Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ZNAČAJ USTAVNOG REFERENDUMA

Kad nauka i politika sarađuju – iz ugla člana radne grupe

Cilj je stvaranje pravosudnog sistema po meri građana, dovoljno udaljenog od upravo politike
(Фото Р. Крстинић)

Nije jednostavno govoriti i pisati o odnosu nauke i politike. Pomalo je i mučno pošto se o odnosu politike sa bilo čime izvan nje same mnogo priča, mnogo naslućuje, a zapravo malo zna. Ima tu i malo mistike, doza i preterivanja. Retko se i veruje onome ko je imao priliku da to vidi, čuje i oseti. Postoje i predubeđenja i stereotipi. Ona su katkad i nepremostiva, pa biste pre nekoga ubedili da sedmica traje osam dana nego da politika i nauka mogu da sarađuju tokom jednog patriotskog zadatka. No, dobro, šta da se radi. Kaže naš narod lepo, sto ljudi, sto ćudi. Tako mora i onda neka tako i bude. Život je, kako to svi znamo, takav da uvek možete da očekujete neočekivano. U skladu s tim, nisam ni slutio da će se moj život prilično izmeniti od te kasnojunske večeri kada me je pozvao profesor dr Vladan Petrov, moj učitelj, moj mentor. Predočio mi je da ću, ukoliko to želim, zajedno s prijateljem i kolegom iz Instituta za uporedno pravo dr Miroslavom Đorđevićem biti predložen da budem član Radne grupe za izradu Nacrta akta o promeni Ustava naše zemlje. Pretpostavljam da sam se u tom trenutku osećao kao svaki sportista koji dobija poziv da obuče dres sa državnim grbom. Odgovor se nametao, iz mene je pokuljalo nekoliko da. Da, jer je to dres sa državnim grbom. Da, jer je to patriotski zadatak. Da, kako bih vratio delić onoga što je moja zemlja, školujući me, uložila u mene. Da, kako bi moji preci bili ponosni na mene. Da, kako bi moja porodica bila gorda zbog mene. Da, kako bi to bili i moji prijatelji. Da, kako bih uradio nešto korisno za Srbiju. Da, jedino da, to je bio jedini odgovor. Jedini mogući. Da.

Dr Miloš Stanić

Iskreno, o politici nisam tada ni mislio. Nisam je se ni plašio, a svašta sam čuo, što me nije pokolebalo. Zašto bih se i koga plašio? Verovao sam u sebe, u ono što su mi roditelji usadili, verovao sam u svoju državu. Verovao sam u tim, znajući da ćemo uspeti. No, politika me je čekala, neminovno. Razume se, čekala je sve nas, članove radne grupe. U početku postojahu slutnje, iščekivanja, šta će i kako biti, verujem, kod svih nas. Možda i nepoverenje. Očekivano, dok se ne upoznamo. Mi međusobno, a i s politikom. Ona je bila svuda oko nas, radili smo u Narodnoj skupštini. Divno je tamo, dostojanstveno mesto, prožeto istorijom, koju sada i mi na neki način pišemo. Opet, ponos. Lepo, nema šta. Odlutah u mislima u te vrele letnje dane, a kako bih se vratio na nauku i politiku. Ona okolo, a nešto je slabo čujemo. Gotovo je nečujna, kao stidljiva, sramežljiva. Sluša nas. Učestvuje, ali nas pušta da radimo. Ponekad i negoduje, ali pod snagom argumenata popušta. Tu je, ali ne pritiska, već pita i koriguje, dajući nam kamene međaše u okviru kojih idemo.

Međe su državotvorne. Kaže baš ta politika da su izmene Ustava po meri građana cilj, a u skladu sa standardima Venecijanske komisije. Dakle, cilj je stvaranje pravosudnog sistema po meri građana, dovoljno udaljenog od upravo te politike. Cilj je da to bude po najvišim standardima Venecijanske komisije, ne zbog nje, zbog članstva u Evropskoj uniji, već zbog građana. Cilj, najviši mogući. Uvažavajući našu, politika i struka su uvažavale i onu najuzoritiju inostranu nauku, oličenu na neki način u Venecijanskoj komisiji. Standarde Venecijanske komisije je često otkrivala upravo nauka, tražeći ona najbolja rešenja. Nikako zbog Venecijanske komisije. Mišljenja i standardi Venecijanske komisija nisu bili cilj, već sredstvo za postizanje istinskog cilja, a to je pravosuđe za građane i radi građana. Pravosuđe sa dovoljnim otklonom od politike, te s pravnim osnovom, oličenim u Ustavu, da bude odgovorno za vršenje sudske grane ili funkcije državne vlasti. Sa Ustavom po meri građana, po najboljim evropskim standardima. Pravosuđe po meri Srbije.

*Naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.