Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je sve dobio ulicu u Beogradu – od cara Justinijana, do Vladete Jerotića

(Фото Н. Марјановић)

Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su danas predloge da veliki broj važnih ličnosti za istoriju i kulturu srpskog naroda dobiju ulice u glavnom gradu Srbije, a na predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesić od sada ulice u Beogradu imaju i car Justinijan Prvi, car Iraklije, knez Pavle Karađorđević i princeza Olivera.

Splitska ulica na Voždovcu će se od sada zvati po caru Justinijanu Prvom, a Ulica Augusta Cesarca na Savskom vencu preimenovana je u Ulicu cara Iraklija.

Dosadašnja Štrosmajerova ulica u Zemunu preimenovana je odlukom odbornika u Ulicu kneza Pavla Karađorđevića, a Ulica Petra Zrinjskog, takođe u Zemunu, u Ulicu princeze Olivere.

Vesić je obrazlažući svoju inicijativu u svojstvu građanina kazao da smo živeli u različitim državama, a da je Beograd bio glavni grad različitih država, zbog čega je imao ulice koje su nazivane kako po toponima različitih delova SFRJ, kako po ličnostima koje nisu važne za Srbiju, a bile su važne za neke druge narode.

Navodeći da se deo istorije na taj način skrivao kako bi se promovisala neka nova ideologija, neki novi nacionalni kurs, Vesić je rekao da se došlo u situaciju da postoji jedan broj ulica koje nemaju nikakve veze sa Srbijom i Beogradom, a s druge strane čak se i zovu po imenima ljudi koji nisu čak ni bili naklonjeni mnogo Srbiji.

„Nema potrebe da Štrosmajer ima ulicu u Beogradu, jer ni na koji način nije zadužio naš narod. Knez Pavle Karađorđević nikada nije dobio ulicu, a zaslužio je ako ni zbog čega drugog, zbog slika i umetničkih dela koje je ostavio Narodnom muzeju”, kazao je Vesić.

Dodao je da je istorijskoj ulozi kneza Pavla već dat sud i istakao da je ulicu zaslužio i zbog mnogo drugih stvari, među kojima je i to što je vodio zemlju u teškim vremenima posle ubistva njegovog brata kralja Aleksandra.

Kada je reč o princezi Oliveri, Vesić kaže da je ona dokaz koliko nismo vodili računa o našoj istoriji i da ako postoji dokaz za mučeništvo i žrtvovanje za svoj narod, onda je to princeza Olivera.

Podsetio je da je princeza Olivera ćerka Lazara Hrebeljanovića i Milice, kao i da je posle Kosovske bitke i teškog poraza, njena majka koja je preuzela Srbiju, predala sultanu Bajazitu u harem.

„Uspela je sa tog mesta da pomogne mnogo Srbiju. Posle smrti Bajazita vratila se u Srbiju, pomogla je svom bratu da razume odnose u Turskoj, a bila je i u Dubrovniku. Čudno je da žena koja je žrtvovala ceo svoj život za Srbiju, koja je poslata kao žrtva kako bi se spasla Srbija, nije nikada zaslužila da se neko seti nje bez obzira na ideologiju”, kazao je zamenik gradonačelnika.

Istakao je da je značajno i to što će ulice dobiti vizantijski, odnosno romejski carevi - Justinijan Prvi i car Iraklije koji je, kako podseća, zadužio naš narod tako što je dozvolio da se nasele južni Sloveni na Balkan.

Justinijan Prvi je poslednji rimski car, podseća Vesić, i kaže da osim što je rođen na teritoriji Srbije, jedan je od najznačajnijih careva.

„Zaslužio je da ima ulicu i mislim da ubuduće treba da više potenciramo našu vezu sa Vizantijom, jer mi dugujemo našu kulturu, našu veru, mnogo šta Vizantiji. To je način da pokažemo našu vezu sa Vizantijom, ne kao što neki drugi uzimaju tuđe careve i proglašavaju ih svojim, to nisu naši carevi, ali su važni za razvoj našeg naroda jer je ta država uticala na razvoj našeg naroda”, kazao je Vesić.

S obzirom da je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji Srbije, Vesić je najavio da će u budućem periodu i tim carevima biti dodeljene ulice.

Skupština grada donela je i odluku da se imenuju ulice po značajnim ženama Srbije – po Draginji Gavrilović, Kosari Cvetković i Jelki Bojkić Makavejev.

Sušačka ulica na Voždovcu preimenovana je u Ulicu Draginje Gavrilović, Supilova ulica na Zvezdari u Ulicu Kosare Cvetković i Ulica Matije Gupca u Rakovici u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev.

Jelka Bojkić Makavejev bila je prva žena diplomirana veterinarka u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a osim toga svakodnevno se borila za prava žena i svojih koleginica, što je dovelo do toga da je postala predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu.

Kada je reč o Kosari Cvetković, ona je bila srpska književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotograf, pedagog, književna i pozorišna kritičarka.

Autorka dela „Devojački roman”, koji se smatra prvim ženskim romanom kod Srba, napisala je Draga ili Draginja Karolina Gavrilović, prva srpska pripovedačica i romansijerka.

Ulicu je dobio i vožd Đorđe Stratimirović, a ta ulica se proteže od zgrade Pošte na Savskom trgu do glavne kule na prostoru Beograda na vodi.

Imenovana je i Ulica Svetog Vladike Nikolaja Žičkog u opštini Rakovica, a ulice u Beogradu dobili su i dubrovački Srbi Ivan Stojanović i Nikša Gradi.

Deo Dalmatinske ulice koja počinje od Takovske, a završava se kod Ulice Džordža Vašingtona, današnjom odlukom odbornika Skupštine grada Beograda, promenila je naziv u Ulicu Vladete Jerotića.

Inicijativu za promenu naziva te ulice podneo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, a novim nazivom želi da se sačuva sećanje na akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja.

Vladeta Jerotić bio je srpski neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof i književnik, a saglasnost za dobijanje ulice u prestonici Srbije dala je i Zadužbina Vladete Jerotića.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, obrazlažući davanja ulice Vladeti Jerotiću odbornicima, kazao je da je Jerotić bio jedan od najuticajnijih i najomiljenijih srpskih intelektualaca u poslednjih pola veka.

Kako je naveo, Jerotić je bez sumnje bio najveći prosvetitelj našeg doba.

„Prosvetitelji se ne rađaju stalno, dolaze u talasima obično onda kada ih najviše trebamo, a trebali smo ih opustošene duše posle ateističnog perioda komunizma, u košmarima i teškim vremenima, trebao nam je iscelitelj duha i bio je sa nama”, kazao je Simeunović.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Cesta promena imena ulica je karakteristika lose vlasti. Cista demagogija ! U skupstini grada, odbornici dignu ruku i izglasaju promenu. A vi, stanovnici doticne ulice, poranite u red na salter u policiju, opstinu, komunalno . . . sa vasim starim i novim dokumentima, popunite formulare za zahtev novih dokumenata, platite taksene marke i dodjite kroz tri nedelje u red na salter po nove isprave . .
Polagan
Loše vlasti ali nažalost i pokazatelj zapanjujuće niskog nivoa znanja i obrazovanja u komisiji za nazive ulica. Oni se rugaju civilizacijskim tekovinama kao sto je pravilo da se licima može dati ulica tek kad ih vreme potvrdi kao značajne istorijske licnosti. Oni ne nemaju nikakav sistem odluke donose kao da nemaju nikakvo iskustvo ili princip.
dani
Po cemu neki tamo rimski car treba da ima ulicu u Bg, zasto je nema jedan od prvih srpskih vladara, sveti Jovan Vladimir?
iz Splitske ulice
Splitska moze da se zove jedino po Miloju Mici Orlovicu koji je u njoj ziveo i spasao od divlje gradnje nasu sumicu. A bio je i odlican voditelj. Necemo neke Justinijane, hocemo naseg MIIICUUUU
dusan1
Interesantno je da Beograd ima više imena za ulice nego ulica a da Čačak koji je mnogo manji još uvek nema dovoljno imena za ulice pa se one nazivaju brojevima (ulica broj 220; broj 713...)
Panorama
U ovim promenama nema nikakvog reda. August Cesarec je proveo Prvi svetski rat u Srpskoj vojsci i objavio mnoga dela premijerno u Beogradu, on gubi ulicu. Još su veća nepoznanica biografije ljudi kojima se daju ulice. A ne poznaju se ni same ulice jer se inače ne bi dogodilo da jedna princeza dobije ulicu na pijaci u Zemunu. Staro sajmište se funkcionalizuje kao obala žrtava nekog drugog logora. Ove besomucne odluke ne lice na Beograd i ne odgovaraju nacinu mišljenja Beogradjana.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.