Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad blokada puteva ugrozi slobodu kretanja

U kršenje zakona Republike Srbije ušao sam apsolutno svesno kako bih zajedno sa narodom sprečio znatno veću nepravdu, kaže za „Politiku” Savo Manojlović, jedan od organizatora subotnjeg protesta
Група грађана је у суботу ѕауставила саобраћај на међународном путу Е-70 кроз Београд (Фото А. Васиљевић)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su demonstranti koji su 27. novembra blokirali auto-puteve u Srbiji kršili Ustav i slobodu kretanja. Blokirajući važne saobraćajnice, ocenio je predsednik, oni su prekršili elementarnu normu, a to je sloboda kretanja, a potom dodao i da su „ugrožavali više sloboda drugih ljudi”. Kazao je i da skup nije bio prijavljen u skladu sa zakonom.

Vučićeva izjava da su demonstranti prekršili najviši pravni akt i zakon podelila je javnost. Na jednu stranu svrstali su se oni koji tvrde da pitanje blokade puteva nije regulisano Ustavom, već zakonskim normama. Na drugoj strani, našli su se oni koji su ocenili da je predsednik bio u pravu kada je govorio o kršenju Ustava.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i jedan od organizatora subotnjeg protesta, kaže da protestanti nisu prekršili Ustav i da bi, eventualno, mogli da odgovaraju za nešto drugo.

– Predsednik države bi trebalo da zna da pitanje blokade puteva nije regulisano Ustavom, već zakonskim normama. Blokada auto-puta jeste teži oblik i može potpasti pod krivično delo. Prohodnost auto-puta regulisana je međunarodnim konvencijama i spada u obavezu države. Svesno smo blokirali „Gazelu” da bismo sprečili razaranje pravnog poretka kroz neustavne zakone – kazao je Manojlović za „Politiku”.

On je dodao da je u kršenje zakona Republike Srbije ušao apsolutno svesno kako bi zajedno sa narodom sprečio znatno veću nepravdu, koja je podrazumevala legalizaciju otimačine i oduzimanje suverenosti od građana.

– Mogu da me osude zbog organizovanja protivzakonitih blokada, ali će istorija svima nama koji smo sprovodili blokadu dati za pravo – ocenio je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Nasuprot Manojloviću, Miloš Stanić, doktor ustavnog prava zaposlen u Institutu za uporedno pravo, kaže da je stvar prilično jasna.

– Ustav kaže, krajnje određeno u članu 54. da je mirno okupljanje građana slobodno, te da okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju, dok se zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju državnom organu, u skladu sa zakonom. Sasvim logično, Ustav predviđa i da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Bez bilo kakvog dodatnog misaonog rasipanja, ključno je upitati se na ovom mestu da li je konkretno okupljanje bilo prijavljeno, u skladu sa zakonom. Ukoliko je odgovor pozitivan, protivustavnosti nema. Međutim, ukoliko je negativan, onda je protivustavnost takvog delovanja, čini se, očigledna – kaže dr Stanić.

Dalje, navodi naš sagovornik, Zakon o javnom okupljanju razrađuje norme Ustava, pa se okupljanjem  smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. To, ocenjuje dr Stanić, nije sporno. Zakonom se predviđa da okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

– Da li je okupljanje bilo održano na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih? Da li neko tada nije mogao da ode u posetu bolesnom roditelju, detetu, prijatelju, rođaku? Da li je tada neko kasnije stigao u bolnicu? Možda je neka trudnica baš tada krenula na hitan porođaj. Eto, na ova pitanja bi mogao da odgovori svaki čitalac i da na taj način sam zaključi koliko jasna norma olakšava posao pravnicima – zaključio je dr Stanić.

Ne želeći da komentariše konkretne događaje s obzirom na to da trenutno obavlja funkciju sudije Ustavnog suda, Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, podsetio je na reči koje je izrekao pre dve i po godine, a to je da je odlika demokratske države tolerantno postupanje, odnosno omogućavanje građanima da izraze svoje političko i svako drugo mišljenje.

– Ali, upozoravam i apelujem na sve građane da poštuju Ustav, zakone i prava drugih jer je to obeležje svake moderne pravne države. Ukoliko se ta granica pređe, onda nadležni državni organi imaju pravnu obavezu da deluju u skladu sa Ustavom i zakonom – rekao je Petrov.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Не бих да се упуштам у дубљу полемику, али бих свакако волео да ми неки врсни познавалац уставног права објасни како интерес физичког лица (да гради нешто на некој атрактивној локацији) може бити јавни интерес? Такође, како то физичко лице може добити својину над јавним својином без надокнаде ако влада оцени да је то јавни интерес? Све ово је по новом закону о експропријацији омогућено!! Нема јавног интереса где нечија својина (приватна или јавна) прелази у приватно власништво другог лица!!!
dusan1
Očigledno da Srbi imaju 'kratak fitilj' i još kraće pamćenje. Oduvek (od hajduka i plački haračlija) se ovde politika vodila po drumovima . Da ne pominjem 5 oktobar i ostale proteste u zadnjih 20-30 godina . Ko sada zagovara pravo na 'čiste' puteve neka se priseti na koliko je i sam protesta i demonstracija učestvovao !
Dzordz
Neka blokiraju 6 meseci. Neće dobiti ni jedan glas više. Naprotiv.
Milan Subotic
A sta ako po hitnom postupku dodju da tebe isele iz kuce?
SrdjanM
Dobro razmislite, možda je i u vašem dvorištu, pod vašom kućom nešto vredne rude, ili je možda slučajno na putu nekom budućem "važnom" projektu... Ako država odluči, svako je potencijalni bezkućnik.
ivan
Нико никога неће иселити присилно или украсти оно што је нечије. Шта ће бити? Доћи ће држава и понудити паре, које су често много веће од реалне. И просечан човек са ових терена ће то здушно прихватити. После ће или да ћути или да се жали како му је неко узео дедовину, иако је сам пристао и продао за добар новац. Ово је толико виђен сценарио, готово отрцан. Али неки овде имају памћење златне рибице или свесно обмањују, тобоже се брину о правима народа.
Dejan
A da li neko krsi ustav time sto dolazi motkama i cekicima da bije demonstrante?
Vladimir
Da li neko krši ustav kada mučki udara, u glavu, čoveka koji samo stoji pored vozača vozila? Da li po zakonu čovek ima pravo da se brani ako mu je život ugrožen ili da brani drugoga, ako je život tog drugog ugrožen?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.