Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ Velikog r ata

Nemci nisu znali ko ih gađa granatama

Koračajući junački maglenom planinom, srpska četa se držala telefonske linije kao putokaza i tako došla do baterije nemačkih topova
Солунски фронт, укопана српска хаубица на положају Ветерник (Фото: „Шумадијска дивизија”)

Guča – Izreka veli da pobeda ima stotinu otaca dok je poraz uvek siroče. Tako i austrougarski vojnici, pred konac Velike vojne, nisu znali gde im je glava, a junački Srbi hitali su da se sa razvijenim barjacima vrate u zavičaj, posle čemernih godina i potucanja od nemila do nedraga.

Glavni juriš Prve srpske armije počeo je prvih dana oktobra 1918. na niškoj železničkoj stanici Crveni krst kad je, u okupatorskom transportu, odjeknula eksplozija. Mislilo se da Nemci pale svoju municiju pred beg na sever, ali ne beše tako. Eksploziju je izazvao potpukovnik Miljko Tanasijević iz Guče sa svojim ratnicima i malo posle rata na miru objasnio šta se dogodilo.

On je sa svojom četom zaobišao prve linije nemačke odbrane, početkom oktobra, i stigli su pod Suvu planinu u selo Grkinja, nadomak Niša. Odatle su kroz maglu planinom Seličnicom prišli do srpske ratne prestonice na Nišavi. Naišli su na telefonske žice i sledeći ih stigli na Ibrovicu, vrh te gore. Idući dalje za telefonskim vodom, naišli su na nemačku bateriju.

„Izdao sam naređenje za oprezno opkoljavanje baterije. Kad smo se Nemcima približili sa uperenim puškama, zaprepastiše se. Zaplenili smo celu bateriju teških topova u ispravnom stanju”, stoji u Tanasijevićevim kazivanjima.

I, nastavlja se:

„Još istog dana, oko deset sati, upotrebili smo tu artiljeriju za bombardovanje vojnih postrojenja u Nišu. Očekivali smo dejstvo prve graanate, ali se ništa ne ču. Ispalili smo i drugu, ali i ona kao da je otišla u bezdno. Među mojim vojnicima bio je i jedan artiljerac i, blagodareći njegovoj okretnosti, ispaljena je treća granata, sada nešto ulevo i sa većim dometom. Nasta čudo. Na eksploziju te granate nadovezao se čitav niz detonacija, prolamalo se nebo nad železničkom stanicom u Nišu.

Kod naše, oslobodilačke vojske, ovi artiljerijski udari shvaćeni su kao znak da okupator, spremajući se za povlačenje, uništava sve za sobom, pa je napad pojačan. Nemci su, izgleda, ne verujući da su to glasaju njihovi topovi, iznenadnu kanonadu sa mesta odakle je nisu očekivali, protumačili kao proboj i približavanje srpske vojske. Zato su ubrzali napuštanje grada ne usuđujući se da mu, zbog stalnih eksplozija priđu. Čitav arsenal ostavili su na stanici Crveni krst.”

Proizašlo je, tako, kao Nemci topovima tuku svoje snage.

Za ovaj i druge podvige Miljko Tanasijević odlikovan je ordenom zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima oficirskog reda. Sa činom potpukovnika, najvišim koji se mogao dobiti u rezervi, vratio se u dragačevsko selo Goračiće na stari posao učitelja a zatim, 1920, prešao u Guču gde je službovao do 1941. i novog rata.

Prestavio se 1955. u Čačku, tu je i sahranjen.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Krstic
Slava im. Danas ima hulja koje bi da im i mrtvima skinu ordenje. Potomci onih što su njima gledali u ledja tokom proboja i velike pobede. Nažalost nedovršena publika menjala bi slavu svojih predaka za malo francuskog vazduha u točku bicikle.
Sloba
Ž[email protected]ša istoriografija je prepuna te mitsko-herojske verzije istorije, pa se ispuštaju mnogi detalji koji bi "umanjili" našu pobedu. Inače, sam proboj je izvrśila francuska 17. kolonijalna divizija podrżana od njihove 122. divizije i naše Šumadijske divizije. Prodor su zatim eksploitisale Timočka i Jugoslovenska divizija. Za to vreme Grci i Englezi su na Dojranu vezali glavne bugarske snage i sprečile ih da pošalju pojačanja i zaustave dalji prodor.
Luj Adamic
Srpska vojska od cetiri godine rata, tri godine je provela izvan Srbije. U isto vreme Australijanci, Kanadjani i Amerikanci su dosli preko okeana da se bore za slobodu Evrope.
Žika Biciklista
Svaka čast ratnicima. No poradi istine moram reći sledeće: Na Solunskom fronutu je bilo 500.000 Antantinih vojnika, ali os toga samo 98.000 Srbskih. Znači nismo mi probili Solunski hront, kako se hvalimo, već je to uradila Antanta. Ma koliko gorko zvučalo, istinu treba reći.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Јесте ли читали некад изјаву Франше д'Епереа о пробоју Фронта и наступању снага Антанте и Српске војске? Да сте више читали, а мање возили бицикл, не бисте писали свашта!
SrbIN
Lupate ko otvoren prozor. Proboj fronta je na srpskom delu fronta? Pa čoveče pročitajte nešto ako već nemate dedu da vam preprica.
Prikaži još odgovora
ErikTheViking
Хвала на подсећању на наше славне дане и генерације које су се безрезервно жртвовале за слободарску Србију. Живела Србија и њен народ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.