Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otisak vremena kosmosa-blizanca

Пре „Великог праска”

KOSMOLOGIJA 
Šta je postojalo pre početka svega koji naučnici nazivaju „Velikim praskom” (Big Bang)? Opšta teorija relativnosti nije ni zavirila u razdoblje koje se označuje nultim vremenom (T=0). Doskora su fizičari smatrali da to nema naučnog smisla, da je to više religijska zagonetka.

Sveti Avgustin je još u četvrtom stoleću zapisao da „svet nije sačinjen u vremenu, već od vremena” i da je stvoren ni iz čega. Vreme je započelo tek kada je utemeljen, a Bog je večan, izvan vremena. Kada ga je izvesni radoznalac pitao „šta je Bog radio pre nego što je stvorio vaseljenu”, ranohrišćanski filozof i teolog je smesta uzvratio: „Pripremao je pakao za ljude koji postavljaju takva pitanja”.

Savremena kosmologija uči da je pojam vremena besmislen pre začetka kosmosa, zato se malo ko usuđivao da izučava šta je prethodilo strahotnoj eksploziji u kojoj je rođen (13 milijardi i 700 miliona godina ranije), iz beskrajno majušne tačke nepojamno velike gustine. Ako ga zamislimo kao veliki balon, on ni do dana današnjeg nije prestao da se naduvava (širi se 20 miliona kilometara u minutu!).

Dosadašnji naučni proračuni i ogledi priličo su verodostojno dočarali potonja zbivanja.

U minulih nekoliko godina, međutim, uobličila se nova pretpostavka, stručno nazvana kvantno-gravitaciona petlja (LQG), nagovešćujući da je „kvantni skok” bio preteča „Velikom prasku”, što znači da je sadašnji kosmos proistekao iz drugog koji se urušio. Ali kako je on izgledao i dalje je bez neobjašnjivo.

Nagoveštaji vremena

Nedavno je Adrijen Eriksek iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (SAD) objavio da je rani kosmos, verovatno, zadržao otisak vremena pre „Velikog praska”. Proučavao je kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje (CMB), svetlost isijanu kada je kosmos imao samo 400.000 godina (najranije detinjstvo).

(/slika2)Iako se ono rasprostire, uglavnom, podjednako u svim smerovima, na pojedinim tačkama uočena su (satelit COBE 1992.) majušna kolebanja (fluktuacije) za koja se pretpostavlja da su zameci kasnijih galaksija, što je nagoveštaj da našem kosmosu ishodište neki prethodni. Smelu pretpostavku potkrepio na novijim podacima iz merenja pomoću „Vilkinsonove mikrotalasne anizotropske letelice” (WMAP), odaslate 2001. da nastavi započeta osmatranja. Kosmos je, dakle, nastao sam od sebe (spontano) iz naizgled praznog prostora.

Ni ostali fizičari nisu sedeli skrštenih ruku. Nekoliko meseci ranije Alehandro Koriči, s Nacionalnog nezavisnog univerziteta u Meksiku, i Parampret Sing, iz Perimeter instituta za teorijsku fiziku u Kanadi, ponudili su uzbudljiv odgovor: kosmos pre nepojamne eksplozije morao je u velikoj meri da liči na sadašnji. Svoje tumačenje obznanili su, kao i Adrijen Eriksek, u uglednom časopisu „Fizikal rivju leters”.

Ostala je zagonetka za naučna dočaravanja (modeli) koja su odgonetala jedinstvenost (singularnost) zaumnog rasprskavanja ni iz čega: da li je na suprotnom kraju događaja tzv. kvantno penušanje ili uobičajeno prostor-vreme? U slučaju da je postojalo kvantno penušanje, ne može se govoriti o prostor-vremenu, ni pojmu vremena uopšte.

Izučavanje koje smo obavili pokazuje da je na drugoj strani kosmos kao naš, naglašava Parampret Sing.

Zaključak se zasniva na prethodećem proučavanju, sa izvesnim bitnim razlikama. Prošle godine je Martin Bodžovold, fizičar sa Pen stejt univerziteta (SAD), pokazao je da je kosmos s druge strane „kvantnog skoka” opstojao. Iako su matematički proračuni valjani, nijedno posmatranje iz našeg ne vodi razumevanju bivšeg.

Alehandro Koriči iParampret Sing su dodatno približavanje izveli pomoću jednačine nazvane kvantno ograničenje, dokazavši da je izvesno kolebanje u obimu i pobudi (impuls) iz starijeg kosmosa sačuvano. A to znači da su vladali isti fizički zakoni i, naročito, isti pojam vremena kao u sadašnjem. Današnji bi mogao da se odlikuje mnogim istovrsnim svojstvima kao prethodnik u istom razdoblju uoči „Velikog praska”. U tom smislu imao bi vlastitu sliku u ogledalu, s granicom koju označava „Veliki prasak” ili „kvantni skok”.

Pre nego što se urušio u sebe (beskrajno sabio), morao da je bude kao naš kada bismo mogli da zavirimo u samo nastajanje.

Praistorija praistorije

Postojanje kosmosa-blizanca ne mora nužno da znači da je svaka pojedinčna osobina jednaka u oba: to ne podrazumeva, na primer, da je neko drugi živeo vaš život. Kao što dvoje blizanaca nemaju iste otiske prstiju. Čak su se i galaksije, možda, oblikovale i raspoređivale na drugačiji način.

Prvi letimičan nagoveštaj vremena uoči nastanka našeg kosmosa – poslednji u nizu širećih i skupljajućih – nešto ranije obelodanio je profesor Martin Bodžovold, sa Pen stejt univerziteta (SAD), u časopisu „Prosidings of Rojal sosajeti A”. Zadivljujući uvid u praistoriju praistorije. Opisano Opštom teorijom relativnosti Alberta Ajnštajna, pre gotovo jednog stoleća, poreklo „Velikog praska” je s matematičkog gledišta besmisleno stanje – jedinstvenost (sungalarnost) bez zapremine (jednaka nuli) beskrajne gustine i beskonačno zagrejane (energija). Uobičajeno tumačenje je da je sve, uključujući vreme, otpočelo tim događajem bez premca, otuda nije smisleno zapitati se šta je bilo ranije.

Sa svojim saradnicima on je u mislima zakoračio u nepoznato, u doba pre „Velikog praska”, oslanjajući se na novu teoriju koja objedinjuje opštu gravitaviju i kvantnu teoriju (svet čestica sitnijih od atoma) da bi uspostavio okvir za pitalicu: da li je tome išta prethodilo? Vrativši u promišljanju naš kosmos unatrag, kao kada okrećete unazad kazaljke na satu, otkrio je da je početna tačka imala najmanju zapreminu koje nije jednaka nuli i najveću energiju koja nije beskrajna. Iz matematičkih izračunavanja ukazala se pukotina u neprozirnom zidu postanja.

Ispilio se obrnuti kosmos s druge strane „Velikog praska”, slika u ogledalu našeg, koji se širi s proticanjem vremena obrnutim smerom!

I kao u ovom kosmosu u kojem obitavamo, umešalo se načelo neizvesnosti Vernera Hajzenberga koje uvodi suštinska ograničenja da saznamo kako je onaj izgledao. Učenje se tiče, naravno, temeljnog određenja kvantnog sveta da ne možete (ma koji posmatrač) u isti mah znati (izmeriti) i položaj i brzinu subatomske čestice. Ma koliko matematički ishodi bili tačni, nikada nećemo do kraja saznati koliki je bio i da li sadašnji verodostojan umnožak pređašnjeg.

Večno vraćanje u svemu istovetnog kosmosa onemogućeno je očiglednim „kosmičkim zaboravom”.

Dvojica Francuza, blizanci Igor i Griška Bogdanov uhvatili su se ukoštac s glavolomnom zagonetkom godinama ranije, što je posvedočeno u knjizi „Pre Velikog praska” koja se na samom izmaku 2006. pojavila na srpskom jeziku (izdavač Megatrend univerzitet). Objašnjavajući šta su brojni blistavi mislioci saopštili, zaključili su da u „srcu tame” nešto postoji – sto milijardi puta sitnije od atomskog jezgra, nulta dimenzija ili zamišljena tačka, bez veličine i van vremena – čista informacija. A to znači da je sam prapočetak, prethodnica „Velikog praska”, matematičke prirode.

Svojevrsni „matematički kod” kosmosa – poruka utisnuta u iskonskoj nuli, kao što je to genetički kôd za ljudski rod.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.