Privredni rast postignut zahvaljujući državnim merama

Privredni rast u ovoj godini biće visok, a prema poslednjoj izjavi predsednika države Aleksandra Vučića, veći od 7,5 odsto. Po kumulativnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to je sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, za prošlu i ovu godinu, naš rezultat će biti među najboljima u Evropi.

Ekonomska struka ne spori da će privredni rast biti toliki koliko je predsednik naveo, ali kažu da je za to ipak najzaslužnija država koja ga je stimulisala.

Mihajlo Gajić, ekonomista Libeka (Libertarijanski klub), napominje da su za rast BDP-a zaslužne javne investicije i fiskalni stimulansi države.

„Visoka stopa privrednog rasta u ovoj godini je naravno dobar rezultat i niko zbog toga ne treba da se buni. Jer, to znači više novca za sve nas ako privreda bolje funkcioniše. Međutim, jasno je da postoje dve strane medalje. Prva je to što je 2020. privredna aktivnost smanjena za 0,9 odsto, pa je deo ovogodišnjeg rasta posledica niske osnovice iz 2020. Druga je to što se znatni deo rasta bazira na državnoj intervenciji, prvenstveno izgradnji infrastrukture. Upravo taj deo privrednog rasta pojavio se ove godine kada su pokrenuti i isplaćene investicije u infrastrukturu”, navodi Gajić.

On smatra i da su jednokratni činioci uticali na visok privredni rast ove godine. To su državni paketi pomoći, odnosno stimulansi privredi, isplata novčanih davanja stanovništvu. Na njih u narednim godinama ne možemo da računamo i kada se ti privremeni činioci izuzmu onda je prava stopa privrednog rasta oko četiri odsto za 2021. To znači da za poslednje dve godine iznosi u proseku isto onoliko koliko i u godinama pre pandemije. Gajić podseća da je i Fiskalni savet u studijama pokazao da je neki ravnotežni privredni rast Srbije između tri i četiri odsto godišnje, a upravo toliko imamo i sada. Znači u tumačenju dobrih rezultata treba biti oprezniji.

„Zbog strukture privrede mi prošle godine nismo imali veliki privredni pad. Nemamo veliko učešće grana koje su najviše pogođene, a to su turizam i ugostiteljstvo i zatvaranje nije previše oštetilo privredu kao što je to bio slučaj sa Crnom Gorom, Hrvatskom, Italijom, Španijom. A imali smo i dobru poljoprivrednu godinu. Sem toga, država je odlučila da joj je važniji privredni rast od života stanovnika. Kad nije bilo vakcina jedini način suzbijanja pandemije bilo je ograničenje kretanja i poslovanja. Srbija je u aprilu i maju „đonom” krenula na problem, a posle je sve pustila. Na jesen smo već dopustili da noćni klubovi rade do jutarnjih sati”, kaže Gajić.

Prema njegovom mišljenju, vlada 2022. neće imati velikog prostora za stimulanse što zbog toga da javni dug ne pređe 60 odsto BDP-a, ali i zbog toga što će proći izbori. Naredne godine će biti visoka statistička osnovica pa će i privredni rast biti između četiri i pet odsto zavisno od toga šta se dešava na međunarodnom tržištu sa rastom kamata.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da ako posmatramo samo ovu godinu možemo da budemo prezadovoljni ekonomskim učinkom. Stopa je vrlo visoka i možda najviša u poslednje dve decenije.

„Ja ne mogu da budem zadovoljan, jer se BDP ne može posmatrati samo u jednoj godini, već kao tendencija. Ali moramo uzeti u obzir da smo još u pandemiji i da se još troši državni novac za pomoć i privredi i građanima. Privredni rast se, između ostalog, duguje stranim direktnim investicijama koje su u ovoj godini iznosile oko tri milijarde evra i to pokazuje da je bilo velike aktivnosti stranih ulagača. Takođe, rast BDP-a se duguje građevinarstvu. Mnogi su svoje biznise preusmerili u ovu oblast i tu pre svega mislim na stanogradnju. Nikad se više stanova u Srbiji nije gradilo nego sada, a to su privatne investicije. I izgradnja auto-puteva i železnice su takođe građevinarstvo, a to su ulaganja države i to je strahovito poguralo privredu. Ne treba zanemariti i fiskalne podsticaje privredi i stanovništvu koje su, istina, ove godine bile manje nego prošle. BDP je najvećim delom rastao zahvaljujući angažovanju države na privlačenju stranih investicija i finansiranju države”, sumira Savić razloge za rast BDP-a 2021.