Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Protesti i blokade – dug put od ulice do glasačke kutije

Aktuelna okupljanja imaju šansu ukoliko pokreću pitanja koja su jasna, urgentna, važna ljudima i ne dele ih preterano, ukazuje profesor Zoran Stojiljković
(Фото AP/Darko Vojinovic)

Ako ovu energiju ne akumuliramo u dve građanske pobede nego ih pretvorimo u neku vrstu izbacivanja zahteva, bojim se da ćemo posle toga ponovo doći u situaciju da dolazimo u emisiju ovde i kukamo kako je narod kriv jer narod neće da se buni i ne sluša genijalne stvari, rekao je u jednoj televizijskoj emisiji Savo Manojlović iz pokreta „Kreni – promeni”, koji je jedan od organizatora protesta i blokada saobraćajnica i mostova prethodne dve subote. Komentarisao je, naime, pokušaje da se lista zahteva protestanata proširi, a koji dolaze iz političkog sektora. Predstavnici zeleno-levog bloka (Zajedno za Srbiju, „Ne davimo Beograd” i „Ekološki ustanak”) zatražili su da lista zahteva sadrži i usvajanje zakona kojim se „briše” plan o otvaranju rudnika litijuma u Jadru i smenu REM-a, a predsednik pokreta „Oslobođenje” Mlađan Đorđević poručuje da „protesti ne smeju stati čak i ako režim popusti po pitanju Zakona o eksproprijaciji” jer „krajnji cilj svih protesta mora da bude ostavka Aleksandra Vučića”.

Ovakve poruke iz opozicionih redova vlast dočekuje „na volej”, to jest kao dokaz za tvrdnje da protesti nemaju nikakve veze s brigom o građanima i zaštitom životne sredine. Funkcioner SNS-a i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević tvrdi da su „vedete protesta koji se navodno organizuje zbog ’Rio Tinta’ isti oni koji su ga doveli u Srbiju – predstavnici bivše vlasti”, a ministarka Zorana Mihajlović kaže da „osnovni razlog protesta jeste protiv vlade, predsednika Vučića i SNS-a”. „Imali smo dogovor da će ovi protesti biti građanski i drugi deo opozicije je bio korektan da se neće menjati zahtevi da se priča ne bi razvodnjavala. Smatram da je ovim zahtevima dogovor prekršen”, istakao je Manojlović preksinoć u „Utisku nedelje” i dodao da „ako svi budu dodavali zahteve, bićemo džuboks želja”.

Političari ne bi bili političari ako ne bi pokušali da iskoriste ovakvu situaciju za podizanje sopstvenog rejtinga, ili makar vidljivosti – a da li će u tome uspeti zavisi od više faktora. Upitani koliki je politički domet aktuelnih protesta, u čijem središtu su zahtevi ekoloških grupa i pojedinaca za povlačenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji, sagovornici „Politike” pominju pitanje kredibiliteta i autentičnosti.

Navodeći da su protesti svakako jednim delom u političkoj funkciji, politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da se sigurno jedan značajan deo i organizatora i veliki deo ljudi opredeljuje za proteste iz svojih ekoloških motiva, ali da, s druge strane, političari nastoje da iz toga izvuku korist. „Drugo je pitanje koliko ti političari koji gledaju da se u celu stvar ’ubace’ imaju kredibiliteta i koliko će moći da to iskoriste. Ali, svakako, sama priča o protestima biće platforma gde će biti raznih stvari, od pokušaja stranačkog instrumentalizovanja do pokušaja da se neke nove snage pojave. I, konačno, jedna velika komponenta svega je autentičnost”, ističe Anđelković.

I profesor Zoran Stojiljković, na pitanje koliko imaju šanse oni opozicionari koji pokušaju da se okoriste ovim protestima, kaže – onoliko koliko se tu prepoznaju kao autentični. I naglašava da „oko istih stvari igraju i vlast i opozicija”. „Pokušavam da kažem ono što važi sa stanovišta teorija građanskog otpora i protestne participacije. Protesti imaju šansu ukoliko pokreću pitanja koja su jasna, urgentna, važna ljudima i ne dele ih preterano. Što su pitanja jasnija, što su procenjena kao važnija za građane, koliko se u njima ne vidi nekakva neposredna političko-izborna funkcija, to su oni uticajniji. I ako hoćete tu energiju i protestni potencijal da sačuvate i da pokušate neku malu pobedu oko toga da ostvarite, onda morate to da radite oko stvari o kojima postoji širok konsenzus. Kao što se vlast s druge strane trudi da smanji štetu i rizike”, objašnjava Stojiljković.

Politikolog Jelena Vukoičić ne misli da je politički domet ovih protesta veliki, ali, kako dodaje, „ono što može da bude problematično jeste nasilna priroda protesta”. Smatra da je to i cilj – da se izazovu neki nasilni incidenti i da onda čitava situacija eskalira, što ne bi smelo da se dozvoli. „Kao i kod svih protesta koje smo imali ranije, postoji ta latentna opasnost da situacija izmakne kontroli. A bojim se da ima i političara koji znaju da im je rejting jako slab i nadaju se nekom haosu da bi onda u takvoj situaciji, recimo, pokušali da dobiju nešto što na izborima ne mogu. A što se tiče nekog čistog političkog profita – ne vidim da će mnogo dobiti, pogotovo ljudi koji su, poput Dragana Đilasa, do pre nekoliko godina aplaudirali ’Rio Tintu’, a sad se bore za ekologiju. To je prosto smešno. Ne vidim neki prostor za poboljšanje rejtinga takvih ljudi na ovaj način i ne vidim da će oni zbog protesta imati više glasova na izborima. A mogu da imaju manje”, ocenjuje Vukoičićeva.

O izbornim ishodima je u ovom trenutku, kaže Anđelković, teško govoriti jer je pitanje da li će protest potrajati. Sigurno će, smatra on, jedan deo organizatora i političkih faktora nastojati da potraju, ali sad sve to zavisi i od državne politike, šta će biti sa zakonima zbog kojih su protesti pokrenuti, kakav će biti razvoj događaja dalje u pregovorima između vlasti i kompanija o kojima je reč u ovoj priči...

Zoran Stojiljković dodaje da bi sledeće što bi moglo da ima široku podršku građana moglo da bude nešto što je u vezi s pravom da znaju oko izbora i da mogu da dođu do informacija na osnovu kojih se odlučuju. „Volim da kažem – da imate onoliko informacija o izborima, izbornim kandidatima i platformama koliko imate kad uđete u samoposlugu i birate neku robu. Pa imate etikete, i garancije i proizvođače, i rokove trajanja, i sastav. Šta imate oko izborne ponude s ovako neravnomerno raspoređenim medijskim prostorom”, kaže profesor i primećuje da je veliko pitanje da li bi sada taj zahtev trebalo da bude licitiranje o sastavu REM-a.

Demokratske procedure

Trajanje protesta zavisi od strategija koju će imati i vlasti i civilni sektor i opozicione političke strukture, navodi Stojiljković. „U meri u kojoj tu energiju sačuvate i ne trošite na nešto o čemu nema neke vrste široke saglasnosti građana, to će protesti biti uspešniji i imaće veće delovanje na izbore. Da preciziram: oko toga da morate imati demokratske procedure oko referenduma i narodne inicijative i pogotovo oko novog Zakona o eksproprijaciji, da ne možete u ovakvoj situaciji sa sumnjivim svrhama i u invalidnoj proceduri, u kratkim rokovima vršiti eksproprijaciju, i to pre svega u vezi s temama rudnika i ekologije, koje su ljudima važni – tu imate neku vrstu kapitala i oko njega možete da okupite i leve i desne, i politički aktivne i politički relativno pasivne, kao i pripadnike različitih socijalnih grupa”, ukazuje on.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милорад
Народ који на све стране баца своје смеће и прави дивље депоније се одједном бори против загађења, али опет нигде не помиње ову тему. Зашто се на протестима не помиње и управљање отпадом и спровођење закона над загађивачима и бахатим људима који од наше земље праве депонију.
Taja
Zaštitom vode, vazduha i zemlje treba da se bavimo svi Mi bez obzira koju partiju simpatišemo, za koga glasamo ili ne glasamo, da li smo u poziciji, opoziciji ili smo neutralni građani. Svi živimo u ovoj zemlji i svi pretpostavljam mislimo dobro svojoj deci. Zato ne mogu da razumem ljude koji na proteste gledaju sumnjičavo a na ljude koji protestvuju kao na neprijatelje zemlje. Oni mogu biti neprijatelji odnarođene vlasti, ali ne mogu biti neprijatelji države jer državu činimo svi Mi građani.
Kertićević Mirela
Ekološki ustanak ..... HHHHAAAAA HHHHAAAAA ....koliko dugo postoje rafinerije , plinare , petrohemije, termoelektrane grejanje kuća na ugalj itd, akoliko vozila se vozi po državama planeti kakve veze ima E1 E2 E3 E4 E5 E6 .....to E6 ima manje zagađenja a ima miliona vozila koje izbacuju kiseonik. protestanti su glumci po nalogu
Бојана
@Aco Kako ne razumete. Da je ta opozicija koju pominjete organizovala ove proteste ja nikad ne bih ni učestvovala. Ja zaista mislim da su delovi zakona zbog kojih se protestuje neprihvatljivi za bilo koga. A da se od ekologije ne živi tačno je, ali od poljoprivrede se može živeti. Iz emisije Reč na reč moglo se saznati da Holandija po hektaru prihoduje bar 12 puta više od Srbije i da bi vlast umesto 500 miliona evra u fudbalski stadion (?!!!), taj novac mogla da opredeli za projekte u agraru.
Rade
Ukoliko se Sava ne ogradi od ovih politickih organizacija ja na proteste vise ne idem! Niko nema pravo da koristi nezadovoljstvo naroda kako bi ubirao politicke poene a najmanje ovi koji su SNS i doveli na vlast. Da istrajemo u zahtevima za zdravu sredinu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.