Dečja graja u odajama barona

Bočar – Dvorac Hertelendi konačno je zasijao nekadašnjim sjajem. Lepa građevina na severu srednjeg Banata u ovom veku je privlačila pažnju nizom loših vesti povezanih s njenom obnovom. Vojvođanske vlasti su odlučile da se dvorac obnovi i prilagodi smeštaju dece ometene u razvoju. Lepa ideja se izrodila u suprotnost, ne samo da započeta rekonstrukcija nije završena nego su i otkrivene malverzacije kojima su pojedinci hteli da steknu ličnu korist. Međutim, u međuvremenu su radovi nastavljeni, nedavno i završeni, te je dvorac potpuno obnovljen. Već na proleće ovde se očekuju deca predškolskog uzrasta i đaci prva četiri razreda osnovne škole iz cele Srbije koja će doći u školu u prirodi.

Na vlastelinskom imanju porodice Hertelendi u Bočaru izgrađena su tri dvorca, dva su opstala, a jedan je obnovljen. On je kroz vreme postao vlasništvo srpske familije barona Bajića, koja se bavila pivarstvom, a drugi je nastanila bogata nemačka vlastelinska porodica Alojza Bajera. U njemu je danas osnovna škola.

Za dvorac koji je u potpunosti obnovljen stručnjaci iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture su 2019. utvrdili da je on sam po sebi spomenik kulture. Dvorac poseduje arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti i predstavlja u izvornom obliku očuvan i skladan primerak rezidencijalnih građevina, klasicističkog stila, kakve su u Vojvodini građene početkom 19. veka. U ovakvim zdanjima su boravili ljudi koji su obeležili istoriju, a u ovom, o kome je sada reč, živeo je veliki župan Torontalske županije Jožef Hertelendi. On je stolovao u Velikom Bečkereku, danas Zrenjaninu, i tada i sada najvećem banatskom gradu. Imanje Hertelendijevih je preparcelisano i presečeno dvema ulicama. Jedan deo imanja je pretvoren u privatne parcele, a na delu koji je u javnoj svojini nalazi se fudbalsko igralište.

Posle Drugog svetskog rata u dvorcu je bila smeštena škola s fiskulturnom salom, a u jednom periodu ovde se nalazila seoska diskoteka gde su se održavale nadaleko čuvene igranke.

Na razmeđi dvaju vekova građevina je pretrpela najteži period, kada su u njoj boravila duševno obolela lica, među kojima su bili i oni koji nisu imali nikog ili su ih se svi odrekli.

Kad više nije bilo ni minimalnih uslova, bolesnici su raseljeni po drugim ustanovama, a zdanje nekadašnjeg impozantnog izgleda i dalje je propadalo. Tada je odlučeno da se dvorac renovira, a planirano je da se stvore uslovi za život dece ometene u razvoju. Počela je rekonstrukcija, koja se odužila, pa se onda posumnjalo u dobronamernost izvođača radova i političara i istraga je otkrila malverzacije u njihovoj sprezi. Akteri su osuđeni, a radovi su kasnili jednu deceniju.

Ipak, dvorac u kom su nekada živeli baroni uskoro će naseliti deca i prostorom će zavladati dečja graja. Radovi su potpuno okončani, a sada građevina po raskoši liči na onu od pre dva veka. Jedino su dodati kompjuteri, pametne školske table, parno grejanje. Zgrada je u potpunosti opremljena.

– Oko stotinu mališana može ovde da boravi u isto vreme. Na raspolaganju su im sobe sa po dva, tri i četiri kreveta. Tu su i učionice, toaleti, kupatila. Izgrađena je i nova sportska sala. Tu je i veliko dvorište za igru i niz drugih sadržaja – kaže Novica Blažin, master menadžer turizma sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koga su Vlada AP Vojvodine i opština Novi Bečej, osnivači svojevrsnog Kreativnog centra u dvorcu u selu Bočar, postavili za direktora u njegovom osnivanju.

Pred njim je veliki posao da organizuje život škole u prirodi za predškolsku decu i onu koja idu u prva četiri razreda osnovne škole. Njemu će pomagati i dvadesetak saradnika, raznih stručnjaka. U opštini Novi Bečej se nadaju da bi pomenuti centar bar donekle mogao da oživi selo Bočar na severu zemlje i zaustavi njegovo odumiranje.