Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pojedinac u zajedničkoj istoriji Balkana

Pozorišni festival „Dezire” u drugoj polovini trajanja doneo predstave koje oštro analiziraju naše društvo i njegovu istoriju
Из представе „Хистори оф мадерфакерс” (Фотографије: Дезире)

Subotica – Narodni teatar iz Bitolja dobro je poznat publici festivala „Dezire”. Pre dve godine gostovali su s predstavom „Bakse” u režiji Igora Vuka Torbice, a pre toga s predstavama „Doktor Faust” u režiji Andraša Urbana i „Nojeva Makedonija” u režiji Kokana Mladenovića.

Ove godine teatar izuzetne energije na festivalu nastupio je s predstavom „Histori of maderfakers” u režiji Andraša Urbana, koji je zajedno s Vedranom Božinović uradio dramatizaciju Šekspirove drame „Koriolan”.

„Ovo je istorijska drama po jednom od najznačajnijih likova iz istorije starog Rima, koji se sukobljava s dvostrukim moralom što se pojavljuje u državi u vreme kada se rimsko društvo demokratizuje. Sukob ličnog i principijelnog sa drugim moralom koji jeste obeležje i naroda i demokratije same. Koriolan nije diplomata, to je njegova jedina mana, on predstavlja vojnički princip u vreme kada čitav Rim odluke donosi politički”, kaže Andraš Urban o ovoj predstavi, ali dodaje da se ona se ne bavi vlašću, već ljudima koji biraju tu vlast. Otuda kroz istorijsku prizmu monolozi koje izgovaraju glumci na početku i kraju predstave sociološka su analiza društva, a pandemija je samo novo polje koje je ogolelo moral pojedinca.

Urban kaže da i sam povremeno pokušava da povuče paralelu između Bitolja i Subotice. „Činjenica je da tamo postoji narodno pozorište sa delom ansambla koji je vrlo otvoren, željan rada, željan novog teatra, željan da u umetničkom smislu ponese neku žrtvu i da stvara dobre i savremene predstave. Ako se pogleda istorija tog teatra i reditelji koji su radili u tom pozorištu, od Ljubiše Ristića, Dušana Jovanovića, vidimo da taj teatar beleži jednu ozbiljnu pozorišnu priču”, rekao je on.

Scena iz predstave „Sedam strahova”

Akademsko pozorište „Promena” u režiji Jasne Đuričić predstavilo je dramski tekst Tene Štivičić „Tri zime”. Teatar koji su pre nekoliko godina osnovali mladi glumci sa klase glume i dramaturgije Akademije umetnosti u Novom Sadu bavilo se pričom jedne zagrebačke porodice, prateći njene generacije u tri prelomna istorijska trenutka u nekada nam zajedničkoj zemlji 1945, 1990. i 2011. godine.

„Jedan od najznačajnijih procesa u nastajanju ove predstave je bilo upravo istraživanje prošlosti, njenih ličnosti, upoznavanje Jugoslavije. Ova priča u prvi plan stavlja ženu, različite vidove borbe kroz države koje se ređaju”, rekao je o predstavi Aljoša Đidić, jedan od glumaca, dok njegova koleginica Staša Blečić dodaje da kao što se odigrava u Zagrebu, ova generacijska priča mogla se dešavati isto tako i u Beogradu jer je „ovo priča o nama i našoj istoriji na Balkanu”.

Složenu istorijsku priču uradili su mladi glumci Akademije umetnosti, pokazujući izuzetnu zrelost i s lakoćom se noseći i sa obimnim tekstom predstave koja traje nepuna četiri časa.

Savremenom istorijom bavi se i predstava „Sedam strahova” Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice. Ovo je drugi put da u ovom teatru rediteljka Selma Spahić poseže za tekstom Zeničanina Selvedina Avdića. Pre dve godine na „Dezireu” je ovaj teatar gostovao s predstavom „Fabrika” o zeničkoj železari, koju je takođe po Avdićevom tekstu režirala Selma Spahić. „Sevludin obrađuje teme koje govore o našem gradu. U ovoj predstavi otvaramo rane grada o kojima je trebalo da se progovori”, kaže Snežana Vidović, glumica.

Predstava se bavi ne samo sa biblijskim strahovima svakog čoveka već i jednom od mučnih ratnih priča, ispitujući poreklo zla u pojedincu.

Festival polako ulazi u svoju završnicu. U ponedeljak, poslednjeg festivalskog dana, publika će imati prilike da vidi predstavu „Mefisto”, koju je u budimpeštanskom teatru „Kulturna brigada” režirao Andraš Urban, i koreografiju „Amber”, koju je uradila Adrein Hod.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.