Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta Srbija može da očekuje od ukidanja kvota za čelik

Carine na čelik i aluminijum između SAD i EU od 1. decembra zvanično više ne postoje
(Фото EPA-EFE/F. Vogel)

Carine na čelik i aluminijum između SAD i EU od 1. decembra zvanično više ne postoje, a da li će biti ukinute evropske kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija, još se ne spominje. Ograničenja u izvozu smederevska železara je kompenzovala rastom vrednosti ovog metala na svetskom tržištu i do novembra ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla je čelik u vrednosti od oko 619,6 miliona evra, što je 1,5 puta više nego u istom periodu 2020.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, smatra da je mala verovatnoća da kvote na čelik iz Srbije budu ukinute u dogledno vreme. Čelik iz naše zemlje je u proizvodnji kineskog „Hbisa”, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije. Sa druge strane, čelik je strateški proizvod, koji mora da se čuva.

Stanić navodi da kada se pogleda izvoz „Hbisa”, on je pao količinski za oko 6,5 odsto u proseku, a rastao je vrednosno za oko 67 procenata, što je posledica poskupljenja.

– Cena čelika u poslednje vreme raste zato što je tražnja veća od ponude. Ponuda je dodatno pala zbog smanjene proizvodnje u Kini jer je manja tražnja kineske građevinske industrije. Osim toga Kina je zbog ekoloških problema i zagađenja vazduha smanjila proizvodnju uglja. Naravno, tu su i inflatorni pritisci. Tokom naredne godine se očekuje da cena čelika ostane visoka – naglašava Stanić.

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da kineska „Hbis grupa”, čelik iz Smedereva uglavnom izvozi u EU. Navodi primer trećeg tromesečja u kome je izvezeno čelika u vrednosti od 320 miliona evra, a 2020. u istom periodu 127 miliona evra. A u trećem kvartalu je za 100 miliona evra izvezeno više nego u drugom kvartalu ove godine.

Džozef Bajden, predsednik SAD, i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije popisali su na samitu G-7 u Rimu sporazum o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma, koje je nametnula Trampova administracija. Tako su okončali zategnute trgovinske odnose, a EU je najavila da od 1. decembra neće više primenjivati uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda.

SAD su u junu 2018. uvele carinu od 25 odsto na evropski čelik i od 10 procenata na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 milijarde evra. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je već naredne godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Ali i ako kvote ne budu ukinute, naš jedini izvoznik će taj manjak verovatno moći donekle da kompenzuje cenama. Cene čelika bi mogle znatno da porastu narednih godina, smatra T. V. Narendran, generalni direktor kompanije „Tata stil”, vodećeg indijskog proizvođača čelika i jednog od najvećih na svetu.

U poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara, ocenio je Narendran. Objasnio je da će na tržištu čelika doći do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine.

Prema njegovim rečima, Kina je na svom vrhuncu izvozila više nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz čelika od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika.

Prvi put potražnju za čelikom ne pokreće Kina, dodao je on, napominjući da Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje ove godine dolaziti i iz drugih zemalja, imajući u vidu da zapadni svet ulaže u infrastrukturu. Američki predsednik je nedavno potpisao dvopartijski zakon o infrastrukturi vredan više od hiljadu milijardi dolara.

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Srbija, ništa...strani ulagači u Srbiji, možda da...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.