Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vizantijska šarenica u oku kamere

Izložba fotografija Stanka Kostića „Ćilim, put niti” svoja vrata otvorila je u Beogradu, Staparu i Guči, a očekuje se i njen skori odlazak van granica Srbije
Детаљ фреске на јужној страни у наосу манастира Каленић „Исцељење кћери Јавирове“, 14-15. век

U katalogu nove izložbe fotografija Stanka Kostića i Galerije nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, posve simboličnog naslova „Ćilim, put niti”, posebnu pažnju privlači poslednja fotografija u nizu – „Prikaz šarenice na fresci u manastiru Kalenić 14-15. vek”. Pre otkrića ove purpurne šarenice veliki fotograf je rudario tematsko-motivskim svetom ćilima, koji ispostaviće se nije samo orijentalno-turski već i orijentalno-vizantijski.

Kostić je okom svoje kamere uspostavio hronologiju nastanka raznovrsnog spektra boja, šara i minijatura na srpskim ćilimima. Poseban fokus izložbe zadržan je na činu tkanja i stvaranja stvaralačkog sinkretizma, gde se kroz umetnost tkanja, pevanja i pričanja stvara jedan sebi svojstven svet. Naglasak je na stvaranju, a ne na stvorenom. Kostić kreira fotografiju koja u formalističkom smislu prati proces oneobičavanja definisan u delu Viktora Šklovskog: „Umetnost je način da se doživi proces stvaranja stvari...” (Umetnost kao postupak), tako što fotografiše ključne momente u pravljenju ćilima ili šarenice, zamrzavajući trajno dinamiku nastajanja jednog taktilnog umetničkog dela. Za pirotske, homoljske ili sjeničke ćilime javnost u Srbiji i regionu čula je davno, ali za podrobnu vizuelizaciju njihovog nastajanja, sa slobodom se može reći, zaslužan je ovaj projekat SANU i britka optika fotografa Stanka Kostića.

(Foto:grafija „Prikaz šarenice na fresci u manastiru Kalenić 14-15. vek” vraća nas na jednu, naizgled zaboravljenu činjenicu, da je vizantijska (bliskoistočna) šarenica znatno starija i da je prethodila turskoj orijentalnoj tradiciji tkanja ćilima u nas. Ćilim, kao reč turskog porekla, podseća nas na tradiciju koja dolazi sa Turcima u okvire kulture balkanskih naroda, ali geografija opominje da Otomanska imperija u sebe, po prirodi stvari, apsorbuje mnogo toga romejskog ili vizantijskog, pa i dublje u prošlost – antičkog. Sa druge strane je šarenica, leksema koja označava šarenu prostirku ili ponjavu za pokrivanje. Na tom tragu je i vizantijska šarenica prikazana na fresci „Vaskrsenje kćeri Jairove” u južnoj niši naosa manastira Kalenić.

Već na prvi pogled možemo uočiti purpurnu kolevku Jairove kćerke koja je prekrivena šarenicom u tamnijoj purpurnoj, žutoj i zelenoj boji. Iznijansiranosti šarenice doprinosi i igra linija, pravih, kosih, zakrivljenih i tačkastih koje tvore čudesne ornamente karakteristične za vizantijsku umetnost prelivenu na srpski srednjovekovni raški i moravski stil gradnje i freskoslikarstva. Pogledom u ovaj detalj na fresci, kao i na Stankovoj fotografiji, posmatrač će pred sobom ponovo otvoriti vrata kompleksnog identiteta srpskog naroda koji neupitno seže u srednji vek i u vreme kulturnog i duhovnog zračenja Istočnog rimskog carstva na ove prostore.

Kao i u svojim prethodnim katalozima fotografija: Lepota pećina istočne Srbije, milioni godina tihovanja i stvaranja (2017) i Priča o vodenici, od kola do turbine (2019) Kostić skreće pažnju na sposobnost vizuelnog detalja koji dedukovan iz celine sećanja otvara nova čitanja tradicije i tvori posebnu granu razumevanja vlastite kulture i njenih ishodišnih tačaka.

Postavku izložbe trenutno je moguće videti uživo u Muzeju trube u Guči, a njene elektronske segmente možemo pronaći na internet prezentaciji fotografa Kostića: www.skostic.com. Izložba fotografija „Ćilim, put niti” svoja vrata otvorila je u Beogradu, Staparu i Guči, a očekuje se i njen skori odlazak van granica Srbije. To je jedan od dokaza da kontinuiteti ne poznaju granice i da sebi krče put kroz sve mnogobrojnije puteve diskontinuiteta i nebrige za veličanstvenu učiteljicu života – prošlost.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.