Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK 27.11. 2021.

​Medijalna zarada za slajsove šunke

Moji favoriti za ovu nedelju su bogami preuzeti iz rečnika uglednih kulturnjaka, a ne pomodara: naša cenjena dramska spisateljica tako „edžektuje” kasetu, nemoćna da se priseti da može i da je izbaci, izvadi
(Драган Стојановић)

SRPSKI JEZIK I NOVOGOVOR

Kad sam pre nekoliko decenija učio da vozim, automobil je imao kuplung, bremzu, šoferšajbnu i anlaser. Već odavno su ih zamenili kvačilo, kočnica, vetrobran i mehanizam za paljenje. Još kojih dvadesetak godina ranije, moj otac, kicoš po prirodi, oblačio se i ponašao kom-il-fo (kako treba), poznavao bonton, bio pomalo gamen (mangup) i podjednako zazirao od klošara (beskućnika) i nuvo riš razmetljivaca (skorojevića). Jezik se stalno menja; dok engleski nije postao globalni esperanto – prevashodno zahvaljujući internetu i ekonomskoj snazi anglosaksonskog sveta – svi tehnički pojmovi stizali su nam iz nemačkog, a modni i izrazi za društveno ponašanje i diplomatski jezik oslanjali su se, gotovo isključivo, na francuski. Vremenom, pronašli smo (ili stvorili) naše reči kojima smo zamenili one strane, loše posrbljene, i postali jezički manje kolonijalno zavisni.

Ima tome već dugo vremena kako gospođa Rada Stijović, na stranicama Kulturnog dodatka Politike, misionarski pokušava da nauči narod (barem onu šačicu koja još čita novine) dobrom srpskom jeziku; ili barem da ga odvikne od nekih uvreženih i odomaćenih nepravilnosti (trebao sam, radi se o…, svašta nešto, stojim vam na raspoloženju itd.). Koliko vidim, njen napor je herojski i jedinstven jer gotovo nijedna merodavna ustanova za očuvanje i proučavanje jezika ne oseća potrebu da se oglasi povodom sve veće nakaznosti jezika kojim ne govori i piše samo „sirotinja raja”, nego bogami i oni koji to ne bi smeli da rade po opisu svog radnog mesta: novinari, urednici, televizijski voditelji i komentatori, prevodioci televizijskih i filmskih programa, sve vrste javnih mislilaca. Da preskočimo političare kojima jezik, uprkos prirodi njihovog posla, nikad nije bio jača strana.

Jezik je samo povod i dobar primer za ono što želim da shvatim: koji razlozi, koji skriveni, arhetipski kompleksi teraju čitavu naciju da se strasno ači, kvari i doslovno masakrira dobar srpski jezik? U ime čega nakazno posrbljujemo obične engleske reči za koje od vajkada postoje obične srpske reči, zašto stvaramo besmislene neologizme, zaboravljamo kako se koriste predlozi, slušamo zaglušujuću buku nakaradnog akcentovanja? Da li to radimo iz želje da tako ispadnemo pametniji, učeniji, moderniji nego što jesmo? Da potvrdimo da smo u duši i dalje tuđa kolonija, epigoni koji izopačeno oponašaju – ponekad ne shvatajući pravo značenje reči – neke zamišljene, „svetske” uzore. Da li je u osnovi svega samo kompleks malog naroda koji tako strasno oduvek želi da bude veeeliki? Ili je možda skorojevićki chic prihvatanja (ne)kulture farmi, zadruga i polupismene estrade koja prerasta u kulturološki model, nadovezujući se na neotesanost heroja ulice i maloletnih kriminalaca iz devedesetih?

Buljon s jajetom

Dođe mi da puknem od smeha kad pročitam beskrajna dušebrižničko-rodoljubiva natezanja oko upotrebe ćirilice ili latinice u konteksu očuvanja srpskog jezika; kao da glupost ne može podjednako uspešno da se piše i jednim i drugim pismom. Povodom apsurdne (i potpuno neostvarljive) odluke države da se zakonom i kaznama Srbadija prinudi na isključivu upotrebu ćiriličnog pisma u Srbiji, nedavno se oglasio samo provereni znalac srpskog jezika Ranko Bugarski i pozvao na zdrav razum (a ne samo na Klajna), javno se zapitavši zašto nijednom od tolikih brižnika ne smeta sistematsko upropašćavanje dobrog srpskog jezika, nego ih samo brine kojim će se pismom to i dalje raditi. Ali znamo da u ovo današnje vreme zdrav razum nije baš na nekoj ceni.

Nije više reč o nekom posebnom podkulturnom govoru kakav je, na primer, bio šatrovački; jezičke besmislice, malograđansko takmičenje da se izrazimo „stranski”, roje se na sve strane: navikli smo se po difoltu (obavezno, automatski podrazumevajući) na fokusiranje (umesto usredsređivanja), na gramatički nepravilan kalk iz engleskog najbolji ikada (od best ever – umesto „najbolji do sada” ili „najbolji svih vremena”), na benefit (korist), narativ (priču), stajling (umesto prosto rečeno: stil), ivent (događaj), na serijal (serija), kao što smo odavno ravnodušni na ponavljane besmislice u jelovnicima naših restorana (buljon sa jajetom, hemendeks sa šunkom i jajima) ili u reklamama (Like a Bosch, umesto „Kao Boš”; sale i akcija – umesto „rasprodaja” ili „sniženje”). Ali kao da nam to nije dovoljno, „svetski” jezik se svakodnevno obogaćuje: nisam baš ubeđen da li naše bake, kad odu u samoposlugu, znaju šta su slajsovi šunke i tart od šljive; teško nama ako bismo da se obavestimo o novim modnim trendovima (tendencijama, stilovima): nedavno pročitah da se kultna glumica engleskog pozorišta Helen Miren našla u središtu „beauty kampanje” „Loreala” u Parizu i da je tom prilikom nosila „sandale sa stejtment platformama”, „ne zazirući od bjuti iskoraka”. Opa, bato! Vidi ti nestašnu Helen!

Moji favoriti za ovu nedelju su bogami preuzeti iz rečnika uglednih kulturnjaka, a ne pomodara: naša cenjena dramska spisateljica tako edžektuje kasetu (eject), nemoćna da se priseti da može i da je izbaci, izvadi; učeni pozorišni kritičar nam objašnjava da Izbiračica Koste Trifkovića korespondira s našim vremenom, a privredni analitičar jednih od vodećih srpskih novina bez imalo srama zaključuje da „medijalne zarade u Srbiji rastu”. Druge novine, da ne bi zaostale u jezičkom žongliranju, upozoravaju da je izvesni prestupnik uhapšen, ali da nije procesuiran (protiv njega nije poveden sudski proces). Čak i na stranicama našeg Kulturnog dodatka – nedavno je napisano da je izvesna umetnica imala razloge za svoje postupke, „ali da je to ne abolira” (ne opravdava, ne prašta joj se). U ne tako dalekoj budućnosti, ako ovako nastavimo, biće nam potrebno titlovanje srpskih televizijskih programa i fusnote na kraju novinskih članaka. Da bi zadržali važnost one narodne – Govori srpski da te ceo svet razume.

Procedural „Plava krv”

Za kraj ostavljam jedan meni posebno drag biser iz štampanog TV programa (verovatno najčitanijeg dela dnevnih novina): preporuku da se svakako pogleda „procedural Plava krv”. Stvarno se čovek uči dok je živ: znam da postoje televizijske serije (pa čak i serijali, dobro de!), ali priznajem da za procedurale nisam znao! I dalje nemam pojma šta je pisac hteo da kaže tom rečju što liči na ime leka protiv hemoroida. Ko bi da se zabavi jezičkim kvizom jer mu je dosadila polemika ćirilica–latinica, naći će pravi zlatni rudnik u komentarima televizijskih sportskih reportera. Čini se da tražim dlaku u jajetu, ali mi se čini da je podjednako loše zaboraviti svoj jezik kao i izmišljati nakazne tuđice: da li ste primetili da je jedan tim ili sportista sada „u problemu”?; ranije je „imao problem”. Teniseri pogađaju „iz bekhenda”, a ne bekhendom, igrači u poluvremenu „odmaraju” (Šta: nogu? ruku? dušu?), a ne „odmaraju se”, a zadihani košarkaš reporteru „deluje jako agitovano”.

Ne brine me što i dalje sejvujemo, lajkujemo, forvardujemo; kao što je account već postao nalog i kao što već kačimo, a ne aploudujemo, nove reči za nove tehnologije dobiće vremenom svoje srpske verzije; rastužuju me pobude zbog kojih ljudi – kako školovani, tako i oni drugi – zamenjuju jasne i glasne obične srpske reči koje su koristili ceo život, nekim izmišljenim, nakaradnim, izveštačenim tuđicama čije značenje ni oni sami ponekad ne razumeju (ultimativno npr. više se ne odnosi na ultimatum, nego na nešto što je do juče bilo konačno, definitivno, kao ultimate collection).

Još jednom: jezik je samo dobar primer za ono što nam se događa – možda ne samo nama; obrazovanje slabi uprkos paradoksalnoj činjenici da je dostupnost informacijama demokratizovana i olakšana internetom i društvenim mrežama (prema pre nekoliko godina sprovedenoj anketi, polovina beogradskih maturanata ne zna šta je Berlinski zid); u doba kad je svako svoj majstor, bez pouzdanih merila kvaliteta, kad tiktokeri, influenseri i drugi samozvanci predstavljaju modele jedne kulture koja sve više postaje estrada lišena sadržine, nametnuta medijski od strane sumnjivih promotora, jezik takođe postaje hirovita igračka neznalica koje munjevitom brzinom odnose prevagu nad jezikom kojim bi trebalo da se izražava naša kulturna, duhovna, naučna i intelektualna baština. Kompleksi niže vrednosti gone nas da se kitimo tuđim perjem, čak i kad je ono veštačko, raščerupano i neukusno drečavo.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Још нешто. Чест плеоназам је "око десетак (педесетак, стотинак). Имам утисак да људи сматрају да је "око педесетак" (око око педесет) некако прецизније него само "педесетак". Што се накарадних акцената тиче њих форсира Оливера Ковачевић са РТС-а, она учи своје лепушкасте водитељке да се реч парламент изговара са јаким акцентом парЛАмент, па инЦИдент, инстРУмент, јуГОзапад и тако редом. Ти акценти парају уши и, како је аутор лепо рекао, стварају заглушујућу буку.
Зоран Маторац
Указао бих аутору на нешто чега се није дотакао. На остављање женских презимена у номинативу без обзира на положај у реченици. Навешћу неколико примера, и то баш са сајта „Политике“. У чланку о посети министарке Зоране Михајловић Горњим Недељицама стоје и овакве конструкције: — „Овде сте увек добродошли”, рекао је један од мештана у обраћању Михајловић, наведено је у саопштењу преноси Бета. — У саопштењу се додаје да су мештани замолили Михајловић да... Исто раде и са другим женама.
Баба
Текст погађа у срце ..и душу , бар понеког од нас. "Apropo"...тј . "Апропо" подршке коришћењу latinice у нас Срба питао бих аутора да ли има на беломе свету још који народ да користи , овако симултано и паралелно , ћирилицу и latinicu Ко обожава коришћење два писма сигурно је и за то да користимо два-три језика. Или да користимо две-три-четири домовине.
Драгољуб В.
У начелу одличан текст, са непотребним уметањем теме два писма у једном језику и позивањем на "дежурне ауторитете". Ако нам је нормално да англисти, италијанисти и сл. воде главну реч у уређивању и нормирању српског језика, хајде онда да укинемо србистику као сувишну дисциплину (ионако је већ довољно потиснута и маргинализована, сада већ и на нивоу закона). Борба против кварења језика не треба да се води подржавањем других облика насиља над њим.
Борис М. Бања Лука
Немам појма како аутор очување српског језика (које подржавам) одваја од очувања ћирилице. Ваљда су други народи који истим писмом пишу назадни или шта (Руси, Македонци, Бугари итд.)? Не знам шта је ту апсурдно. Нове ријечи се стално уводе у језик и то није особина само српског него свих језика. Погледајте само уплив латинског или грчког, а у тексту су поменути други језици. Главни узрок рогобатног превода и посрбљавања англицизама је неначитаност говорника. То је поразно за новинаре и писце.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.