никола
Претужна је историја нашег народа који је настањивао територију злочиначке НДХ. Реторичко питање: "Да ли је код наших комшија који су ушли у европску унију било суочавања са прошлошћу из 2. свјетског рата или немају времена за то, пеглајући стару историју и режећи на великосрпски пројекат, српски свет и Србе зато што постоје?".
Драган М. П.
@Lazar Аман човече, шта да услклађујемо и са ким? Да се жртва усклади са крвницима? Постоји само једна истина и то мора да стоји у уџбеницима.
Lazar
Suocavanje sa ruznom prosloscu je uvek tesko. Svim ljudima, u svim zemljama, u svim narodima. Na Balkanu bi trebalo kreirati specijalnu instituciju koja bi se bavila tim problemom. Uskladiti udzbenike istorije u SRB, HR, BiH i CG. Videti kako se to radilo u Nemackoj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.