Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova otkupna cena za struju iz vetra nije po volji investitora

Cena od 5,57 evrocenti po kilovat-satu sigurno neće delovati stimulativno na tržište
Извор АУРЕС 3 пројекат

Svakodnevne priče o većoj proizvodnji električne energije iz vetra i sunca, makar i po cenu zatvaranja pojedinih termoblokova EPS-a gde se struja proizvodi iz uglja, pale su, čini se, pred činjenicom da je Agencija za energetiku (AERS) donela odluku gde su maksimalne otkupne cene za potrebe aukcija za električnu energiju iz vetroelektrana toliko niske da mogu dovesti do odluka investitora da ne učestvuju na aukcijama i finansijskih institucija i banaka da ne finansiraju projekte.

Upravo je na to upozorio Upravni odbor Udruženja „Obnovljivi izvori energije Srbije”, izražavajući zabrinutost za budućnost zelenih kilovata. Naime, maksimalna otkupna cena za električnu energiju proizvedenu u vetroelektranama odobrene snage veće od tri megavata – 5,57 evrocenti po kilovat-satu sigurno neće delovati stimulativno na tržište, kaže u razgovoru za „Politiku” Miloš Colić, član Upravnog odbora udruženja, komentarišući najnoviju uredbu.

Upitan ko je predložio cene, odgovara da Ministarstvo energetike nije, ali da su brzina kojom je doneta metodologija i cena AERS posledica visokih ambicija ministarstva da se što pre sprovedu aukcije i krene u dekarbonizaciju. Da li je ministarstvo imalo neku posrednu i faktičku ulogu u tome, pitanje je za njih. Sa ovakvim modelom dvostrane premije i sa ovom maksimalnom cenom sigurno je da neće biti atraktivno za investitore.

Upitan šta su to premije, Colić kaže da su one dodatak na tržišnu cenu koju proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora energije ostvare na tržištu. U Srbiji i većini zemalja EU određuje se kao razlika između cene koju investitori daju na aukciji i referentne tržišne cene na berzi (to je model plivajuće premije).

– Da bi dodatno motivisala investitore da ponude niže cene na aukciji, država propisuje maksimalne cene do koje investitori mogu da ponude svoje cene na aukciji. U Srbiji je AERS državni organ koji je zakonom ovlašćen da odredi maksimalne cene, tako da agencija nije odredila visinu premije, nego najvišu cenu koju investitori mogu da ponude na aukciji. Maksimalna cena za aukcije od 5,57 evrocenta dobijena je na osnovu metodologije AERS-a, koji još nije objavio odluku sa obrazloženjem kada će se više znati kojim izvorima i podacima se rukovodila pri određivanju ovako niske cene – kaže Colić.

Smisao određivanja maksimalne cene nije da bude minimalna i najjeftinija jer do najmanjih cena treba da dođu investitori na aukciji, već da odredi najveći nivo koji investitori ne mogu preći, tako da je ovakva cena posledica pogrešnog pristupa i razumevanja svrhe određivanja maksimalne cene na aukciji.

Budući da većina već ima izgrađene vetroparkove, pitanje je kada će im se s ovim cenama isplatiti investicija. Colić odgovara da su cene vetrogeneratora porasle u proseku od 15 do 30 odsto u odnosu na period pre pandemije, prateći povećanje cena sirovina i rast inflacije u evrozoni. Rizik koji proizilazi iz miksa strukturnih problema ukazuje da će cena kapitala biti velika, kao i to da je procenjeni nivo svedenog troška električne energije veći od maksimalne cene koju je odredio AERS.

Jasna Petrović Stojanović

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Miggyy
U računima za utrošenu električnu energiju ima dosta nepravilnosti i nebuloza. Tako potrošač u Boru, koji je pokojni i njegovom stanu niko ne živi. U oktobru ima potrošnju ekejtrične energije 0,0 (nula) kWh, a račun iznosi1.058,62 rsd. Cenu čine:obračunska snaga i troškove snabdevača 502,51 rsd, akciza, PDV i TV taksa 434,89 rsd i zajednička potrošnja 164,87 rsd. Račun je umanjen za više plaćeno u predhodnom mesecu za 31,26 rsd.Najveća nebuloza je na namet akciza se plaća PDV, što nema smisla.
Зоран Маторац
Да би се изградио један ветропарк потребно је много цемента и челичне арматуре само за стубове, затим много скупих метала за генераторе и много бакра за каблове. Да би се од руде бакра добила жица, а из руде гвожђа профили за арматуру, потребно је много енергије, баш много. Па уз то и опрема за сабирање дистрибуцију тако добијене енергије, па... Да не ређам инжењерске чињенице.
Зоран Маторац
То "зеленшење" је млаћење празне сламе. прича за малу децу. Нема шансе да ветар и сунце направе онолико струје колико треба индустрији и људима.
Deus
Energija dobijena od vetra, talasa ili sunca je svuda skuplja od energije dobijene iz uglja, od hidroelektrana ili u nukleanim reaktorima. To gradjani treba da znaju pre nesgo sto pocnu da se zalazu za "zelenu energiju". Jedno je zalagati se za to a drugo je kupovati takve kilovate po visoj ceni. Ako ne zelite da kupujete zelene kilovate nemojte ni da lobirate za njih, to je dupli moral. Da ne bude zabune - jos jednom, zeleni kilovati su skuplji apsolutno svuda u svetu, pa i kod nas.
Vero Ladro
"Зелено, волим те зелено. Зелен ветар..." Да ли је Лорка мислио на зелену енергију? Да ли инвеститори у "зелени ветар", "зелене поточаре" и "зелене сунчане плоче" мисле на екологију, или је "зелено" нешто друго што им је само на уму? На пример, у банкнотама од сто?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.