Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ujedinjenje opredelilo sudbinu naroda, srpsko iskustvo porazno

(фото Википедија)

Prvodecembarsko ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca opredelilo je sudbinu tih naroda, koji su pre 103 godine stvorili prvu zajedničku jugoslovensku državu, kaže istoričar Momčilo Pavlović i ističe da bilans „jugoslovenskog projekta” nije napravljen, ali da je sa današnjeg stanovišta srpsko iskustvo Jugoslavije, ipak, porazno.

Pavlović kaže da je Srbija u stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je proglašena prvog decembra 1918.godine u Beogradu, a 1929. godine promenila ime u Kraljevina Jugoslavija, uložila svoju državnost koju, uz Crnu Goru, do tada nisu imali ostali južnoslovenski narodi.

Srbija je, ističe, takođe, uložila i pobednički moral i kapital iz Prvog svetskog rata i da je u temelje zajedničke države ugradila na stotine hiljada stradalih u tom ratu.

„I u dobroj nameri pošla je, po mom mišljenju, od pogrešne pretpostavke – državnog jedinstva. Mi smo hteli da budemo jedinstveni, znalo se da je to država tri naroda , ali se računalo da će se ti narodi stopiti u jedan, jedinstven narod, kada žive u zajedničkoj državi'', navodi Pavlović, prenosi Tanjug.

Kako kaže, kralj Aleksandar Karađorđević proklamovao je jugoslovenstvo kao vrhovni cilj polazeći od premise i parole narodnog jedinstva, ali je to bilo neuspešno.

„Komunisti su kasnije na to narodno jedinstvo dodali drugu premisu i aksiom – bratstvo i jedinstvo, što se pokazalo neuspešno i dovelo je do brutalnog i krvavog građanskog rata sa zločinima na svim stranama”, kaže istoričar.

Srbija je, smatra Pavlović, 1918. godine imala izbor i mogla je da obnovi državnost koju, podseća nije izgubila u Velikom ratu, za razliku od Crne Gore koja je kapitulirala, ali je kao pobednica, saveznica i priznata država proklamovala cilj - oslobođenje ne samo Srbije, već i Slovenaca, Hrvata i Srba koji su živeli preko Save, Drine i Dunava.

„Računalo se da je to jedinstven narod koji je vekovima živeo odvojeno i da će se vremenom spojiti. Takve procene regenta Aleksandra, Nikole Pašića i spoljnog faktora uticale su da se srpsko političko rukovodstvo opredeli za zajednički život”, navodi Pavlović.

Dodaje da je državni okvir koji je postojao od 1918. do 1941. godine, odnosno 1945. godine, kada je monarhija zvanično ukinuta i proglašena republika, pružao državnu zaštitu Slovencima i Hrvatima od teritorijalnih pretenzija moćnog suseda kakva je bila Italija.

Granice koje su uspostavljene u Kraljevini, u Titovoj Jugoslaviji su, ukazuje Pavlović, malo pomerene.

Prema njegovim rečima, kada je monarhija revolucionarno preuređenja, skrojena je nova država kao „mehanički skup” naroda i narodnosti koji treba da se oslobode od navodnog velikosrpskog hegemonizma i ugnjetavanja, a na improvizan način su, dodaje, skrojene granice republika, kosovskometohijske oblasti i pokrajine Vojvodina.

„Te improvizovane granice nikada nisu temeljno razmatrane. Recimo, razgraničenje između Srbije , odnosno Vojvodine i Hrvatske, trajalo je svega nedelju dana. (Milovan) Đilas je imao komisiju koja je ta pitanja rešila, ali ti granični sporovi će tek kulminirati u narednim decenijama”, navodi Pavlović.

I prva i druga Jugoslavija su, prema oceni Pavlovića, stvorene u neredovnim prilikama i neregularnim uslovima, na improvizovan način i na brzinu.

„Nikada to nije izmereno na pravi način. Srbi i Hrvati nikada nisu živeli zajedno, nisu se poznavali dovoljno da bi odjednom mogli da se stope u jedno i da tako jedinstveni napreduju”, ocenjuje Pavlović.

Kako kaže, samo 22 godine od osnivanja prve zajedničke države ispostavilo se, dodaje, da se nisu spojili i da su Hrvati želeli sopstvenu autonomiju.

Pavlović, međutim, ističe da se Kraljevina Jugoslavija nije raspala iznutra kao Titova Jugoslavija , već udarom spolja, a nakon što je , kako kaže, raskomadana od fašističkih sila dogodio se genocid nad Srbima u NDH.

„Veliko je pitanje da li je posle Jasenovca i genocida mogla da se, na zaboravu i oprostu, stvori nova jugoslovenska zajednica. Ona je stvorena komunističkom diktaturom, na parolama, ali se ispostavilo da Tito nije ostavio dobar mehanizam koji bi tu zemlju držao na okupu u složenim međunarodnim okolnostima”, kaže istoričar.

Ističe da je prvi decembar jedan od najznačajnijih datuma u 20. veku za istoriju sva tri naroda, iako, kako kaže, Slovenci i Hrvati najznačajnijim datumom smatraju osamostaljivanje pre više od 20 godina.

„Ne verujem da ozbiljni ljudi mogu različito da tumače prvi decembar, koji je opredelio sudbinu svih naroda. Nas ne deli prošlost, deli nas sadašnjost”, navodi Pavlović.

Kako kaže, Slovenci i Hrvati svoju državnost danas etabliraju duboko u prošlost i grade je tako da su ugroženi od navodnog velikosrpskog hegemonizma ili „srpskog sveta”.

„Ta komunistička, kominternovska parola, koju su komunisti doslovno sprovodili, da se svi narodi i narodnosti slobode od velikosrpskog ugnjetavanja i hegemonizma i danas prisutna, samo ne u tom obliku. Prethodnih dana takve parole i političke floskule čuli smo na Kosovu”, zaključuje Pavlović.

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nolt
U autorov analizi nedostaju barem dva kljucna momenta: prvo polozaj Srbije je znatno pogorsan u toku prvog svetskog rata u trenutku Boljševičke revolucije. Srbija je izgubila svog glavnog saveznika i preostala je samo Jugoslavija kao rešenje koje je odgovaralo geostrateskim željama saveznika na Balkanu. Drugo, istorija Jugoslavije ne može se shvatiti ako se ne promatra i kao biznis porodice Karadjordjevic.
Olja
Stalno ponavljanje greske kralja Aleksandra postaje vise nego dosadno i nema nikakvu relevantnost u sadasnjici, niko nece vise zajedno da zivi u jednoj drzavi i niko nikog ne tera da zive zajedno, a greske mogu samo u anale i sud istorije.
fensi denser
a sada idemo u novu Jugu, sa Albancima i Makedoncima! što će da nam bude lepo....
Jorge
Sve je krenulo nizbrdo ubojstvom Stipice Radića.
Dejan
Prvu Jugoslaviju (kraljevinu) mogu da shvatim kao gresku i naivnost. Ali drugu Jugoslaviju (SFRJ) vidim iskljucivo kao zlonameran cin protiv srpskog naroda. Nakon Drugog rata smo se vec i previse poznavali i svako je mogao da zna koliko je (ne)moguc suzivot sa onim drugima. Ali ko je bio protiv - streljan je i obelezen kao "izdajnik". Ostadose samo poltroni i botovi koji su besramno tapsali "Vodji" koji je oduzimao buducnost njihovoj deci. Od tada mi se gade i botovi i ostale poltronske vrste

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.