Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka zauzima novi kurs prema Kini i Rusiji

„Svet se menja, svet postale multipolaran. A to znači da postoji mnogo jakih država i sila u svetu. To su zemlje koje mogu da utiču na budući razvoj događaja – ne samo SAD i Kina, kako neki misle, već i mnoge druge nacije”, smatra Olaf Šolc
Немачка привреда зависи од Кине (ЕПА ЕФЕ - К.Б.)

Sudeći po onome što su najavili protagonisti takozvane „semafor-koalicije“ (SPD, Zeleni, FDP), Nemačka će ubuduće zauzeti novi kurs prema autoritarnim državama poput Rusije ili Kine. To su u više navrata naglasili različiti predstavnici tri vladajuće stranke, pre svega oni iz redova Zelenih.

Međutim, pitanje je kako nova vlada namerava da taj oštriji odnos prema Pekingu uskladi sa sve većom ekonomskom saradnjom s Kinom, piše Dojče vele. Da li to znači da nova vlada želi da se distancira od ekonomsko-političkog pragmatizma iz „ere Merkel"?

Kad Analena Berbok bude imenovana za novu ministarku spoljnih poslova, ona će morati da balansira, da pronađe način kako da uskladi zahteve sopstvene stranke za odlučnijim kursom prema Rusiji i Kini po pitanju ljudskih prava, s pragmatičnim pozicijama socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca. Može se pretpostaviti da on u sporu oko Tajvana ili Ukrajine neće biti spreman da rizikuje konfrontaciju s Pekingom ili Moskvom.

Poznati političari Zelenih, a pre svih Rajnhard Bitikofer, poslanik Evropskog parlamenta kojem je zabranjen ulazak u Kinu, redovno zahtevaju da Berlin u odnosu prema Pekingu zauzme „samouvereniju poziciju“. Samo, kako bi trebalo da izgleda ta „spoljna politika koja se orijentiše na osnovu vrednosti“, za koju se Analena Berbok zalagala tokom predizborne kampanje? Kako je uskladiti s ekonomskim interesima nemačkih izvoznika? Odgovori na ta pitanja mogu se samo naslutiti u koalicionom ugovoru.

Činjenica da se spoljna politika nove vlade prvi put spominje tek na 143. od 177 stranica koalicionog sporazuma, daje povod za zaključak da ona nije igrala preterano važnu ulogu u pregovorima stranaka, kao što je to bio slučaj sa zaštitom klime ili digitalizacijom.

Budući kancelar Olaf Šolc je, prilikom predstavljanja koalicionog ugovora, na pitanje Dojče velea o spoljnoj politici vlade odgovorio samo da je Nemačka posvećena Evropi i transatlantskom savezu sa SAD.

„Svet se menja, svet postale multipolaran“, rekao je Šolc.

„A to znači da postoji mnogo jakih država i sila u svetu. To su zemlje koje mogu da utiču na budući razvoj događaja – ne samo SAD i Kina, kako neki misle, već i mnoge druge nacije Azije: Koreja, Japan, Vijetnam, Indonezija, Malezija, Indija na primer. Jake zemlje iz Afrike ili s juga Amerike podići će svoj glas kada je u pitanju razvoj događaja u svetu.“

A šta bi u praksi značili ako svet ne bi bio multipolaran, odnosno ako bi dominirala „dva pola“ – SAD i Kina? I to tako snažno da se Nemačka između ta dva teškaša nađe doslovno „ukleštena"?

Jedna studija nemačke Fondacije Bertelsman bavila se izazovima pred kojima se nalazi nemačka ekonomija. U tom dokumentu razvijeni su različiti „scenariji globalizacije“, i svi oni ukazuju na i te kako rizike po nemačku izvozno orijentisanu privredu. Kod svih pet budućih scenarija – koji su razvijeni u saradnji sa Saveznim udruženjem nemačke industrije (BDI) – može se reći da će Nemcima ubuduće u lice duvati jači vetrovi u globalnom odmeravanju snaga.

U toj studiji može se videti šta u stvari znači „scenario G2“ – kako svet u kojem pravila igre diktiraju SAD i Kina naziva Fondacija Bertelsman. To je ujedno i scenario u kojem EU nije sposobna da se obraća „jednim glasom“, kada je reč o spoljnoj i ekonomskoj politici i nastupu prema Pekingu. Fondacija tu govori o „svetu u trajnoj krizi“ koji ništa dobro ne donosi izvozno orijentisanoj Nemačkoj.

Mnogo govori i činjenica da bi nemački interesi bili „relativno dobro zaštićeni“ u scenariju koji predviđa „novi Hladni rat“, u kojem bi uglavnom SAD, Evropa i Kina dominantno određivali svetska zbivanja

Berlinski trust mozgova „Meriks“, koji se u svom radu bavi Kinom, pre nekoliko nedelja sumirao je aktuelnu situaciju po pitanju kineske spoljne i ekonomske politike.

U istraživanju pod naslovom „Korekcija kursa: promenljivi kineski pristup ekonomskoj globalizaciji“ autori ukazuju da donosioci odluka u Pekingu sve intenzivnije diktiraju pravile igre po pitanju ekonomske saradnje s međunarodnim partnerima. To bi moglo da ima ogromne posledice po nemačke firme u Kini.

Strane kompanije u Kini su „de fakto na putu“ da postanu sve više kineska preduzeća, a ne kao do sada – firme koje su integrisane u globalne distributivne tokove svetske privrede.

„One se ne odvajaju od Kine, više se može reći da svoje poslovanje u Kini odvajaju od svojih globalnih biznisa“ – tako glasi zaključak analize berlinskih stručnjaka za Kinu. I pri tom je to samo jedna, ali ipak ključna posledica nove kineske ekonomske doktrine – poznate pod imenom „dva krvotoka“.

Na primeru nemačkih proizvođača automobila i mašina jasno se vidi u kojoj meri nemački privredni rast zavisi od razvoja kineske konjunkture. Ako Kinezi kupuju mnogo nemačkih proizvoda, onda to Nemačkoj donosi dobru zaradu i garantuje blagostanje u zemlji.

„Da Kinezi proteklih godina od nas nisu kupovali toliko puno automobila i mašina, to onda ne bi bilo dobro za našu privredu. Postoji korelacija između kineskog i nemačkog ekonomskog rasta. To je neugodna istina, ali to je tako. Da li želimo to da ugrozimo u vremenima nakon ere Angele Merkel“, zapitao se nedavno publicista i dobar poznavalac Kine Volfgang Hirn u članku koji je objavio u listu „Berliner cajtung“.

Stranke nove koalicije, kako stoji u ugovoru, žele i ubuduće da forsiraju tesne odnose sa SAD i drugim „partnerima koji dele iste vrednosti, kao što je Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja“. To su zajedničke vrednosti, poput demokratije i ljudskih prava, i one bi u budućoj spoljnoj politici Berlina trebalo da budu malo jače gurnute u prvi plan.

„Želimo i moramo da kreiramo naše odnose s Kinom u okviru dimenzija partnerstva, takmičenja i rivalstva sistema. Želimo da sarađujemo s Kinom gde god je to moguće, ali imajući u vidu ljudska prava, kao i važeće međunarodno pravo“, navodi se u koalicionom ugovoru buduće nemačke vlade, piše Dojče vele.

Ali, šta će da urade Nemačka i Evropa ako Peking ne bude hteo da prihvati saradnju po pravilima igre „semafor-koalicije“ koja se baziraju na poštovanju određenih vrednosti?

 

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Кад су год левичари владали у земљама Великих играча, избијале су којекакве глупости, које је десница касније пеглала колико је могла. Сетимо се славопојки Деведесетих на рачун победа левице у Великој Британији, САД, Немачкој... истих оних левичара који су распалили по нама 1999. Да није било десничара Ширака, пливали би Београђани преко Саве и Дунава. Ево их левичари у Немачкој - поново крећу...
драган лучић
''Немачка заузима нови курс према Кини'' је отприлике исто као ''Црна Гора заузима нови курс према Немачкој''.
драган лучић
Зато пише ''отприлике''. Јер није потпуно исто. Флоскула о копирању. Сви копирају све. Није свака нација стварала свој периодни систем елемената, једном кад га је Мендељејев направио. Нити свој ауто, авион, рачунар... Немци могу само да сањају о неким технолошким достигнућима Кинеза попут Мициуса. Али свако има право на свој избор, рече ђаво и седе у коприве. Задржите ваш Сименс а ја ћу свој Шиаоми.
Jimmy
Nije, s obzirom da Nemci ne trce da kupuju crnogorske automobile i da kopiraju njihovu tehnologiju.
bata
eh kad bi svet mogao biti onakav kako ga zapadnjaci zamišljaju.... na svu sreću rusi , kinezi i ostali su se opametili i otvorili oči.
Горка истина
У Русији десетине фабрика производе робу немачких фирми. У Немачкој ни једна не прави руски гас.
Mustafa Aga
Nije prvi a izgleda ni zadnji put da su Nemci na pogreshnoj strani istorije...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.