Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kupujući jelke čuvajte životnu sredinu

U ponudi su veštačke i sečene, ali kao najbolji izbor savetuju se sadnice četinara s busenom
У расадницима „Зеленила” цене крећу од 2.000 динара и зависе од висине стабла (Фото: ЈКП „Зеленило – Београд”)

Božićni duh i novogodišnja groznica izgleda da su jedini na koje nije uticala pandemija virusa korona. Uprkos tome što velikih manifestacija po svoj prilici neće ni biti, a dočeci praznika su pod znakom pitanja – nema toga ko nam može oduzeti nadu da će od naredne godine sve biti bolje. Zato i ne čudi što je i dalje mnogo onih koji se ovih dana raspituju kada je najbolje okititi jelku ili gde se može kupiti božićno drvce, simbol novog početka. Okićena jelka mesto je oko koga se sabira cela porodica, kraj nje se razmenjuju pokloni, ona donosi radost u domove, a mališanima daje, neki bi rekli, iluziju, dok bi drugi to nazvali mudrost – da veruju u čuda.

Posle praznika, sugrađani mogu da posade jelku u svojim dvorištima i na ovaj način produžava se život četinara, a istovremeno svaki pojedinac koji zasadi stablo posle praznika utiče na povećanje broja stabala u gradu, što je neophodno i korisno

Večno je pitanje – koju jelku izabrati? Da li da to bude jelka koja će nam trajati i naredne godine i neće nas namučiti skupljanjem opalih iglica ili je možda bolje odlučiti se za prirodnu? Ako se odlučimo za veštačku jelku, i tu imamo ogroman izbor jer ima onih skupljih koje će nam sigurno potrajati i desetak godina. Cene zavise od visine, gustine, a i kvaliteta iglica drvceta, pa tako na jednom od sajtova možete videti da ima onih koje koštaju čak i do 25.000 dinara. A ako vas je uhvatio božićni duh, ali ipak niste doživeli čudo u vidu padanja novca s neba, ne bojte se, nećete ostati bez novogodišnjeg drvceta koje može da se nabavi i u kineskim radnjama, i to po cenama od oko 1.000 dinara.

A ako više volite da se kroz kuću u toku praznika širi miris četinara, ekolozi savetuju da je najbolje rešenje prirodna jelka. Birate li sečenu jelku, proverite da li ima potrebnu dokumentaciju koja potvrđuje da je drvo legalno i namenski proizvedeno. Takve su dugoigličave jele, smrče, Pančićeve omorike koje prodaju „Srbijašume”. One su namenski uzgajane i njihovo sečenje prirodi nije naškodilo, ovakva stabla možete uzeti potpuno mirne duše, ne brinući se za životnu sredinu. Oni prodaju i jelke s busenom, koje takođe u ponudi ima i Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd”.

U rasadnicima „Zelenila”, u Vojvode Stepe 405 i Marije Bursać bb u Zemunu, prodaje se drveće čija cena varira u zavisnosti od visine. Za stabla visine od metar do metar i po trebalo bi da se izdvoji 2.000 dinara, jelka visine od dva i po do tri metra košta 4.000, dok je drveće više od tri metra – 5.000. 
Ovo preduzeće zato apeluje na građane da se prilikom kupovine odluče baš za jelke s busenom jer tako štite životnu sredinu i sprečavaju nelegalnu seču mladih četinara.

– Posle praznika sugrađani mogu da posade jelku u svojim dvorištima, ali moraju da imaju na umu da će ona u narednim godinama izrasti u visoko drvo, pa zato pažljivo treba da odaberu mesto za sadnju. Sadnicu ne treba saditi suviše blizu objekta ili nadzemnih instalacija. Na ovaj način produžava se život četinara a, istovremeno, svaki pojedinac koji zasadi stablo posle praznika utiče na povećanje broja stabala u gradu, što je neophodno i korisno – ističu iz „Zelenila”.
Oni savetuju i da se jelke s busenom u prazničnim danima orošavaju i zalivaju odstajalom vodom sobne temperature kako bi održale umerenu vlažnost supstrata.

– Kada prođu praznici, drvo ne treba odmah da se iznosi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a potom da se posadi u odgovarajućim uslovima. Drvo se sadi kada zemlja nije zamrznuta, odnosno kada je spoljna temperatura iznad nule – napominju iz „Zelenila – Beograd”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.