Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na kazne i penale iz budžeta odlazi 280 miliona evra

„Mera invest”, Marka Miškovića mogla bi da bude obeštećena više od 50 miliona evra po osnovu arbitražnog spora protiv države, navode iz Fiskalnog saveta
(фото Д. Јевремовић)

Za kazne i penale država je u budžetu za sledeću godinu opredelila oko 280 miliona evra. Osim što ovaj izdatak iz godine u godinu privlači pažnju, jer je u prethodnoj dekadi na njega otišlo oko milijardu evra, izostaju objašnjenja o prirodi kazni koje država plaća, kao i sa kim i zašto vodi sporove.

Predstavnici Fiskalnog saveta podsećaju da su 2010. ovi troškovi iznosili svega 30 miliona evra, da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom predviđeno je oko 150 miliona evra.

– Tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući. Ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. ostaje nepoznanica. Izdaci za kazne i penale suštinski se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od državnih organa. Budžet najvećim delom ne nudi objašnjenje u vezi sa prirodom kazni koje država plaća, tipu izgubljenih sporova i slično, što je, s obzirom na to da je ovaj problem poprimio ogromne razmere, moralo da se učini – navode iz Fiskalnog saveta.

Izuzetak su izdvajanja za početak procesa restitucije od 80 miliona evra koja su jedina u budžetu jasno naznačena. Preostalih 200 miliona evra kazni i penala ostaju potpuna nepoznanica.

– Rekordno visoka izdvajanja za kazne u 2022. moguće je delimično objasniti iz drugih izvora, što nije ni dovoljno ni precizno. Vlada bi morala već u rebalansu u potpunosti da razjasni šta stoji iza ovog fenomena – napominju iz Fiskalnog saveta.

„Politika” od Ministarstva finansija nije dobila odgovor šta je razlog za planiranje rekordno visokog izdatka u budžetu za sledeću godinu na ime kazni i penala, kao i o kojim sporovima je reč.

Predstavnici Fiskalnog saveta navode da će najveći deo biti realizovan sa razdela Ministarstva finansija (140 miliona evra, bez restitucije), sudova zajedno sa Ministarstvom pravde (30 miliona evra), MUP-a (10 miliona evra) i Ministarstva odbrane (sedam miliona evra).

– Iz posrednih izvora koji nisu deo uže budžetske dokumentacije može se naslutiti priroda dela ovih troškova. Tako, recimo, naše analize ukazuju na to da bi snažan porast kazni na razdelu Ministarstva finansija mogao da bude priprema za isplatu na ime investicionog spora sa kompanijom „Mera invest” koji se vodi pred međunarodnom arbitražom. Malo je javno dostupnih detalja u vezi sa visinom odštete koja bi trebalo da bude isplaćena, premda postoje naznake da bi ona mogla da premaši 50 miliona evra – ukazuju iz Fiskalnog saveta.

Ovo nezavisno telo je u oceni rebalansa budžeta za 2021. navelo da se šest investicionih sporova vodi protiv naše zemlje i da je u jednom od njih, koji vodi „Mera invest” već presuđeno da Srbija mora da plati odštetu. Premda je naša zemlja tokom 2021. pokrenula poništenje presude, što će produžiti čitav proces. Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da su detalji ovog spora nepoznati, ali da postoje indicije da bi suma potencijalne isplate mogla da iznosi nekoliko desetina miliona evra.

Podsetimo, „Politika” je svojevremeno pisala da je Srbiju pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova sa sedištem u Vašingtonu, tužila kompanija „Mera invest” sa Kipra, koja je u vlasništvu Marka Miškovića. Povod za spor koji je pokrenuo sin vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića, bio je poreski dug od 320 miliona dinara. Specijalni sud osudio je Marka Miškovića zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu uplate u državni budžet utajenog poreza.

U oceni predloga zakona o završnom računu iz Fiskalnog saveta upozoravaju da nije razjašnjeno po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2020. U završnom računu prikazana je samo ukupna suma ovih troškova od 190 miliona evra, što je sporno jer je reč o neproduktivnom rashodu koji stalno raste. Ovaj iznos je četiri puta veći nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine.

– Odsustvo detaljnog prikaza sume po kaznama može se u određenoj meri tolerisati u Zakonu o budžetu (premda bi i u ovom dokumentu mogla da se da makar opšta struktura koji tipovi sporova su u pitanju, posebno za one koji su već okončani), budući da je tu reč o planskim veličinama i da postoji potreba da se ne prejudicira ishod sudskog spora pre samog okončanja. Međutim, opravdanja nema za potpuno odsustvo tih informacija u završnim računima, jer oni pristižu u momentu kada su sve isplate uveliko izvršene i proknjižene – navode iz Fiskalnog saveta.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, takođe smatra da bi pregled informacija o plaćenim kaznama u završnom računu trebalo da bude jasno prikazan i da sadrži podatke o broju i osnovu izgubljenih sporova.

– Ne vidim razlog zašto informacije ne bi bile prikazane detaljnije. Ono što sada vidimo u završnom računu jesu samo brojevi i poređenje ukupno plaćenog iznosa sa onim koji je planiran u budžetu uz obrazloženja koja ne govore mnogo – kaže Nenadić.

Kada je reč o predlogu zakona o budžetu on napominje da informacije takođe treba da budu detaljnije, svuda gde se to može učiniti. Prema njegovoj oceni visok iznos za kazne i penale može da ukaže da je samo reč o boljem planiranju budžeta nego što je bilo ranije i da se sada ispravnije predviđaju troškovi.

– Može da bude i to da je država dovela samu sebe u situaciju da vodi neke sporove koji nemaju izgleda za uspeh. To može da bude se odnosi na sporove sa domaćim i stranim privrednim subjektima koji završavaju na arbitražama. Ili na radne sporove u kojima se plaćaju nepravilno obračunate zarade zaposlenih u javnom sektoru, uz sudske troškove umesto da je to učinjeno ranije kada je bilo jasno da je zakon na strani onih koji tuže državu – objašnjava Nenadić.

Što se tiče samih arbitraža, on smatra da ako se u budžet stavi unapred suma spora onda bi neko mogao da tumači da je država svesna da ima lošu poziciju. Sa druge strane ispravnije je da se predvidi trošak u slučaju da spor bude izgubljen, prosto da se to uzme u obzir, kao rizik pri planiranju budžeta.

– Možda bi bilo u redu da se predvidi iznos u budžetu koji odgovara onome što je tužbeni zahtev druge strane prema državi i da se stavi u obrazloženju. Ali pošto je dobar deo podataka o arbitražama poverljive prirode, pitanje je da li je to moguće – zaključuje Nenadić.

Brojevi sami govore

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da brojevi o planiranim i isplaćenim iznosima na ime kazni i penala sami govore i to je naša velika sramota. Oni ukazuju da se ne postupa po propisima i zakonima.

– Pravo je potisnuto u drugi plan i to je hronična boljka ovog društva. Ekonomisti su izračunali da zbog korupcije i neuvažavanja vladavine prava gubimo jednu trećinu stope rasta – kaže Madžar.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nastavnik
Kada bi javnost samo znala koliko je izgubljenih sudskih procesa u prosveti!Čak je i bivši ninistar Šarčević opomenuo direktore škola da vode računa, jer su troškovi ogromni. Razlozi su neisplaćeni putni troškovi, pogrešan obračun zarade za vreme godišnjih odmora, mobinzi raznih vrsta, nezakonite suspenzije i otkazi... A sudski spor nije dobio samo onaj ko nije tužio, toliko su nezakonitosti očigledne. Ali, ljudi oklevaju jer sporovi mnogo dugo traju,a za to vreme trpe pritiske i nemaju posao.
Čiča Avalski
Kada bi imali ministra koji zna nešto, možda bi bilo manje štete...
Jovan
Izgleda da je hapšenje Miškovića skupo koštalo državu
Dragan
Taj iznos su trebali da daju u vidu plata sudijama i tuziocima i pomocnicima da vidite kako bi se sredio sistem brzo i korupcija...
električar
Није ми јасно како до сада нико "из државе" није одговарао за толике казне и камате ... Како може "држава" да не исплаћује правоснажне судске пресуде против предузећа која су била у надлежности "државе" ... Па, ко то треба да исплати ? Ако се зна да ће "држава" изгубити "парницу" у Стразбуру, а зна се, зашто онда сама не доноси одлуке по којима би се ове исплате извршавале, а тиме уштедели и судски трокови у међународним судовима, као и део камате ?! Неко би морао да одговара због тога, лично !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.