Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za 105 izvrsnih ideja – 30 miliona evra

Fond za nauku otpočeo je realizaciju svog najvećeg programa, primenivši rigorozne kriterijume po uzoru na najprestižnije evropske konkurse: pravo na finansiranje izborilo je tek 11 odsto od 917 ponuđenih projekata
Куповина капиталне истраживачке опреме одобрена је за 28 пројеката у оквиру програма ИДЕЈЕ (Фото: Фонд за науку)

Srpska naučnoistraživačka zajednica dobila je „buster finansijsku injekciju” od 30 miliona evra. Međutim, ne radi se o nekoj prednovogodišnjoj podeli po principu uravnilovke. Ovaj novac namenjen je za 105 izuzetnih projekata, odobrenih u okviru programa IDEJE, najvećeg koji je Fond za nauku sproveo od osnivanja u martu 2019.

U naredne tri godine na realizaciji svojih ideja radiće ukupno 1.064 istraživača, odnosno 105 timova sa 36 instituta, 56 fakulteta, iz tri inovaciona centra i tri univerziteta. Odobrenim projektima rukovodi 57 naučnica i 48 naučnika.

Nosioci projekata su naučnoistraživačke organizacije iz Beograda (84), Novog Sada (14), pet iz Niša i po jedna iz Čačka i Kragujevca. Kao partneri uključene su naučnoistraživačke organizacije iz Beograda, Bora, Čačka, Kragujevca, Niša, Novog Sada, Sombora, Subotice i Vranja.

Budžete u rasponu od nekoliko stotina hiljada do maksimalnih pola miliona evra zavredelo je 39 projekata iz oblasti prirodnih nauka, 23 iz tehničko-tehnoloških, 19 iz (bio)medicinskih i 24 iz društvenih i humanističkih nauka.

Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, za program IDEJE istraživači su sami odabrali teme kojima će se baviti i formirali timove od 12 do 14 članova. Jedini uslov je bio da jasno definišu na koji način njihov projekat doprinosi naučnom saznanju, privredi ili društvu u celini.

Svi pretendenti na dobijanje sredstava morali su da prođu kroz „gusto sito”, na kome je, posle dvostepenog vrednovanja, od ponuđenih 917 projekata otpalo čak 812.

„Prolaznost tek nešto iznad 10 procenata dobar je pokazatelj našim istraživačima koliko ih oštri kriterijumi čekaju na prestižnim inostranim konkursima”, kaže dr Milica Đurić Jovičić.

Milica Đurić Jovičić (Foto lična arhiva)

Taj kompetitivni model, primenjen u programu IDEJE, podrazumeva da su u prvom krugu svaki projekat vrednovala po tri inostrana stručna recenzenta iz ukupno 60 zemalja. S tim ocenama ulazilo se u „strašni” drugi krug, gde su rukovodioci timova imali 10 minuta da na engleskom jeziku, u onlajn formatu, svoje projekte predstave petočlanoj međunarodnoj ekspertskoj komisiji, za svaku od četiri oblasti u koje su projekti razvrstani.

„Članovi komisije su tokom desetominutnog razgovora s rukovodiocem tima postavljali pitanja ili u vezi sa zamerkama recenzenata ili o nečemu što im je bilo nejasno u prezentaciji. Pojedini projekti koji su od recenzenata dobili osrednju ocenu zablistali su tokom predstavljanja, ali je bilo i obrnutih slučajeva”, kaže v. d. direktorka Fonda za nauku.

Prema njenim rečima, jedan broj projekata je ostao ispod crte jer su ih članovi panela okvalifikovali kao suviše ambiciozne, odnosno da obećavaju previše rezultata u okviru trogodišnje realizacije. Drugi su „pali” uprkos neosporno dobrim idejama i inovativnoj komponenti jer nisu jasno predočili ciljne grupe koje bi mogle da imaju koristi od rezultata istraživanja. Treći su se pak spotakli na procenama rizika – ili uopšte nisu predvideli šta bi sve moglo da omete realizaciju, ili su pak preterali u nabrajanju rizika, pa su ostavili utisak da ni sami ne veruju da je ostvarenje zamišljenog moguće...

„Formulisanje istraživačkog projekta i njegova odbrana pred komisijom je veština ravna pisanju naučnog rada. Zato će na tu temu Fond za nauku tokom narednih šest meseci organizovati treninge i obuke”, najavljuje naša sagovornica.

Edukativna podrška naučnicima biće potrebna i za finansijsko rukovođenje projektom, koje podrazumeva mnogo administriranja i procedura koje troše i vreme i energiju. Dobitnici sredstava iz programa IDEJE su u obavezi da na tri meseca polažu račune o svakom potrošenom dinaru, što je uslov da dobiju novac za naredni kvartal. I tako 12 puta, do isteka trogodišnjeg projektnog ciklusa...

„Vrlo je značajno što je za čak 28 od 105 projekata odobrena kupovina kapitalne opreme. Institucije koje će dobiti uređaje koji koštaju i po 50.000 evra, dužne su da sačine model ugovora po kome će ih stavljati na raspolaganje drugim naučnicima u Srbiji. Drugo, važno je da sagledamo realne potencijale naše naučne zajednice i da nađemo način kako da premostimo zaostatak nastao u dugom periodu kada nije bilo kompetitivnog principa u ovoj oblasti. Nije bilo ni ulaganja u savremenu opremu, a bez toga nema ni vrhunskih rezultata. Mada, pokazalo se da nam je trening u dovijanju doneo određene komparativne prednosti. To se naročito vidi po tome kako se naši naučnici brzo snalaze u inostranstvu”, kaže dr Milica Đurić Jovičić.

Do kraja godine Fond za nauku će raspisati još dva konkursa. Jedan je namenjen istraživačima iz oblasti društvenih i humanističkih nauka – zvaće se IDENTITET i obuhvatiće širok spektar tema koje se tiču nacionalnih, religioznih, istorijskih, kulturnih i rodnih identiteta u našem društvu.

„Drugi program je posvećen ekologiji, ova tema je među nacionalnim, ali i globalnim prioritetima. Nauka treba da pomogne privredi, a privreda kao partner treba da sufinansira deo projekta. Model takve saradnje mora da bude deo konkursne dokumentacije. Cilj projekta su proizvodi ili usluge koje će, primenjene u industriji, pomoći da se smanje zagađenja vazduha, vode i zemljišta”, zaključuje v. d. direktorka Fonda za nauku Republike Srbije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.