Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: prof. dr BRANISLAV ĐORĐEVIĆ, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Pandemija je produbila geopolitički rascep

(Фото Н. Марјановић)

Pojavom virusa korona ukazala se prilika da se zajedničkom borbom protiv pandemije pokaže da međuzavisnost na globalnom nivou može da dovede do veće solidarnosti. Nažalost, u velikoj meri prilika je propuštena. Vrlo brzo se fokus prebacio na to ko je za šta kriv, ko i kako profitira. Jaz nejednakosti između bogatih i siromašnih se povećao, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu u zemljama širom sveta. O tome su nedavno na samitu Pokreta nesvrstanih u Beogradu svedočili mnogi naši prijatelji iz Afrike, Azije i Južne Amerike. S druge strane, pandemija je razotkrila ranjivosti međunarodnog sistema snabdevanja i energetske bezbednosti. Pojačala je strah od biološkog oružja i drugih vrsta nekonvencionalnih i hibridnih pretnji. Trka za naoružanjem je praćena tehnološkim nadmetanjem, borbom za premoć u kontroli nad internetom i veštačkom inteligencijom. Geopolitički rascep se produbio, ocenjuje u razgovoru za „Politiku” prof. dr Branislav Đorđević, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Predsednik SAD Džozef Bajden uskoro broji godinu dana u Beloj kući. Šta obeležava prvih 12 meseci njegovog mandata, pored haotičnog povlačenja iz Avganistana?

Predsednik Bajden je uspeo da u određenoj meri sanira transatlantske odnose, iako i dalje postoje znatna neslaganja, pa i nezadovoljstva, kao što je slučaj u odnosu s Parizom. S druge strane, Vašington je nastavio da se pozicionira prema Rusiji, a naročito Kini, kao prema strateškim rivalima. U tom kontekstu mogao bi da se posmatra i Bajdenov „Samit za demokratiju”, koji, nažalost, ima snažne hladnoratovske premise i teško da će unaprediti dijalog s vodećim silama u nastajućem multipolarnom svetu. Negde sam skoro o tom samitu pročitao „Ko dođe kajaće se, ko ne dođe kajaće se”, što u punoj meri odslikava predstojeći skup na koji je pozvano nešto više od 110, od 193 države koje su punopravne članice UN. Po kojem kriterijumu nije pozvano oko 80 zemalja, to zna samo organizator.

Haotično povlačenje iz Avganistana dodatno je uzdrmalo američki imidž u svetu, ali i popularnost Bajdena kod kuće. Ukoliko se uzmu u obzir najveća inflacija u SAD u poslednjih 30 godina i znatno slabljenje rejtinga, Bajdenu predstoji teška borba za kontrolu nad Kongresom na narednim izborima.

Menjaju li se u istom periodu geopolitičke ambicije NATO-a?

Vodeće članice NATO-a, SAD i Velika Britanija, formiranjem sporazuma Aukus s Australijom napravile su dodatan iskorak u politici suprotstavljanja kineskom uticaju na Pacifiku, što će posebne implikacije imati na situaciju u Tajvanskom moreuzu. Istovremeno, novi savez ozbiljno podriva regionalni mir i stabilnost i ubrzaće trku u naoružavanju. Iskreno, a to sam istakao više puta, očekujem da se ovoj „podružnici” NATO-a uskoro pridruže Japan i Južna Koreja. Čitava priča je u stvari širenje NATO-a na Pacifik i strateško opkoljavanje Rusije i Kine.

S druge strane, svedoci smo evolucije uloge NATO-a u suprotstavljanju uticaju Kine i na prostoru od Baltika do Mediterana, u sferama od transporta do sajber bezbednosti. Zar neko može da bude toliko politički „nepismen” i da smatra kako je Litvanija, članica NATO-a, samostalno donela odluku da istupi iz „17+1”, formata saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, dok će to u bliskoj budućnosti da urade još neke zemlje, prvenstveno pribaltičke.

Dok se odnosi s Kinom pogoršavaju, o odnosima s Ruskom Federacijom najbolje govore reči samog generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji kaže da su najgori od kraja hladnog rata. Novi „strateški koncept” NATO-a, koji će biti usvojen na samitu u Madridu u junu iduće godine, svakako će imati u fokusu odnose s Pekingom i Moskvom. Trenutna retorika, nažalost, ne ide u prilog poboljšanju odnosa.

Na globalnom Istoku, kako Rusija i Kina razvijaju međusobne odnose i projektuju svoj uticaj u svetu?

Ne postoji domen u kojem odnosi Rusije i Kine nisu unapređeni poslednjih godina – od ekonomske i energetske saradnje, do vojno-tehničke i diplomatske, zasnovane na sistemu UN, međunarodnom pravu i suprotstavljanju hladnoratovskoj logici. Snažan podstrek tome daje i lični odnos Vladimira Putina i Si Đinpinga, koji su se u poslednjih osam godina sreli više od 30 puta. Moskva i Peking ostvaruju sve veću koordinaciju u međunarodnim forumima, čemu smo mogli da svedočimo i mi prilikom njihovog istupanja povodom situacije na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, kada su zajedno stali ne samo u odbranu srpskih nacionalnih interesa, već i protiv politike nametanja rešenja spolja, koja je dugo vođena na našim prostorima, a da neki i dalje misle da je moguća.

Angela Merkel odlazi u političku istoriju, Francuska idućeg proleća ide na predsedničke izbore. U međuvremenu, Pariz i Rim sklopili su Kvirinalski sporazum o prijateljstvu i saradnji. U kojem pravcu ide EU?

Angela Merkel je obeležila prve dve decenije evropske politike i njen odlazak logično predstavlja trenutak za sumiranje, projekcije i planove. Merkelova je, uprkos bregzitu, ekonomskoj, migrantskoj i pandemijskoj krizi, te rastu evroskeptičnih i suverenističkih partija, uspela da očuva kakvu-takvu ravnotežu u uniji. Uprkos pritiscima, založila se za izgradnju „Severnog toka 2” i potpisivanje investicionog sporazuma Kina-EU, što nije blagonaklono dočekano u SAD. S druge strane, ne može se osporiti činjenica da politika proširenja i globalni uticaj EU stagniraju. Odnosi s Ruskom Federacijom i Kinom su komplikovani, a bezbednosna zavisnost od SAD još je velika. Takav položaj podstakao je Evropsku uniju na razmišljanja o strateškoj autonomiji u svetu, koji postaje multipolaran. Francuski predsednik Emanuel Makron biće pred velikim izazovom u prvoj polovini 2022. godine. S jedne strane, na predsedničkim izborima u aprilu suočiće se sa snažnom konkurencijom Marin le Pen i Erika Zemura, a jedna od ključnih tema, pored ekonomije i ekologije, biće i imigracija. S druge strane, kao predsedavajuća EU u prvih šest meseci, Francuska će želeti da nametne svoju viziju strateške autonomije, integrisanije i ambicioznije unije. Ta vizija svakako će se reflektovati i u „Strateškom kompasu” o odbrani i spoljnoj politici, koji će EU usvojiti u martu. U tom kontekstu trebalo bi gledati i na Kvirinalski sporazum Makrona i italijanskog premijera Marija Dragija. Olaf Šolc preuzima tešku ulogu naslednika Merkelove. Za njegov uspeh na međunarodnom planu od velike važnosti će biti koliko će, s obzirom na sastav vladajuće koalicije, uspeti da zadrži uravnotežen diplomatski pristup prema svetskim silama.

Bliže nama i regionu: kako procenjujete politiku Turske na Balkanu?

Sfera uticaja Turske je impozantna – Mediteran, sever Afrike, Bliski istok, Balkan i Kavkaz. Uz to, Turska ima važnu ulogu u odnosima sa svim ključnim svetskim silama kao članica NATO-a, zvanično kandidat za članstvo u EU, ali i zemlja koja blisko sarađuje i sa Rusijom i Kinom. Na Balkanu, turski uticaj jeste snažan, često i potcenjen, naročito u zapadnim krugovima koji su više usredsređeni na ruski i kineski. Ipak, čini se da Turska ekonomski ne koristi u punoj meri svoje kapacitete ekonomskog investiranja. Istovremeno, Beograd s pravom očekuje od Ankare da konstruktivnije utiče na aktere na Balkanu na koje ima jak uticaj, pre svega u Prištini i u Sarajevu.

Pitanje naše južne pokrajine sve više postaje globalno, kao poligon za „obaranje ruku” velikih sila. Kako u takvoj situaciji da zaštitimo naše vitalne državne i nacionalne interese?

S obzirom na to da je većina zapadnih zemalja priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, to što taj pokušaj secesije nije legalizovan u UN zasluga je članica Saveta bezbednosti UN koje to decidno odbijaju – Ruske Federacije i NR Kine. Nismo mi prizivali „obaranje ruku” velikih sila, niti smo želeli da budemo poligon. Jesmo, međutim, dugo gradili strateške odnose koji nam omogućavaju da istrajemo u odbrani našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Rešenje za Kosovo i Metohiju mora da bude zasnovano na rezoluciji SB UN 1244 i da bude verifikovano u Savetu bezbednosti UN. To je jasno svima koji su 2008. godine pokušali da ovo telo zaobiđu. Republika Srbija se strateški opredelila da bude vojno neutralna zemlja i da vodi nezavisnu, multivektorsku politiku, zasnovanu na međunarodnom pravu i multilateralizmu. U uslovima uskog manevarskog prostora, Srbija održava ne samo strateške odnose s Rusijom i Kinom, već i pregovara o članstvu s EU i sarađuje s NATO-om u okviru Partnerstva za mir. Posebno je impresivno što je Srbija, čak i u uslovima pandemije, uspela da organizuje Samit Pokreta nesvrstanih. ANTRFILE 1

„Otvoreni Balkan” je antifriz za zaleđeni proces proširenja EU

Ideja „Balkan balkanskim narodima” stara je na ovim prostorima više od veka, ali je tek sada počela da se realizuje kroz srpsku inicijativu „Otvoreni Balkan”. Vidimo da i sada ima dosta otpora ovoj ideji, pa kako procenjujete njene domete?

Sama činjenica da format „Otvorenog Balkana” omogućava u kontinuitetu trilateralne susrete Srbije, Severne Makedonije i Albanije na najvišem nivou dokaz je da on i te kako ima smisla. Ono što je važno, a verovatno i ključno, jeste da postoji politička volja da narodi u regionu rade zajedno na približavanju i ekonomskoj saradnji. Ponekad se čini da kritičarima ovog formata smeta to što poziv na okupljanje i teme za diskusiju nisu poslati iz Brisela ili Berlina, već iz Beograda, Skoplja ili Tirane, a u nekom bliskom budućem vremenu, nadam se, i iz Podgorice i Sarajeva. Šteta je što za sada očigledno još postoje političke kočnice koje sprečavaju da format bude još inkluzivniji. U situaciji u kojoj proces proširenja EU izgleda zaleđen, na regionalnu saradnju u okviru „Otvorenog Balkana” trebalo bi gledati kao na antifriz. ANTRFILE 2

Trajanje instituta potvrda predanog rada

Profesore, na današnji dan pre 74 godine osnovan je Institut za međunarodnu politiku i privredu. Kako objašnjavate istrajnost instituta od vremena Federativne Narodne Republike Jugoslavije do Republike Srbije?

Institut je osnovan na današnji dan 1947. godine Uredbom vlade tadašnje FNRJ. Po tome je najstariji, ali i najveći državni naučni institut u oblasti međunarodnih odnosa u Evropi. Sve promene koje su se dešavale u državi, odnosno u društvu, odražavale su se neminovno i na institut. U vreme SFRJ najviši organi vlasti dolazili su po mišljenje o određenom pitanju ili problemu u međunarodnim odnosima, naučnici instituta bili su neizostavni deo delegacija na najvišem nivou, članovi radnih tela UN, KEBS/OEBS, Pokreta nesvrstanih itd. ispred naše tadašnje države. Po raspadu velike Jugoslavije, institut je postao pastorče SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali su se stvari poslednjih godina popravile. U kojim god uslovima da je institut radio, to je bilo ozbiljno i predano.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vita
"Saradnja" Kine i Rusije je idealizovana nase potrebe jer smo "dobri" sa obe zemlje koje nam pruzaju podrsku oko KiM medjutim te dve zemlje su ne tako davno ratovale oko recnih ostrva a Kina ima apetite prema svim svojim susedima i realno nemaju ni jednog stvarnog prijatelja.
Иван Грозни
На крају је Русија предала Кини већи део спорних острва у Амуру. Уосталом, једини простор на који Кина може да се шири је Сибир, односно руски Далеки Исток. Уосталом, део тих области Русија је отела од Кине у 19. веку. Да ли неко мисли да су Кинези то заборавили?
Pera
Uvek neki novi(?) krivci.
У чему је проблем?
Професор Ђорђевић је све тачно рекао.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.