Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: EMIR KUSTURICA, filmski reditelj

Tehnologija ne prepoznaje ni moral ni estetiku

Za 12 dolara kod kuće možeš da gledaš filmove čitav mesec, dok je gotovo isto toliko potrebno za jednu bioskopsku ulaznicu. Nažalost, ljudi se uvek rukovode cenama
Емир Кустурица као председник жирија у Каиру (EPA-EFE/KHALED ELFIQI)

43. KAIRO

Kairo - Naš proslavljeni filmski reditelj, rekorder po broju osvojenih najznačajnijih svetskih festivalskih nagrada, pisac, glumac, muzičar, gitarista, arhitekta, osnivač i lider muzičkog i filmskog festivala – Emir Kusturica u Kairu je dočekan sa euforijom kakva obično prati najveće planetarne pop ili rok zvezde. Kusturica je brend gde god da se pojavi, a armija njegovih filmskih obožavatelja je bezgranična.

 Na 43. Kairo filmskom festivalu naš reditelj je imao odgovornu funkciju predsednika žirija međunarodnog takmičarskog programa. U Kairo je stigao iz Lisabona gde je na tamošnjem festivalu takođe bio predsednik žirija. U razgovoru za „Politiku” u bašti hotela „Mariot”, u pauzi između gledanja filmova, Kusturica je podelio i utiske posle mesec dana kontiuniranog gledanja filmova.

– Kinematografija je danas kao i vreme u kojem živimo. Kao i samo čovečanstvo, podeljena je između neizvesne budućnosti i neizvesne sadašnjosti. Filmovi koje sam video su uglavnom niskobudžetska autorska ostvarenja i u moru takvih filmova uvek možeš da pronađeš četiri-pet koji su dobri.

Šta je problem sa filmom generalno?

Film koji je odavno sve manje umetnost, sada je sa ovim nametnutim kovidom na raskrsnici velikog reseta. Platforme koje su se stvorile donose film u kuću. Za 12 dolara kod kuće možeš da gledaš filmove čitav mesec, dok je gotovo isto toliko potrebno za jednu bioskopsku ulaznicu. Nažalost, ljudi se uvek rukovode cenama. Ono što mi gubimo trenutno, a šta festivali zadržavaju jeste zajedničko gledanje filmova i to je možda najznačajniji deo mog iskustva na festivalima u Lisabonu i Kairu.

Šta je tendencija uočena kod viđenih autorskih filmova?

Da ide toliko daleko da u stvari odvaja publiku od zajedničkog gledanja i to je sve više posledica upravo tih lajv strimova i platformi i te budućnosti koja neće biti slobodna kao što je to bila prošlost. Tom saturacijom filmova jednostavno se profiliše ono što će ljudi da gledaju. A to je – komercijalni program velikih američkih studija koji sve više zauzimaju platforme i koji će dovesti do toga da će u svakom gradu postojati po dva ogromna multipleksa što će sve ličiti na sudbinu opere u vremenu u kojem živimo.

Za film je otvoreno milion novih, po formatu malih prozora?

Problem je najviše u tome što tehnologija ne prepoznaje ni moral ni estetiku, a ljudi se prilagođavaju tehnologiji više nego što bi trebalo. Tako filmovi koji imaju dobre premise postaju dosadni. Gotovo da ne postoji više onaj kompromis između artizma i cirkusa. Danas ideš samo jednim ili drugim putem.

Vidite li sebe u ramu jednog od tih filmskih prozora?

Pa, vidim, jer će verovatno moja budućnost biti ispunjena sa još dva-tri nova filma. Imam te projekte na kojima radim...

Ali nekako kao da ne žurite?

Ne žurim nikuda, jer čovek ili mora da napravi neku ogromnu temu kao što je taj „Džingis Kan” na kojem radim ili da se uvuče u taj svet takozvanog autorskog filma, koji je stvarno marginalizovan i ograničen na festivale. U bioskopima je za njih veoma sužen prostor. Bilo koji kompromis koji čovek napravi, bilo koja autorska fiksacija biće osuđena na izletanje iz bioskopa posle tri dana. Mogu da napravim film koji ne košta ništa i koji upošte nema važnu temu, što je moj ideal...

Da li je to uopšte moguće u vašem slučaju?

Jeste, zašto ne. Evo sada radim za „Sputnjik” te male dokumente koji su vezani za moju knjigu i to je gledano onoliko koliko to i zavređeuje. Ono što hoću da kažem jeste da u mnoštvu otvora kroz koje možemo da promolimo glavu i pustimo te svoje filmove, mi uopšte nemamo definisano da li je film umetnost ili nije, sve je bliže tome da nije, a ja sam sve više sklon da verujem da još jeste. Sada je to veoma dramatično u mom slučaju.

Dramatično je jer je pitanje da li vi uopšte možete da uradite nešto što nije kompleksno?

Ne mogu, a kinematografija gazi plitkim vodama.

Pa, kako ćete vi onda dalje?

Kako je Kurosava na kraju uradio „Ran” i ostavio nas sve zabezeknute? Malo sam sada dao sebi kompliment pominjući Kurosavu, ali hteo sam da kažem – zašto ne bih i ja isterivao svoju estetiku do samog stvaralačkog kraja. Pa, to je radio i Kjubrik. Pred kraj svog života snimio je „Širom zatvorenih očiju” koji nije bio baš dobro prihvaćen jer je imao kritičku distancu, a bio je fenomenalan film. Problem je u tome što je prekinuta ta važna nit između umetnosti i zabave. Sada je sve ili zabava – striktno, kao nikada do sada ideološki kontrolisana, „obrijana” akcijama nevladinih organizacija koje ti sugerišu šta je politički korektno a šta nije, ili je nešto što je pokušaj održavanja umetnosti u životu. Slično je i u književnosti. Mada, ja danas radije čitam knjige nego što gledam filmove. Zato što se lakše dođe do dobre knjige nego do dobrog filma. Lakše se ponire u dubinu i lakše se dođe do te verne slike egzistencijalne faze u kojoj se čovečanstvo nalazi.

Davi li se današnji film u političkoj korektnosti?

Ubiše ga! I umesto da danas približavaju rase oni ih time sve više zavađaju i odvlače pažnju od ključnih stvari i sve se više približavaju onoj ideji Bila Gejtsa da će na kraju ostati elita, IT inženjeri, a da će ostatak postati robovi. Čitav taj politički korektni ton služi depopulaciji i nadvlasti svetske vlade. Prvo ministarstvo svetske vlade je zapravo Svetska zdravstvena organizacija. I u svemu tome jadni film, kao jedno od najvećih otkrića prošlog veka, odjednom postaje inferioran u odnosu na vreme i broj događaja koji nadmašuju sve naše napore da stvaramo snažne celine.

Gledajući današnji svet kao da smo u kakvom rijalitiju?

„Sinema verite” je početak rijalitija. Žan-Lik Godar je kriv za ono što mi danas živimo u svetu fikcije. Svet fikcije koja nam istovara svo naše đubre ispred očiju ima ulogu da nam pokaže kako ne vredimo ništa i kako smo obična g...a. To je i bila jedna od ideja nekih od stvaralaca „sinema veritea” – da bude ono što jeste, a kinematografija koju sam gledao u poslednjih mesec dana se miri sa svojom ulogom osvajanja malih dometa i ulogom neproizvođača uzbuđenja.

Egipatska publika voli i vas i vaše filmove, i koliko sam uspela da istražim, najviše zbog likova sa margine društva, zbog muzike i životinja u filmu?

Mislim da oni vole moje filmove zato što mentalitetski u meni spava taj orijentalni tip koji ne može da istrpi da ljudi nisu povezani. Karakteristika modernih filmova je upravo u tome što gradi pokušaj umetnosti na tome koliko su ljudi raskačeni i otuđeni jedno od drugih i koliko su zapravo u carstvu tehnologije postali gori od nje. Junak modernog filma je čovek koji živi sam, zapadni model antijunaka je usamljen čovek raskačen od zajednice. On je takav ne sopstvenim izborom već su ga tako šematski napravili. A moj pogled na čoveka, na ljude jeste da između pojedinca i njegove grupe ili ljudske zajednice postoji čvrsta veza na koju ja i ukazujem i koja uvek dovodi do tih poetski bolnih momenata u filmu. Mislim da im se to najviše dopada.

Koliko vas je duga virusna pandemija poremetila?

Korona me uopšte nije poremetila, jer živim u prirodi. Iskreno sam odan prirodi i pokušavam da zaštitim podzemne vode i sve ono što se može zaštititi. Mokra Gora je upravo u Madridu proglašena jednim od najlepših sela na svetu i to od strane Svetske turističke organizacije. Ništa kod mene nije poremećeno, a video sam i jedan dobar srpski film koji će svetsku premijeru tek imati na jednom velikom festivalu. Zove se „Usekovanje” mladog autora Siniše Cvetića. On sa ovim filmom debituje...

Sa Masterklase Emira Kusturice u Kairu (Foto: Muhamed Saleh)

Jednoipočasovna Masterklasa u Kairu 

Kairo - Sat i po, koliko je trajala Kusturičina Masterklasa pod otvorenim, sunčanim nebom ispred kairske Opere, a koju je po pozivu 43. KIFF-a moderirala potpisnica ovih redova, bilo je malo za pitanja koja su se neprestano smenjivala iz publike. U njoj su većinom sedeli egipatski filmski autori i studenti filma, producenti, muzičari i glumci i sa ogromnom pažnjom slušali odgovore našeg filmskog stavaraoca na pitanja: o promeni lica današnjeg filma, o muzici koja je bliskija filmu nego što je to literatura, drama ili pozorište, o kontroli glumaca i njegovim ličnim glumačkim iskustvima („Mnogo sam bolji glumac u ličnom životu, nego što sam ikada bio u filmu”), i o tome kakav bi odgovor dao „Netfliksu” ukoliko bi jednog dana zakucao i na njegova rediteljska vrata...

 Kusturičini odgovori bili su često prekidani gromkim aplauzom iz gledališta, a upravo je tako bio i dočekan i ispraćen sa Masterklase. Velika ljubav i poštovanje egipatske publike i filmskih profesionalaca pratili su Emira Kusturicu svih ovih dana 43. Kairo filmskog festivala...

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Истина, за 12 евра месечно цела породица гледа програм. Филмове, серије, документарце... Прекинеш кад хоћеш, наставиш кад хоћеш. Или пустиш нешто друго. Изузетно ценим господина Кустирицу, али овде се не слажемо. Биоскоп је јефтина забава за народ без пара, а то није синеплекс који радничка породица у Србији може да приушти највише неколико пута годишње. Холивуд је доживео успон у Великој депресији када су Американци бежали од свакодневног сивила у свет маште за ситнину са дна џепова.
Sad je vreme za velike promene
Oduvek mi je smetalo sto se autorski filmovi mogu gledati samo na festivalima, jednom i nikad vise. Kada bi se ti filmovi postavili na internet, bilo na yt bilo kao torenti, videlo bi ih mnogo vise ljudi. Autori ne bi bili osteceni ni piraterijom, jer ionako nemaju nista od svojih filmova koji kao da su sakriveni od svetskog auditorijuma. Apelujem na festivale da po zavrsetku, filmove okace na internet da ih ceo svet vidi. Na taj nacin tehnologija bi pomogla kinematografiji.
Филип
Вриједно као и увијек професоре. Да није Мокре Горе и Дрвен Града, Никл би била садашњица те области Србије.
Petar Dozet
Svako vreme postaje vreme dinosaurusa, ako se ne predvidja i ne procenjuje buducnost. Ne tako davno fotograf bi za jednu fotografiju brojnoj seljackoj porodici uzeo kravu. Bioskopske projekcije su za najsiru publiku bile i najbrze ucenje o svetu oko nas, za manji deo samo zabava, a samo za izuzetne veoma unosan biznis. Internet je pokvario redosled stvari. Svi sadrzaji su "na izvol'te" i bas svako ih pravi od umetnickih usamljenika do gigantskih propagandnih kuca. Kusturica je vec diosaurus.
Немања О.
Браво г. Кустурица. Речи истине у ово време пријају и дају наду у боље сутра.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.