Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ZNAČAJ USTAVNOG REFERENDUMA

Dobra osnova za bolju kuću pravde

Iako solidna, rešenja iz važećeg Ustava nisu savršena da bi se olako propustila šansa da se „poprave” onda kada je država to već odlučila. Bilo bi to kao kada bi lekar odbio da operiše u boljoj operacionoj sali od od one u kojoj radi, uz objašnjenje da ta sala nije najbolja moguća, ili kada bi pilot odbio da leti avionom boljim od onog kojim pilotira jer nije raketa
Драгана Бољевић (Фотодокументација "Политике")

Budući da postupak promene Ustava nije detaljnije uređen ni Ustavom ni skupštinskim Poslovnikom o radu, nakon što je 7. juna 2021. godine Narodna skupština usvojila predlog vlade od 3. decembra 2020. godine za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine formirao je Radnu grupu za izradu Akta o promeni Ustava i objavio imena njenih članova, za šta su se zalagala strukovna udruženja sudija i tužilaca i građanska udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava. U njoj je, osim ustavnopravnim stručnjacima, pružena prilika da doprinesu formulisanju novih ustavnih rešenja i predstavnicima sudija i tužilaca s dugogodišnjim iskustvom u pravosuđu, poznavanjem međunarodnih standarda i uvidom u stvarno funkcionisanje pravosudnih sistema drugih država. Narodna skupština usvojila je 30. novembra Akt o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Ustavom je propisano da je skupština dužna, budući da se menja uređenje vlasti, da stavi ovaj akt na republički referendum najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je taj akt usvojila i da je promena usvojena ako je za nju na referendumu glasala većina izašlih birača.

„Bagatelisanje” rešenja iz Akta o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, koje pojedinci vrše ukazivanjem da i nije potrebno menjati Ustav, da je bez obzira na to kakav je u stvari Ustav, atmosfera u našem društvu takva da ni najbolji ustav ne bi mogao da „zaštiti” nezavisnost sudstva, da se Ustav menja preteranom brzinom, da su promene mogle biti i mnogo bolje, samo je pokušaj da se umanji značaj predstojećih ustavnih promena. Naspram ovakvih kritika, postoji i legitimna ali pogrešna kritika sa sasvim druge strane, koja zazire od ovakvih ustavnih promena u strahu da će Narodna skupština, a time i građani, ostati razvlašćeni i da će zavladati nekontrolisana „sudokratija”.

Zbilja, pravosuđe je moglo biti znatno unapređeno i odgovarajućim izmenama zakona da Srbija nije odlučila da promeni Ustav u procesu evropskih integracija, što je bilo planirano još do kraja 2017. godine. Ipak, iako solidna (uz odgovarajuću zakonsku razradu), rešenja iz važećeg Ustava nisu savršena da bi se olako propustila šansa da se „poprave” onda kada je država već odlučila da promeni Ustav. Bilo bi to kao kad bi lekar odbio da operiše u boljoj operacionoj sali od od one u kojoj radi, uz objašnjenje da ta sala nije najbolja moguća ili kad bi pilot odbio da leti avionom boljim od onog kojim pilotira jer nije raketa. Brzina od dve nedelje, kojom je septembra 2006. godine „mala grupa partijskih vođa i eksperata” pripremila važeći Ustav – pri čemu dvojica profesora koji su na njemu radili nisu bili profesori ustavnog prava – teško da će ikad moći da bude dostignuta. Na tekućoj promeni Ustava, čak i ako se ne računaju aktivnosti tokom 2013/2014. i 2017/2018, rađeno je intenzivno od proleća, odnosno od juna ove godine. Istini za volju, da Ustav nije odraz društveno-političkog stanja u državi u određenom istorijskom trenutku, mogao bi se, sa aspekta kabinetskih koncepcija i laboratorijskih uslova, zamisliti i bolji ustavni akt. Ali predstojeće promene manje su posledica rešenosti, a više iznudice da nezavisnost pravosuđa bude unapređena.

Utoliko pre valja priznati da su iz takvih procesa proistekla rešenja koja su dobar temelj za unapređenje nezavisnosti pravosuđa. Podrazumeva se da, u tom cilju, predstojeći pravosudni zakoni na odgovarajući način urede ono što u Ustavu nije sadržano ili ne u potrebnoj meri (na primer, kriterijume za izbor i način izbora četvoro istaknutih pravnika – članova Visokog saveta sudstva, sudski budžet, kriterijume za izbor sudija, obuku sudija) i da nikako ne izvitopere težnju ustavotvorca da pravosuđe bude nezavisno, stručno, odgovorno i delotvorno jer se samo time može ojačati poverenje građana u pravosuđe. Tek tako bi, na tom dobrom ustavnom temelju, bila izgrađena i kuća pravde.

Kao rezultat svega navedenog proizašao je Akt o promeni Ustava, koji sadrži rešenja što unapređuju položaj pravosuđa. Ukoliko građani 16. januara 2022. godine potvrde ovaj akt na referendumu, biće ukinut takozvani probni trogodišnji mandat sudija, a izbor svih sudija i predsednika sudova, kao i sedam od 11 članova Saveta, biće „izmešten” iz Narodne skupštine u Visoki savet sudstva. Za razliku od sada važećih ustavnih rešenja, u Savetu neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, a predsednik Visokog saveta sudstva neće biti predsednik Vrhovnog suda, već jedan od sudija – članova Saveta, koji je izabran od strane sudstva. Iako je u Visokom savetu sudstva i sada šest sudija i predsednik najvišeg suda, činjenice da u Savetu neće biti političara (sada su članovi Saveta ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe) i da predsednik Vrhovnog suda istovremeno neće biti predsednik Saveta obezbediće pogodnu osnovu za samostalnije i odgovornije postupanje svakog člana Saveta iz reda sudija i za funkcionisanje Saveta kao nezavisnog organa, što mu je i ustavna dužnost. Nezavisnost sudstva biće „pojačana” preciznijim propisivanjem garancije nepremestivosti sudija, proširenjem imuniteta sudija za mišljenje dato u vezi s vršenjem sudijske funkcije, ponovnim propisivanjem razloga za razrešenje sudija i garancijama da neće biti prekida stalnosti sudijske funkcije. Unutar javnotužilačke organizacije biće pokrenut proces koji će tužiocima omogućiti samostalnije obavljanje dužnosti i stoga i povećati njihovu odgovornost, što će i sud učiniti delotvornijim.

Podrazumeva se da ni pravosuđe ni pravna država ne mogu da budu unapređeni u momentu i samo promenom Ustava. Ustav nije čarobni štapić da bi, on sam, ojačao nezavisnost sudstva, i time sudijama omogućio da nepristrasno sude, a građanima da dobiju pravičnu i pravovremenu zaštitu svojih prava. Za sve je to neophodno da zakoni „prate” i „razvijaju” Ustav, da i Ustav i zakoni budu poštovani, najpre od strane političara i medija, kao i od sudija, podrazumeva se, i uopšte od svih građana. Da bi se stiglo do odredišta, voz mora da krene sa odgovarajućeg koloseka. Ustav je kolosek koji je aktom o promeni Ustava dobro postavljen.

*Počasna predsednica Društva sudija Srbije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.