Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nezavisni kandidati i slične zablude

Na javnoj sceni će se možda naći ambiciozni, nezavisni intelektualci s precenjenom idejom o sebi i svom novootkrivenom političkom daru. Uvek će biti i dokonih penzionera za koje je politički angažman razbibriga kada već nema partnera za šah ili kada su unuci negde daleko. Naravno, biće i onih časnih ljudi koji s najboljim namerama i osećanjem misije pokušavaju u poznim godinama da uđu u politiku – ali to je materijal od kojeg se prave zablude, a ne politički lideri

U traženju kandidata koji bi na predstojećim izborima trebalo da izađe na crtu aktuelnom predsedniku Srbije, opozicija razmišlja o nezavisnoj ličnosti – kakvom intelektualcu od ugleda, integriteta i prepoznatljivosti. Reč je o provereno lošoj ideji, o nerazumevanju politike kao zanata, ili još gore, o nerazumevanju politike uopšte.

Nezavisne intelektualce ništa ne kvalifikuje za visoke političke funkcije. Nema nikakve garancije da bi neko takvog profila umeo da pliva u mutnim političkim vodama ili u kalu neviđenog političkog primitivizma koji vlast svakodnevno proizvodi. Ljudi koji lepo i smisleno govore, koji se civilizovano ponašaju i svojom pojavom imponuju obrazovanijoj publici imaju svoje važno mesto na javnoj sceni, ali i u civilizovanijim društvima tehnologija vladanja podrazumeva brutalnost, beskrupuloznost, neprincipijelnost i odlučnost u sprovođenju teških odluka. Ovo poslednje se uči kroz život i politiku, a nezavisni intelektualci najčešće nisu imali prilike da tu veštinu uvežbavaju.

Politički život se u demokratiji odvija kroz partije i ne visi u „nezavisnom” bezvazdušnom prostoru. Nezavisni kandidat nema politički autoritet, nema sopstvenu bazu koja bi ga podržavala u međustranačkoj borbi ili u unutarpartijskim sukobljavanjima. Iako formalno nezavisan, takav kandidat apsolutno zavisi od onih koji ga predlažu i privremeno podržavaju, i od kojih pozajmljuje politički autoritet. Tako se postaje marioneta na koncu – nemoćni talac partijskih centara moći. Takav kandidat obično služi samo za jednokratnu upotrebu, a tako ga doživljavaju i njegovi privremeni sponzori.

U istoriji je bilo nezavisnih, nepartijskih ličnosti koje su ostavile dubok politički trag, poput Bizmarka ili De Gola, na primer, ali to su bila neka druga vremena i neki drugi ljudi. Takvih ličnosti danas nema ne samo u Srbiji već ni na svetskoj sceni. Konačno, ako nezavisni intelektualac već želi da uđe u politiku, zašto pre toga ne uđe u partiju, u njoj pokaže svoj politički dar i odatle se kandiduje?

Iskustvo uči da nezavisne ličnosti brzo nestaju s političke scene, kako se to dogodilo, na primer, iskusnom Dobrici Ćosiću, ili kako će se to verovatno dogoditi manje iskusnom premijeru jedne male susedne zemlje. Iskustvo uči da čak i „partijski političari”, kada se odreknu kontrole nad svojom partijom, mogu neslavno završiti karijeru. To se upravo dogodilo nekadašnjem lideru stranke koja je danas na vlasti.

Gore opisana politička logika važi i za fantazije o spasonosnim, ekspertskim vladama. U sferi politike je mnogo važnije političko nego ekspertsko znanje. Premijeri i ministri ne mogu uspešno funkcionisati bez političkog autoriteta, bez podrške partije i još uže, bez svog partijskog klana, svojih političkih dužnika i osoba od poverenja. (U Srbiji se može opstati na političkoj sceni i bez jakog partijskog uporišta samo onda kada postoji podrška nekog snažnog inostranog centra, ali to je sasvim druga tema.)

Na javnoj sceni će se možda naći ambiciozni, nezavisni intelektualci s precenjenom idejom o sebi i svom novootkrivenom političkom daru. Uvek će biti i dokonih penzionera za koje je politički angažman razbibriga kada već nema partnera za šah ili kada su unuci negde daleko. Naravno, biće i onih časnih ljudi koji s najboljim namerama i osećanjem misije pokušavaju u poznim godinama da uđu u politiku – ali to je materijal od kojeg se prave zablude, a ne politički lideri.

Traženje podobnog kandidata među ličnostima van političkih partija potvrda je duboke političke krize i krize autoriteta na rascepkanoj opozicionoj sceni. Taj defekt se neće popraviti izborom nezavisnog kandidata. Sve i da se dogodi nemoguće – da dođe do promene vlasti – ključni defekti političkog sistema samo bi se za trenutak prikrili, ali se ne bi otklonili. Sistem bi ubrzo dospeo u krizu, a sazrevanje i normalizovanje političke scene ponovo bi bilo odloženo.

Ponoviću teze koje sam već iznosio. Za Srbiju bi bilo od koristi da smanji broj poslanika i da se poslanici biraju direktno, a ne preko partijskih lista. Srbiji su potrebne dve ili tri velike opozicione partija s prepoznatljivom ideologijom i frakcijama koje daju dinamizam partiji, a da pri tome ne ugrožavaju njen opstanak. Srbiji ne trebaju nestabilne koalicije patuljastih partija koje ne bi znale šta bi s vlašću, čak i da je osvoje. I najvažnije, Srbiji su potrebni sposobni, ozbiljni i zreli političari za koje je politika vokacija. Formiranje ozbiljne opozicione scene je proces i zahteva vreme, a opozicija je u Srbiji uludo proćerdala već deset godina.

Ekonomista

https://nkatic.wordpress.com/

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
G. Katiću, bojim se da naša iskustva nisu pouzdana osnova za tvrdnje koje iznosite. S poštovanjem.
zoran stokic
Karl Poper: "U čijim rukama treba da počiva vlast?" je pogrešno postavljeno pitanje. Pitanje treba da glasi: "koliko moći prepustiti vlasti?" ili još tačnije: "kako da izgradimo takve političke ustanove da ni nesposobni i nemoralni vladar ne može da načini preveliku štetu?" Kako? Zauzdavanjem političke vlasti — samovolje i zloupotrebe vlasti — preko ustanova, pomoću kojih se vrši podela i kontrola vlasti. Boljem životu u državama vode samo jake institucije – a ne jake ličnosti.
Милан Панић
И још нешто господине Катићу: политика без струка и заната у какве се потпуно накарадно умешала је мања од нуле, ништа а обрнуто не важи. Нека ми неко наведе прецизно по ставкама опис радног места "политичар" и како то функционише "у ваздуху" без економије,привреде,војске,полиције,здравства, науке, просвете, културе...Немојмо више прецењивати једно крајње магловито "занимање"!
Mилан Панић
Ја бих господину Катићу чије текстове изузетно радо читам поставио (као и свима нама у преиспитивању) питање: Да ли ми треба једном за свагда да раскрстимо - прво сами са собом па логично и на изборима да не бирамо упорно ни "врховно божанство" ни "гонича робова" ни "Месију" већ финансијски сасвим независне "топ менаџере" државе чији смо послодавци и сходно томе можемо им у разумном временском року због очајних резултата рада дати отказ рецимо на изборима. Дакле "профил" Трампа а не "пролетера".
Небојша Катић
Одговорићу Вам контрапитањем. Да ли су Меркелова, Џонсон, Бајден, Макрон, Курц, или пре њих Кол, Саркози, Оланд, Блер, Клинтон итд. били или су финансијски независни „топ менаџери“? У најбољем случају, они постају финансијски независни тек када напусте функције и уновче услуге које су чинили великом бизнису као челници великих земаља. Политичким животом управљају другачије законитости од оних које важе у пословном свету, иако је неки облик менаџерског дара и овде неопходан.
Зоран Маторац
Ово сам издвојио из текста као суштину: "Реч је о проверено лошој идеји, о неразумевању политике као заната, или још горе, о неразумевању политике уопште".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.