Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Italiji novi dom za avganistansku „Mona Lizu”

Devojčica zelenih očiju bila je i ostala simbol tragedije kroz koju i danas prolazi njena zemlja
Девојчица Шарбат Гула, коју је прославио фотограф Стив Макари, сада је изнурена жена на прагу педесете годинe (Фото: EPA-EFE/Hadazatullah Amid/National Geographic)

Sećate li se „Mona Lize”? Ne one Leonarda da Vinčija, već avganistanske, devojčice zelenih prodornih očiju – remek-dela koje su oblikovala dramatična zbivanja, a snimio ga je ratni fotograf. Ko bi i mogao da zaboravi, iako je to bilo pre više od tri decenije, kako nas je to dete gledalo s naslovnice „Nešenel džiografika”?

Kao da je kroz njen prodorni pogled tada vrištao ranjeni Avganistan. Devojčica Šarbat Gula, koju je proslavio fotograf Stiv Makari, sada je iznurena žena na pragu pedesete godine i postala je odraz onoga što čini njenu zemlju. Magija i lepota natopljene bedom.

Ovih dana je ponovo postala vest, ovog puta jer će napokon živeti mirno u Italiji. Avganistanska „Mona Liza”, kako je zovu, u Rimu će posle decenija lutanja naći spas. A spokojna će biti kada to postane i njen Avganistan.

Italijanska vlada pobrinula se da programom evakuacije avganistanskih državljana dođe na sigurno, u njihovu prestonicu.

Šarbat je rođena 1972. u selu na istoku zemlje, odakle je morala da kao dete s porodicom beži kada je Sovjetski Savez ratovao u Avganistanu. Prešli su planine da bi stigli u izbeglički kamp u Pakistanu. Taj rat joj je, kada je imala samo šest godina, uzeo oca, majku i detinjstvo.

Naredni sukobi oduzeli su joj mladost, ostavivši joj ruševine i bedu u kojima je živela i kada se u šesnaestoj godini mimo svoje volje udala za čoveka koga gotovo nije poznavala. Očaj je bio podnošljiviji uz četiri ćerke, a onda se opet pojavila smrt. Nakon što je postala udovica, vratila se u Avganistan s troje preživele dece.

Šarbat do svoje tridesete godine nije znala da za nju zna ceo svet, a i da jeste, to nije imalo vrednost u izbegličkim kampovima, ratovima i zatvorima. Ipak, trenutak koji je te 1985. godine uhvatio ratni fotograf Stiv Makari, kada je ovekovečio njeno lice i pogled u izbegličkom kampu u Pakistanu, pretvorio ju je u simbol stradanja i patnje njenog naroda. Svet nije znao njeno ime, ali bi se svima pred očima stvorila fotografija s naslovnice „Nešenel džiografika” pri pomenu devojčice zelenih očiju ili avganistanske „Mona Lize”.

Naravno, njen pogled urezao se u pamćenje fotografu Makariju. Proganjala ga je. Vratio se u Avganistan da je traži. „Nešenel džiografik” organizovao je opsežnu potragu i 2002. uspeli su da je pronađu u malom izbegličkom selu. Tek tada je prvi put videla primerak časopisa koji ju je proslavio kada je imala 12 godina. I to je njena jedina fotografija iz detinjstva.

I kasnije bi se, kad god bi Avganistan zbog ratova, smrti i razaranja postajao vest, setili Šarbat i njenog pogleda koji je odisao tragedijom. U međuvremenu je kopnela u kampovima i zatvorima, da bi se svetu opet prikazala 2016. godine kada se vratila u Avganistan.

Zapravo, tada su je deportovale pakistanske vlasti nakon što je godine provela iza rešetaka jer je imala lažna dokumenta. U Kabulu su je dočekali tadašnji predsednik i sevanja bliceva foto-aparata. Dobila je ključeve kuće u prestonici Avganistana.

Ona i deca imali su dom nepunih pet godina. Ovaj put nije joj pokucala smrt, ali jesu talibani, učinivši je nanovo izbeglicom, samo što sada nije završila pod šatorom, već u Rimu. Ona je i sada simbol tragedije kroz koju prolazi njen narod. Svi novinski tekstovi o toj zemlji, televizijski prilozi i govori političara ne mogu prikazati patnju Avganistana kao što to može njena životna priča.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.