Analiza gena određuje terapiju koja „gađa” tumore

Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas postoji mogućnost da se uradi sveobuhvatno genomsko profilisanje, odnosno postoji mogućnost da se tumorski gen u potpunosti ispita kako bi se stvorile veće mogućnosti da se pacijentu da lek koji će ciljano „gađati” karcinom. To za pacijenta znači da može da dobije veći broj terapijskih opcija radi boljeg ishoda lečenja.

Savremeno onkološko lečenje zasniva se na poznavanju genomskog profila tumora, odnosno razumevanju DNK mutacija (grešaka) koje su uzrok nastanka karcinoma. Na osnovu pronađenih mutacija u tumoru lekar može da preporuči preciznije lečenje i zato je važno da pacijenti budu informisani o novim tokovima na polju dijagnostike tumora.

Kako je istakla Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma „Lipa” i članica Alijanse za personalizovanu zdravstvenu zaštitu, genomsko testiranje je namenjeno osobama obolelim od bilo kog solidnog karcinoma, poput raka pluća ili dojke, kao i za hematološke malignitete, poput limfoma. Da bi se test uradio, potreban je uzorak bolesnog tkiva pacijenta ili uzorak krvi. Testiranje iz krvi se radi kada nije dostupan uzorak tkiva ili u njemu nema dovoljan broj malignih ćelija.

– Na osnovu najnovijih naučnih saznanja i rezultata profilisanja tumora svakog pacijenta, izveštaj testiranja će prikazati lekove odobrene za dati tip karcionoma, medikamente odobrene za drugi tip tumora, a koji deluju na pronađenu mutaciju, kao i spisak kliničkih ispitivanja za koja pacijent ispunjava kriterijume da može da im se podvrgne. Razumevanje biologije tumora omogućilo je razvoj personalizovanog onkološkog lečenja kome svi težimo, a da li je za određeni tumor potrebno uraditi ovakvu vrstu testa, treba se posavetovati s onkologom ili hematologom. Genomsko testiranje se za sada ne radi u državnim ustanovama, već samo u nekoliko laboratorija i privatnih onkoloških klinika – naglasila je Kocićeva.

Personalizova medicina po kojoj se određuje terapija ponaosob za svakog pacijenata, osim boljitka za obolele, donosi i uštede zdravstvenom sistemu, dodaje ona, i napominje da je važno da se građani edukuju o tome i da diskutuju s lekarom o svojoj terapiji.

Asistent dr Vladimir Stojšić iz Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine kaže da se oseća progres u medicini i da se kroz genomsko profilisanje dublje može upoznati bolest pacijenta.

– Kroz analize tražimo da li u tumorskoj ćeliji postoji nešto kako bi ciljana terapija doprinela „gađanju” tumora i većem preživljavanju pacijenata. Dakle, pomaže nam da nađemo mutaciju i da na nju delujemo lekovima. Kod nekih pacijenata efekti terapije traju duže, kod nekih kraće. Ako terapija više ne deluje, onda tražimo drugi lek koji će pomoći bolesniku – zaključio je dr Stojšić.

Cilj moderne medicine je da onkološke bolesti postanu hronične i da se s njima živi, a predstavnici alijanse smatraju da je bitno unapređenje ostvarivanja prava na adekvatnu, odnosno personalizovanu zdravstvenu zaštitu uz primenu savremenih metoda dijagnostike i lečenja.