Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (46)

U logoru saznao za porodičnu tragediju

Војничка исправа Сава Мудреше (Фото: лична архива)

Kao redovni čitalac „Politikine” rubrike „Zarobljenici Aprilskog rata”, izneo bih priču o zanimljivom životu mog oca, oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, koji je kao zatočenik proveo četiri godine u logorima u Nemačkoj. Ovim rečima, Slobodan Mudreša iz Beograda, sin Sava Mudreše (1909–1979), započeo je svoje svedočanstvo kojim je doprineo našem serijalu i koje objavljujemo ovom prilikom.

Rođen u selu Bokovo pored Cetinja, Savo Mudreša je rano ostao bez oca Steva, koji je 1912. poginuo u Prvom balkanskom ratu. U takvim okolnostima, Savo je rastao u nemaštini, pored ostalih članova porodice – majke Marije, brata Krsta i sestre Jove. Zaposlio se 1934. kao zvaničnik – dnevničar u Sreskom sudu, najpre u Podgorici, a kasnije na Cetinju.

„U Jugoslovensku kraljevsku vojsku Savo je stupio oktobra 1940, skoro pola godine pre početka Aprilskog rata, kada se zaposlio u Komandi 10. pešadijskog puka u Sarajevu kao pešadijski poručnik. Nemačka vojska ga je zarobila 17. aprila 1941. na ratnom položaju na lokalitetu sela Lađevci između Čačka i Kraljeva i nakon toga je interniran u Nemačku. U zarobljeništvu je bio do 20. septembra 1945”, navodi Slobodan Mudreša.

Njegov otac je 1941. i 1942. bio u oflagu u Nirnbergu, gde se prema oficirima postupalo u skladu sa Ženevskom konvencijom.

„Torture nije bilo, ali je hrana bila izuzetno oskudna. U zarobljeništvu, Savo je saznao za tragediju svoje porodice u Crnoj Gori, za brata Krsta Mudrešu i sestrine sinove Veljka i Jovana Borozana, koji su bili učesnici trinaestojulskog ustanka 1941. kao borci Kosjersko-bokovske čete Bataljona ’13. jul’ Lovćenskog odreda NOP-a. Krsto Mudreša, diplomirani pravnik i politički komesar čete, streljan je 26. juna 1942. pod Trebjesom u Nikšiću od strane okupatorskih jedinica i kvislinga. Veljko Borozan je kao učenik Cetinjske gimnazije sa samo 18 godina poginuo 1. decembra 1941. u borbama na Pljevljima. Jovan Borozan, takođe kao đak Cetinjske gimnazije, poginuo je 28. decembra iste godine u proboju iz obruča kaznene ekspedicije neprijatelja iznad Bokova. Imao je svega 16 godina”, kaže naš sagovornik.

Po premeštanju u logor Hamelburg 1943, Savo Mudreša je bio na liniji antifašističke borbe i NOP-a. Učestvovao je u raznim vidovima borbe koju su zarobljenici te orijentacije vodili protiv reakcionara među zatočenicima.

„U njegovoj baraci u Hamelburgu bilo je dosta pripadnika najreakcionarnije grupe ’Beli krstovi’ majora Obradovića. Zbog aktivnog učešća u logorskim aktivnostima, Savo je krajem 1944. premešten po kazni u logor Hamerštajn u Pomeraniji, gde je ostao do kraja zarobljeništva. Učestvovao je u prikupljanju namirnica za sovjetske ratne zatočenike u susednim logorima, koji su bili pod posebnim, najtežim uslovima logorskog života”, ističe Slobodan Mudreša.

Iz zarobljeništva, njegov otac se vratio u septembru 1945, a oktobra iste godine stupio je u Jugoslovensku narodnu armiju. Najpre je službovao u Vojnom garnizonu u Beranama u činu kapetana. Radio je još u Beogradu (1947–1951) i Bečeju (1951–1958), gde je penzionisan kao major. Oženio se Ankom Mudrešom, sa kojom je, osim sina Slobodana, imao i ćerku Ljiljanu. Posle penzionisanja, svi su se preselili u Beograd, gde su deca vremenom formirala svoje porodice.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Nasi zarobljeni oficiri su primali pisma i pakete cije je slanje organizovala vlada Milana Nedica, koja je, pod nemackom komandom, organizovala zivot : proizvodnju i raspodelu hrane i ogreva, rad skola, bolnica, obdanista, fabrika, poste, zeleznice i drugih ustanova, policiju, prihvat izbeglica iz NDH, i sl. S druge strane, komunisti su u jesen 1941 u Zapadnoj Srbiji, ubijali Nemce - mada su znali za cenu od 100 Srba za 1 Nemca. Mada su znali da u nemackim logorima cami 200 000 SRPSKIH TAOCA.
Зоран
Наши војници и официри нису примали пакете у организацији српске владе, већ су примали оно што им пошаљу родбина и пријатељи. Слање пакета и писама ишло је на трошак Црвеног крста, у Женеви. ФНРЈ је 14.12.1950 године исплатила последњу траншу дуга на име тога. Око 86% заробљеника симпатисало је комунисте и они су се вратили у земљу. Већина се придружила Црвеној Армији У ослобађању Прага учествовао је 17623 југ. војника а 308 је погинуло. Ко је Недића изабрао и коме је положио заклетву?
Lazar
Kao sto pise u clanku, “u logoru je Savo Mudresa bio na liniji antifasisticke borbe i NOP-a”. Drugim recima, Savo je bio pristalica komunistickog pokreta. Za razliku od njega, drugi oficiri (kao na pr moj ujak Andrija Zikic), su bili takodje antifasisti ali pristalice kraljevine Jugoslavije i protivnici komunizma. Oni se nisu vratili u zemlju, rasuli su se po svetu. Brozov rezim ih je prozvao “narodnim neprijateljima” i nikad im nije dozvolio povratak u zemlju.
Petar
Direktna posledica vojnog puca 27 marta 1941, bio je nemacki napad na Jugoslavij i slanje u ropstvo nase vojske - preko 200 000 uglavnom srpskih vojnika i oficira. Pucisti nisu znali da ce im parola BOLJE GROB NEGO ROB doneti rat, haos i genocid, svi su pobegli u inostranstvo da se nikad vise ne vrate. Zemlja je jos u I Sv ratu izgubila mnogo muskaraca, tako da je 1941 ostala bez muske snage koja bi mogla da se suprotstavi ustasama ili komunistima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.