Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cene hrane i dalje rastu

Cene žitarica, šećera, biljnih ulja, mleka i mlečnih proizvoda i mesa, porastao je za 27,3 odsto u odnosu na novembar 2020. godine
Цене хране у свету расту четрвти месец заредом (ЕПА ЕФЕ - А.П.)

RIM – Cene prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima porasle su u novembru četvrti mesec zaredom, vođene snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, iznosio je u proseku 134,4 poena prošlog meseca, što je njegov najviši nivo od juna 2011. i rast od 1,2 odsto u odnosu na oktobar, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu te svetske agencije.

Ovaj pokazatelj, koji prati mesečne promene globalnih cena pet osnovnih životnih namirnica - žitarica, šećera, biljnih ulja, mleka i mlečnih proizvoda i mesa, porastao je za 27,3 odsto u odnosu na novembar 2020.

Najveći rast su u novembru su zabeležile cene mleka, za 3,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je rezultat snažne globalne uvozne tražnje za puterom i mlekom u prahu, jer su kupci nastojali da obezbede spot isporuke u očekivanju da će se situacija s ponudom na tržištu pogoršati.

Žitarice su poskupele za 3,1 odsto u odnosu na oktobar, a u poređenju s novembrom 2020. godine beleže rast cena od 23,2 procenta. Izvozne cene kukuruza su blago povećane, međunarodne cene pirinča su ostale uglavnom stabilne, dok su cene pšenice dostigle najviši nivo od maja 2011.

Porast kotacija pšenice je odraz velike potražnje u uslovima oskudne ponude, posebno pšenice visokog kvaliteta, ali je njihovom povećanju doprinela i zabrinutost zbog prevremenih kiša u Australiji i neizvesnost u pogledu potencijalnih promena izvoznih mera u Ruskoj Federaciji.

Cene šećera su u novembru napredovale za 1,4 odsto na mesečnom nivou, dok su na međugodišnjem skočile za skoro 40 procenata. Taj rast je prvenstveno vođen višim cenama etanola, mada su velike isporuke iz Indije i pozitivni izgledi za izvoz šećera iz Tajlanda ublažili pritisak na uzlazni trend kotacija.

Što se tiče biljnih ulja, njihove cene su opale za 0,3 procenta sa rekordnog nivoa dostignutog u oktobru, usled pojeftinjenja sojinog i repičnog ulja, kao i nižih cena sirove nafte. Globalne cene palminog ulja ostale su čvrste.

Međunarodne cene mesa su takođe pale za 0,9 procenata, četvrti mesec uzastopno, pod uticajem smanjenja kineskih kupovina svinjskog mesa. Snažno su potonule i kotacije ovčijeg mesa zbog povećane izvozne ponude iz Australije. Cene goveđeg i živinskog mesa su uglavnom mirovale, prenosi Tanjug.

U odvojenom izveštaju, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi na 2 791 milion tona u 2021. godini, što je novi rekord i za 0,7 odsto više nego prošle godine.

U poređenju sa 2020. godinom, procenjuje se da će proizvodnja žitarica krupnog zrna i pirinča širom sveta porasti za 1,4 odsto, odnosno 0,9 odsto, respektivno, dok će proizvodnja pšenice opasti za 1,0 procenat.

Takođe se predviđa da će globalna potrošnja žitarica u 2021/22. godini porasti za 1,7 odsto na 2 810 miliona tona, te da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2022. godine pasti za 0,9 odsto.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Повећање цена хране уопште није краткотрајна појава. Сви чиниоци производње су поскупели тако да ће следећа жетва тешко бити јефтинија од овогодишње.
boza
Tek toliko o onome da ce prehrambena kriza pogoditi samo siromasne zemlje.
Mare
Pogodiće sve ali će simašne zemlje gore proći. Uzmimo za primer da naš čovek proizvede 100t pšenice. Gde će prodati kod nas za 3e/kg ili u Nemačkoj po 15e/kg? Kada svi to urade ostaćemo bez nje pa ćemo uvoziti iz neke druge zemlje po recimo 8e/kg. Time će hleb poskupeti, tražiće se veće plate kako bi imali da preživimo, da bi imali veće plate moraju sve cene da se podignu i ma kraju će taj imati više apoena ali će kupiti isto ili manje. A da ne pričamo što ljudi više cene uvoznu robu od domaće.
Борис М. Бања Лука
@boza Цијене хране не утичу на богате. Такви немају појма колико кошта векна хљеба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.