Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Defileom brodova obeleženo sećanje na obnovu „Pančevca”

Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. godine. – Svečanost su organizovali Ruski dom i Ministarstvo unutrašnjih poslova
(Фото: Спутњик Србија / Лола Ђорђевић)

U znak sećanja na događaj od pre 75 godina – puštanje u rad obnovljenog Pančevačkog mosta i potvrde da su sovjetski i jugoslovenski narodi zajedno ispisivali stranice knjige herojske istorije svojih zemalja – juče je održana prigodna svečanost. Organizovali su je Predstavništvo Rosotrudničestva u Srbiji – Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom” i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Uz pratnju orkestra Ministarstva odbrane „Stanislav Binički” priređen je defile brodova rečne policije MUP-a Srbije s prolaskom ispod Pančevačkog mosta. Prisustvovali su Mitar Jokanović, predstavnik Direkcije MUP-a Srbije, Aleksandar Živković, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, predstavnici rukovodstva Pančeva, Adam Sofronijević, direktor „Srbijamarke”, predstavnici diplomatskog kora Rusije, Predstavništva Rosotrudničestva u Srbiji, Aleksandar Timofejev, istoričar sa Instituta za noviju istoriju Srbije...

Jevgenij Baranov, direktor Ruskog doma, istakao je da Pančevački most nije samo objekat koji povezuje Beograd s Pančevom i severnom Srbijom već je to prvenstveno simbol gvozdene, neraskidive veze koja spaja naše narode. U znak sećanja na ovaj važan istorijski događaj „Pošta Srbije” izdala je specijalnu marku.

Istorija mosta na Dunavu na ovoj lokaciji ipak je nešto starija od Pančevačkog mosta kakav danas znamo. Izvorni rečni dunavski kolos otvoren je 10. novembra 1935, i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle u prisustvu brojnih zvanica, među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. Gradnja rečne saobraćajnice s lukovima i lučnim obalnim stubovima, nazvane Most kralja Petra Drugog, privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećim u Evropi. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941, postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata.

Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika. Obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose borbe za oslobođenje. Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se vrati u život što pre, ali obnova je odlagana zbog obima posla. Kako bi ovaj proces bio ubrzan, Jugoslavija se za pomoć obraća sovjetskom rukovodstvu. Savet ministara SSSR-a odlučio je 27. septembra 1945. da ovaj zadatak poveri specijalnom građevinskom odeljenju. Radovima je rukovodio general-poručnik tehničkih vojnih jedinica Vladimir Golovko, koji je 1942–1944. bio načelnik železničke vojske Crvene armije. Glavni inženjer bio je jedan od istaknutih sovjetskih graditelja mostova Nikolaj Kolokolov. Upravo je on napravio plan prema kojem bi se radovi završili za samo godinu dana (prema procenama jugoslovenskih inženjera radovi bi trajali najmanje tri i po godine). Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten upravo na jučerašnji dan 1946. Beograđane je, kao takav, služio do polovine šezdesetih godina prošlog veka, kada je detaljno rekonstruisan.

Godinama, do izgradnje Pupinovog mosta, bio je jedini nad beogradskim dunavskim tokom. Ubrzo posle dobijanja novog mosta sve više građana, stručnjaka i inicijativa zalagalo se za njegovu detaljnu obnovu. I nije da je nadležni nisu najavljivali, ali na najavama je sve i ostalo. Uz obrazloženje da se prvo mora izgraditi most na Adi Huji. A kada će to biti, niko ne zna jer početak njegove gradnje gradski oci sele iz godine u godinu.

Zato i dalje i sve učestalije strahuju građani koji prolaze „Pančevcem”, ali izbora nemaju. Dok se čeka novi most, u međuvremenu je stigao i hladan tuš – izjava Zorana Drobnjaka, prvog čoveka „Puteva Srbije”, da Pančevački most treba srušiti i na njegovo mestu graditi novi. Mora li da dođe do rušenja i na osnovu čega je to Drobnjak procenio do dana današnjeg na dva naša upita na tu temu iz ovog preduzeća odgovore nismo dobili. Ali zato su stručnjaci za gradnju mostova izričiti – rušenje mosta je luksuz, mnogo bogatije zemlje znatno starije mostove od „Pančevca” obnavljaju i proširuju, a ne ruše ih. I dodaju: „Obnova, ojačavanje i proširivanje nekog mosta odavno nije za građevinsku struku filozofija.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.