Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: TOMAS ŠIB, ambasador Savezne Republike Nemačke

Beograd i Priština moraju da ispune sve što je dogovoreno

Ne određuje EU brzinu napretka u pristupnim razgovorima, već Srbija, posebno sprovođenjem reformi u oblasti vladavine prava i demokratije
(Фото Анђелко Васиљевић)

Radujem se što će prvi put u istoriji žena rukovoditi nemačkim Ministarstvom spoljnih poslova, koja je inače izvrstan poznavalac evropske i spoljne politike. Nova nemačka ministarka spoljnih poslova sigurno će postaviti sopstvene akcente. Međutim, osnovna načela naše politike će ostati ista, kao što su podrška pristupnom procesu EU i podrška reformama koje su za to potrebne, kaže Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji, na pitanje kakve promene u nemačkoj spoljnoj politici prema Srbiji možemo očekivati s obzirom na činjenicu da će taj resor u novoj vladi Olafa Šolca, pretežno levičarskoj, voditi predsednica Zelenih Analena Berbok. Od Joške Fišera, koji se upravo sa te iste pozicije zalagao za bombardovanje SRJ 1999, naime, nemački Zeleni ne pokazuju previše blagonaklon odnos prema Srbiji. Ambasador ističe da su posebni prioriteti, pritom, vladavina prava, jačanje podele vlasti, odnosno uloge parlamenta kao i poboljšanje izbornih uslova, sloboda medija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

– Naš stav u vezi s pitanjem Kosova će, takođe, ostati nepromenjen. Nemačka će snažno podržati Srbiju i prilikom sprovođenja takozvanog Zelenog plana; to je jedno od težišta naše razvojne saradnje sa Srbijom. Naše zalaganje za žive, intenzivne ekonomske odnose ne dovodi se u pitanje, kao ni naše priznavanje istorijske odgovornosti i krivice Nemačke zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu. Nedavno je, inače, političarka visokog ranga iz nemačke stranke Zelenih Klaudija Rot posetila Kragujevac povodom godišnjice masakra koji je Vermaht počinio 21. oktobra 1941. godine. Dosadašnja zamenica predsednika nemačkog Bundestaga, a buduća državna ministarka za kulturu, tom je prilikom vodila i zvanične razgovore u Beogradu. Tokom njene posete jasno se videla njena iskrena zainteresovanost i njena naklonost prema ovoj zemlji i njenim građanima. Nadam se da će i ministarka Berbok uskoro doći u posetu Beogradu – ističe Tomas Šib.

Nemački investitori veruju u političku stabilnost Srbije i regiona. Priliv nemačkih investicija u našu zemlju se ne smanjuje, u Srbiji trenutno zapošljavaju oko 70.000 ljudi. Da li se može očekivati nastavak takvog trenda?

Radujem se što Srbija očigledno postaje sve privlačnija destinacija za investicije nemačkih kompanija i ubeđen sam da će to i ubuduće ostati tako. Srbija će verovatno profitirati i od toga što se povećava broj kompanija koje su ranije poslovale na drugim kontinentima, poput Azije, a sad svoje pogone premeštaju u Evropu jer su spoznale razarajući uticaj kriza, kao što je pandemija izazvana virusom korona, na globalne distributivne lance. Poznato je da Srbija kao mesto za investicije ima mnogo potencijala – između ostalog i veliki inovativni potencijal. Srbija se već danas nalazi među 50 najinovativnijih makroekonomija širom sveta. Istovremeno je važno jačati investicione uslove, posebno kada je reč o transparentnosti i bezbednosti investicija, i osnove ekonomije koja je utemeljena na fer konkurenciji. Često čujem da su nemačke kompanije toliko dobrodošle u Srbiji i zbog toga što obezbeđuju dobre uslove za rad, odnosno visoke standarde u odnosu na socijalnu zaštitu i zaštitu životne sredine i na taj način predstavljaju dobar primer. Vredno zapažanja je i to što ne raste samo broj otvorenih radnih mesta u nemačkim kompanijama već se menja i njihov kvalitet. Nemačke kompanije sve više vrše kapitalne investicije kojima se stvaraju radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu, npr. inženjere i stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija. To otvara i perspektive za ostanak ili povratak onih stručnjaka koji su iz različitih razloga otišli na rad u Nemačku ili razmišljaju o tome.

Može li nova nemačka vlada imati veći uticaj na Prištinu i privoleti je da implementira dogovoreno Briselskim sporazumom, konkretno Zajednicu srpskih opština? Kakve su vaše procene kada bi i na koji način mogao da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, koji je trenutno u zastoju?

Ova dva pitanja su povezana. Već sam rekao da je naš stav nepromenjen. Očekujemo normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Put do tog cilja može biti samo briselski dijalog. Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog, po tom pitanju ima punu podršku Nemačke. Sve što je za sada dogovoreno u okviru dijaloga u Briselu mora i da se implementira. To važi kako za Zajednicu srpskih opština, tako i za pitanje energetike. Obe strane moraju da ispune svoj deo, a moraju se rešiti i sva ostala otvorena pitanja. Cilj je sveobuhvatni sporazum koji će, podrazumeva se, onda i biti sproveden kako bi svi građani Kosova, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, mogli živeti miran i prosperitetan život u svom zavičaju.

Da li Nemačka ohrabruje Prištinu, Crnu Goru i BiH da se priključe regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan”, koja je, recimo, dobila otvorenu i jaku podršku SAD? I zašto su se, po vašem mišljenju, sve članice zapadnobalkanske šestorke bez zadrške uključile u Berlinski proces, a „Otvoreni Balkan” je nekima problematičan?

Od 2014. godine Berlinski proces je doneo značajne praktične rezultate: najbolji primer za to je Regionalna kancelarija za saradnju mladih RYCO, prva mreža mladih na zapadnom Balkanu koja podržava razmenu omladine i učenika u regionu. Svaki put me dirne kada vidim kako se sreću mladi ljudi različite nacionalne i verske pripadnosti i sa različitim maternjim jezicima, kako se bolje upoznaju i shvate da ima više onog što ih spaja od onog što ih razdvaja. Inače, vrlo sam impresioniran radom tima Regionalne kancelarije za saradnju mladih u Beogradu. I sporazum o ukidanju naknada za roming je izvanredan primer za to kako svaki pojedinac profitira od regionalne integracije. Ako neki članovi žele da brže ostvare ciljeve Berlinskog procesa u vezi s regionalnim tržištem nego što je to predviđeno planovima za šest država zapadnog Balkana, naravno, nemam ništa protiv toga. Važno je samo da je ponuda otvorena za sve. Američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar takođe je nedavno naglasio koliko je važno da svih šest zemalja zapadnog Balkana budu deo zajedničkog regionalnog tržišta.

Nemačka je jedna od nekoliko članica EU koje već dve godine ne odobravaju otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, potom klastera, u procesu pristupanja Srbije EU. Da li će to sada učiniti? I Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju dala preporuku za otvaranje klastera 3 i 4.

Možete da se pouzdate u to da će Nemačka i nadalje podržavati evropske integracije Srbije i zapadnog Balkana. To je zabeleženo čak u koalicionom ugovoru nove vlade. Ne određuje Evropska unija brzinu kojom će napredovati pristupni razgovori, već Srbija, i to brzinom kojom stvarno sprovodi reforme, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije. Uspešno sprovođenje reformi u ovoj oblasti neophodan je uslov za članstvo u zajednici istih vrednosti koju čini EU. Inače, celo stanovništvo neposredno profitira od tih reformi, i to potpuno nezavisno od pitanja članstva u EU. Proteklih nekoliko godina u Srbiji je svakako bilo deficita upravo u nekim važnim oblastima, što je naglasila i Evropska komisija u svojim izveštajima. Srbija je mnoge domaće zadatke koje je sama sebi zadala suviše dugo odlagala. Jedan od primera je implementacija medijske strategije čiji je cilj jačanje nezavisnosti medija. Stoga je EU došla do zaključka da nisu bili ispunjeni uslovi za otvaranje novih poglavlja. Vidim da se brzina sprovođenja reformi ubrzala tokom 2021. godine. Srbija je započela važne reforme i u oblasti zaštite životne sredine i energetike. Odluka o tome da li će biti moguće otvaranje novog klastera u decembru biće doneta ovih dana, realistična opcija je verovatno klaster 4, koji obuhvata oblasti zaštite životne sredine i energetike. To je sve što u ovom trenutku mogu da kažem o tome. Pristupni pregovori predstavljaju trku na duge staze, ne na kratke. Apsolutno želim da ohrabrim Vladu Srbije da ne posustaje u svojim naporima da se reforme sprovode u svim oblastima i da ih još pojača.

Predsednik Slovenije Borut Pahor upozorava da je proces priključivanja zapadnog Balkana EU suviše spor i da je proširenje Evropske unije „jedini odgovor na rast nacionalizma i ideje o promeni granica” u ovom regionu. Slažete li se s ovim ocenama? Kada će EU opet biti spremna za proširenje?

Proširenje EU priključivanjem država zapadnog Balkana svakako bi delovalo protiv nacionalističkih tendencija u regionu, tu je predsednik Pahor potpuno u pravu. A ideja o promenama granica je opasna i pogrešna. Granice ne treba menjati – treba učiniti granice prohodnim, treba unaprediti prekograničnu saradnju. EU je i primer toga. Proširenje EU je proces koji se odvija i koji bi trenutno mogao biti dinamičniji. Do članstva može doći i doći će kad kandidat bude spreman. Nemačka čini sve da podrži zemlje u regionu na njihovom putu ka EU. Za zastoj u poslednje vreme postoje različiti razlozi. Navodni zamor od proširenja od strane EU, međutim, ne treba da služi kao izgovor za posustajanje u sopstvenim naporima pri sprovođenju reformi. Po našem uverenju, krajnje je vreme da se konačno započnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a sporna pitanja na bilateralnom nivou ne treba da budu predmet pristupnih pregovora. 

Litijum (Foto Vikipedija)

Odluku o eksploataciji litijuma treba doneti vodeći računa o ekološkim i ekonomskim aspektima

Zašto je Nemačka zainteresovana za eksploataciju litijuma u Srbiji, iako su vaše rezerve litijuma najveće u Evropi?

Da je „Nemačka zainteresovana za eksploataciju litijuma u Srbiji”, kao što vi smatrate, ne mogu baš da potvrdim. Na koga mislite, kad govorite o „Nemačkoj”? Na saveznu vladu, nemačku automobilsku industriju ili nemačke kompanije koje možda žele da započnu proizvodnju akumulatora? Činjenica je da širom sveta postoji zainteresovanost za litijum kao sirovine zato što će u bliskoj budućnosti snažno porasti potražnja za ovom sirovinom, između ostalog, zbog električne mobilnosti. To važi i za evropsko tržište električnih vozila. Savezna kancelarka Merkel prilikom zvanične posete Srbiji u septembru ove godine ukazala je na ovu globalnu zainteresovanost. Bez sumnje, nalazišta litijuma u Srbiji verovatno donose veliki razvojni potencijal, uključujući uspostavljanje tzv. lanca vrednosti. Naravno, istovremeno treba voditi računa i o posledicama za životnu sredinu koje donosi eksploatacija litijuma. Ova pitanja se ne postavljaju samo u Srbiji već, naravno, i u Nemačkoj, gde su otkrivena tri takva nalazišta. Međutim, u Nemačkoj se projekti u vezi s litijumom još nalaze u znatno ranijoj fazi nego u Srbiji. Odluku da li će se naposletku stvarno eksploatisati litijum u našim zemljama treba doneti vodeći računa o svim aspektima, u prvom redu ekološkim i ekonomskim. Ovu odluku će naše dve zemlje doneti nezavisno jedna od druge, i pri tome ne bi trebalo da igra ulogu što su – makar po dosadašnjim saznanjima – nalazišta litijuma u Nemačkoj veća nego u Srbiji.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Filipović
Platite prvo ratnu odštetu za sve dosadašnje vojne agresije na Srbiju.
Jimmy
Bice zanimljivo kada po pravilu proracunati Nemci shvate da im je "Kosovo" veci trosak nego korist. Mislim da necemo morati mnogo dugo da cekamo da se to i desi.
Дипломирани политиколог
Хммм, у Србији треба да се копа литијум, док ће Немачка о томе мало да размисли. Нешто овде озбиљно смрди...
Slavica Krsmanovic,glumica
Mora samo da se umre . Gledajte svoja posla ali ne u Srbiji .
Онај Прави
Докле ћете преносити одговоре на погрешна питања. Нема мењања граница а они нама променише границу. Да се испуни све што је договорено.Ко није испунио? Ко мења Дејтонски споразум? Ко је одредио и дозволио улазак британцима у Босну? Зашто су признали Словенију и Хрвацку и тиме гурнули Југославију у грађански рат? Високи претставник,који амбасадори су га изабрали и поставили ту у Босни. На основу ког права је ту? Е моји новинари .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.