Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grejna sezona okidač za povećanje zagađenja vazduha

(Фотографије Pixabay)

Dolaskom zime i grejne sezone kreću problemi zbog povećanja nivoa zagađenosti vazduha. Gotovo da se zagađenje opaža svim čulima.
Dimnjaci neumorno ispuštaju otrovne materije i po pravilu podsete na, zasada, naizgled nerešiv problem na Balkanu - tokom novembra su Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo bili među najzagađenijim u svetu.
U Srbiji, po zagađenosti, prednjače Valjevo, Šabac, Bor, Lazarevac, Niš, Užice.

Osim centralnog grejanja na koje je priključena petina domaćinstava u Srbiji, za zagrevanje se većinski koriste struja ili individualna ložišta, a u njima različiti energenti.

Srbija zauzima prvo mesto u Evropi i deveto na svetu po broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika nastalih usled zagađenja životne sredine, prvenstveno vazduha, pokazuju podaci Globalne alijanse za zagađenje vazduha.

Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, više od 6.600 ljudi godišnje prevremeno umre u Srbiji zbog posledica zagađenja vazduha.

"Nedvosmisleno je utvrđeno da je grejna sezona okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha", kaže za Bi-Bi-Si na srpskom Jasminka Jang, programska direktorka RES fondacije koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena.

Različiti načini grejanja

Uživanje u toplom domu ima cenu, koja nije izražena samo u novcu, a načini na koje se grejemo su različiti, baš kao i vrste štetnih materija koje kroz dimnjake ispuštamo u vazduh.

Svi oni koji nemaju centralno grejanje, za dobijanje toplote koriste struju ili sopstvena ložišta koja mogu biti na električnu energiju, gas, drva ili ugalj.

Međutim, ljudi "lože šta stignu", kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Ugalj je najgore fosilno gorivo, rekla je Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

„Pošto ugalj pored organske materije sadrži i nečistoće kao što su sumpor i toksični elementi, i to se oslobađa u vazduhu u vidu sumpor-dioksida ili čestica arsena, nikla, kalijuma, olova, radioaktivnih elemenata i svega što ugalj u sebi ima", pojasnila je Đorđevićeva.

Sistem centralnog grejanja postoji u 67 jedinica lokalne samouprave, odnosno u 58 gradova u Srbiji. Proteže se dužinom 2.800 kilometara sa ukupno 23.042 podstanica, a više od 20 odsto domaćinstava je priključeno.

Za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi se prirodni gas (80 odsto), ugalj (7,8 odsto), naftni derivati (11,7) odsto i biomasa (jedan odsto). Drugim rečima, centralno grejanje nastaje sagorevanjem prirodnog gasa, mazuta i uglja.

Zagađenost vazduha i zdravlje

Izloženost aerozagađenju povezano je sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, istakla je dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.

„Posledice se kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda", navela je Plavšićeva.

„Teže posledice štetnog uticaja aerozagađenja su nastanak i pogoršanje bronhijalne astme kod dece i odraslih, hronična opstruktivna bolest pluća (karakteriše se smanjenjem protoka vazduha u disajnim putevima), plućna fibroza, ali i značajno povećan rizik od pojave karcinoma usne duplje, laringsa, kože i pluća. 

„Zagađenost vazduha je, posle pušenja, najčešći uzrok pojave karcinoma pluća", objašnjava Plavšićeva.
U danima velike zagađenosti vazduha, navodi, učestaliji su srčani i moždani udari, zatim druge kardiovaskularne bolesti kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema.

Preporučuje da osetljive grupe, deca, trudnice i starije osobe ne izlaze napolje kada je velika zagađenost, jer je vazduh u zatvorenom prostoru često čistiji.

"Takođe bi trebalo da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada."Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože", zaključila je Plavšićeva za Bi-Bi-Si na srpskom.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Može bolje, ali ...
Slažem se da je zimi vazduh zagađeniji jer se kreće sa loženjem "svega". Ali ovih godina nemamo ništa lošiju situaciju nego ranije. Gasifikacija, odsumporavanje na TE, uvođenje centralnog grejanja, novogradnja, vetroparkovi, automobili sa savremenijim motorima, poneki električni auto i autobus itd. doprinose ipak nešto boljoj situaciji. Može i treba još bolje. Ipak ne znam zašto ulazimo u nametnutu utakmicu i "histeriju" oko zagađenja, koje treba da brinu mnogo veće ekonomije i brojnije nacije.
Kao uvek
@sndr Da ta tri električna automobila i planovi za odsumporavanje su već toliko pročistili vazduh da nikako da ga se nadišemo, a o autobusima GSPa da i ne govorimo....
Sndr
Nije to nikakva utakmica vec briga o zdravlju. London koji ima pet puta vise stanovnika nego Beograd skoro svakodnevno ima tri puta manji indeks zagadjenja nego Beograd. Da li je potrebno da se i nama desi ono sto se njima desilo pedesetih godina kada su ljudi masovno umirali i obolevali zbog velikog zagadjenja vazduha pa da nesto preduzmemo po tom pitanju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.