Kako su Rusija i Kina ispale sa spiska zvanica Bajdenovog samita

Američke pripreme za samit demokratskih zemalja trn su u oku pojedinih vlada koje nisu pozvane, posebno Rusije i još više Kine, koja poručuje da Bajdenov skup unosi razdor među države i upire prstom na neke od njih.

Dok se administracija Džozefa Bajdena sprema da krajem sledeće sedmice virtuelno ugosti oko 110 predsednika i premijera na Samitu za demokratiju, kineske vlasti se protive podeli sveta na demokratije i autokratije. U Pekingu najavljuju „kontradogađaj”: objaviće izveštaj „Kina – demokratija koja funkcioniše”, gde će predočiti prednosti kineskog sistema, prenosi AP.

Šef Bele kuće okuplja strane državnike da bi ukazao na prednosti demokratskog uređenja, a u kontekstu sve izraženijeg sino-američkog rivalstva i jačanja kineskog uticaja na svim meridijanima. Za Zapadno krilo je problematično što brojne vlade širom planete prelaze preko kršenja ljudskih prava u Kini da ne bi ugrozile saradnju s drugom najvećom ekonomijom na svetu. Iz Vašingtona su i ranije upozoravali da će jak kineski uticaj štetiti vladavini prava i građanskim slobodama i u tim državama. Bajdenova administracija bori se i s Moskvom za uticaj u brojnim zemljama, pri čemu vašingtonska vlada često kao argument protiv približavanja trećih zemalja Kremlju navodi autoritarnost ruskog predsednika Vladimira Putina.

Da su u Pekingu i Moskvi burno reagovali na predstojeći događaj vidi se i po tome što su kineski i ruski ambasador u Vašingtonu napisali zajednički tekst za jedan konzervativni američki časopis optužujući Belu kuću da u hladnoratovskom duhu seje „ideološke sukobe”. Kako pišu dvojica ambasadora, američki lider je dao sebi za pravo da određuje koje su zemlje demokratske, ali je prenebregnuo činjenicu da su Rusija i Kina demokratije.

Pred samit, koji se doživljava kao skretanje pažnje na nedostatke autoritarnih režima, Komunistička partija Kine saopštila je da kinesko uređenje služi kineskom narodu i da je zaslužno za privredni rast i uspešno nošenje s epidemijom virusa korona.

Osim Kine i Rusije, nisu pozvane ni bliskoistočne zemlje, izuzev Izraela i Iraka, kao ni brojne azijske i afričke države. U Evropi su svi dobili pozivnicu, izuzev Bosne i Hercegovine, Mađarske, Belorusije i Turske. I pored prvih informacija da nisu pozvani, Srbija i „Kosovo” su se ipak pojavili na spisku zvanica koji je objavljen na sajtu Stejt departmenta.

Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir smatra da je demokratičnost pojedinih zvanica krajnje upitna. Kako ocenjuju u ovom vašingtonskom nevladinom institutu, Srbija, Angola, Demokratska Republika Kongo, Irak, Kenija, Malezija, Pakistan i Zambija dobili su pozivnicu i pored toga što se u izveštajima o demokratičnosti, poput onog koji objavljuje organizacija Fridom haus, kotiraju krajnje slabo.

I prema mišljenju portala „Diplomat”, posvećenog zbivanjima u Indopacifiku, američko ministarstvo spoljnih poslova nije imalo sasvim jasne kriterijume kad je biralo učesnike. Iznenađujuće je da će se na sastanku koji okuplja demokratske zemlje naći Pakistan i Kongo, ali ne i Bolivija, dodaje ovaj onlajn magazin.

Bajden je pozvao i Australiju, Japan, Južnu Koreju, Indoneziju, kao i Tajvan, što je još više doprinelo kineskom nezadovoljstvu. Zapadna hemisfera uglavnom će biti prisutna na samitu, s izuzetkom centralnoameričkih zemalja, Kube, Venecuele i Bolivije. Vašington je podržao opozicione demonstrante koji su 2019. sklonili levičarskog bolivijskog predsednika Eva Moralesa. Podršku je uživala i neizabrana desničarska vlast koja je trebalo da privremeno preuzme kormilo u državi, ali je raspisala izbore tek posle 12 meseci. Ipak, Moralesova stranka vratila se na vlast kad je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima pobedio njen kandidat Luis Arse.

I „Forin polisi” smatra da spisak gostiju nije sasvim odgovarajući, pošto su se na njemu našli i Poljska, gde je vladajuća stranka Pravo i pravda potčinila sudstvo izvršnoj vlasti, kao i Filipini, gde je predsednik Rodrigo Duterte dao policiji pravo da ubije svakog za koga sumnja da prodaje drogu.

Kako Karnegijeva zadužbina zaključuje u svojoj analizi, Bajden je pozvao i „neuspele demokratije s endemskom korupcijom i zloupotrebama vladavine prava”, jer je imao u vidu i američke strateške interese, pa je Ukrajinu i Filipine pozvao zbog suzbijanja ruskog, odnosno kineskog uticaja, a Pakistan zbog saradnje u borbi protiv terorizma.